Горан Гаврић: Република Српска, НДХазија и Девети јануар

Рат против Републике Српске не стаје, а с обзиром да ниси у стању да уништиш српски народ у БиХ, није лоше да га вријеђаш, ружиш, клевећеш, а сарајевски ћевап интелектуалци и њихове београдске квислиншке слуге имају идеја како се то ради. Откако су Феничани измислили новац, мотивација за рад се често лако нађе, а и креативност, посебно код професионалних сијача мржње.

Валентин Инцко и пријатељ

Једна од не претјерано свјежих идеја јесте поређење Републике Српске са НДХ. Први је то у последње вријеме поменуо модерни Поћорек, окупациони управник БиХ Валентин Инцко, особа која никад није имала ама баш никакав углед у БиХ, а онда је и то срозала. Таква изјава би била шокантнија да се не ради о човјеку за кога се вјерује да једноставно није у стању да мисли, а који је лутка у рукама махните сарајевске чаршије, одакле је такав идиотизам и покупио. Такву прилику и такву свињарију нису могли да пропусте несретни екстремисти из Свјетског бошњачког конгреса, приватне организације бившег реиса ИЗ БиХ Мустафе Церића и његовог свјетовног злог гласа, Суада Куртћехајића, Санџаклије и тренутно једног од најгласнијих бошњачких шовена. Пар дана је требало да скоче и потврде како РС јесте не само НДХ већ је исто што и Исламска држава (свињарија већ чувена од првог новинара НДН Војводине Недима Сејдновића о Србији).

Лист бх. муслимана, година 1990.

Да је среће поменути ликови не би имали медијски простор и не би било потребе одговарати на њихове идиотизме, али с обзиром да је антисрпска и антиРС пропаганда итекако жива и активна те у медијима присутна, а српска мисао поприлично непримјетна и скрајнута, ипак није добро оставити будалаштине без коментара.

Прво, упоредити се може свашта са било чим, иоле писмена и до пола интелигентна а довољно нечасна особа може исконструисати памфлет у ком доказује велики број сличности између бабе и жабе. Ако хоћемо да тражимо сличности Републике Српске и било које друге државне или државолике творевине типа НДХ, није тешко тврдити да их има. Скоро свака држава је у свом настајању и у својој историји имала неко насиље, сукоб или рат, нажалост често и злочине. Скоро свака држава је у једном тренутку, у настајању или касније, имала неки национални или државни програм који се позивао на националне интересе или добробит народа. Многе државе су настале сецесијом, уз помоћ извана, уз помоћ стране силе, од у једном тренутку међународно признате државе… и ето доказа да је Норвешка исто што и Бангладеш.

Највећи проблем за одговор на сомнабулне тврдње је што су и оне крајње недефинисане и пропагандне, на глупост се тешко може аргументовано одговорити осим да се каже да је глупост, али зато можемо да набројимо разлоге зашто РС није ни слична НДХ, јер никад није згорег рећи мало истине.

Једна од највећих разлика између РС и НДХ је искуство Холокауста, које је српски народ имао прије стварања РС, што РС чини сличнијом случају Израела него НДХ. После вијекова прогона, злочина, сукоба и покушаја уништења, уз милионе односно стотине хиљада жртава 41-45. јеврејски и српски народ су одлучили да се животима и судбином свог народа више не играју и да формирају своју државу која ће их заштитити. Хрвати као народ, а посебно усташки покрет као марионетски покрет фашистичке Италије и нацистичке Њемачке нису имали ништа слично, упркос крајње безобразним покушајима да се положај Хрвата у Краљевини Југославији изједначи са геноцидом у НДХ, па чак и узме као оправдање или објашњење за исти.

НДХ је настала под окриљем фашистичких окупационих страних сила, вођена фашистичком странком која је хтјела да оснива своју државу на туђим етничким територијама.

РС је настала упркос труду империјалистичких великих сила, бранећи прије свега своје етничке територије, односно остатке остатака истих.

Сама суштина политике НДХ су били злочини, односно уништење неподобних елемената у виду нижих раса и других народа, у агресивном рату против њих.

Суштина политике РС је била одбрана од злочина односно спречавање уништења свог народа. Одређене формације РС јесу починиле злочине током одбрамбене борбе, што опет РС више приближава држави Израел него НДХ.

НДХ је настала као остварење великодржавног екстремистичког сна разваљујући стару државу. РС је настала бранећи стару државу и опстанак свог народа, опет као Израел.

НДХ је починила геноцид убивши стотине хиљада припадника других народа. Ништа што се десило у РС се не може упоредити с тим размјерама, дакле опет већа сличност са Израелом него са НДХ.

НДХ је хтјела цијелу Босну за себе. РС само оне дијелове који припадају њеном народу.

План геноцида је био неодвојиво спојен са самим постојањем НДХ и њеног владајућег усташког покрета. У РС није постојао никакав план геноцида, злочини и премјештања народа су немила последица ратних дешавања. Само поређење највећих злочина НДХ и РС говори за себе – највећи концлогор НДХ Јасеновац је мјесто убијања стотина хиљада људи на најмонструозније начине, од чега велики проценат жена и чувени логор за дјецу. Најпознатији злочин за које су одговорне снаге РС је Сребреница, гдје се десило стријељање неколико стотина до хиљада војно способних мушкараца, највјероватније као освета рођака жртава претходних муслиманских злочина, док су жене и дјеца пуштене чак без нпр. тучења, силовања или малтретирања. Неупоредиво.

У РС нису постојали концлогори који су служили систематском уништавању становништва. Покољи који се нажалост јесу дешавали по селима и у неким градовима неупоредиви су, и на нивоу жалосних изузетака, далеко од планске политике.

Уништење неподобних био је циљ НДХ, кроз чувени принцип три трећине (побити, протјерати и покатоличити). У БиХ се кретање становништва углавном дешавало као последица ратних сукоба, повлачења за својом војском и пресељавања због услова живота по принципу „свака птица своме јату“.

Република Српска је имала цијеле јединице састављене од Бошњака-муслимана, по чему је опет сличнија Израелу и Друзима у Одбрамбеним снагама Израела.

НДХ је била злочиначка, фашистичка и квислиншка творевина.

РС је настала као израз права српског народа у БиХ на самоуправу, слободу и опстанак у својој земљи. Нешто као Израел опет, с том разликом да је српски народ насељавао пуно више територије у БиХ него Јевреји у Палестини.

НДХ је настала као плод болесних амбиција једног демонског покрета да уништи друге народе и отме им територију. РС је настала као плод тежњи једног народа да опстане и живи у слободи.

Штавише, не само да су начин, циљеви и разлози настанка НДХ и РС дијаметрално супротни гледано по њима самима, већ су супротстављени и директно – циљеви настанка РС су спречавање остваривања циљева НДХ.

А највећи апсурд је да Републику Српску за сличности са НДХ оптужују најчешће сљедбеници усташке идеологије и усташких циљева, исти они који су покушали да их спроведу 91, како у Хрватској тако у БиХ.

Велико узнемирење оних којима смета све српско у БиХ изазвала је прослава Дана и Славе Републике Српске, 9. јануара и Св. архиђакона Стефана. Непрестана политика напада на све српско и покушаја да се све српско уништи и негира од стране сарајевских политичара гарнирана је мржњом другосрбијанских акинџија и мартолога, измећара и компрадора.

Док славе 1. март као „Дан независности БиХ“, 25. новембар као „Дан државности БиХ“, упркос непостојању закона о празницима, неслагању српских представника, узурпирају државне институције и војску, праве пријеме за дипломатски кор, бошњачки политичари су покренули апелацију Уставном суду БиХ према којој је 9. јануар као Дан Републике Српске – дискриминирајући. Успут, један од највећих тунела на аутопуту Сарајево-Зеница односно паневропском кориодру 5ц назван је „Први март“. Уставни суд БиХ је са својом већином од три странца и два Бошњака наспрам двојице Срба и двојице Хрвата постао ново оруђе за наметање бошњачке воље цијелој БиХ, и усвојио је ту апелацију.

У већ познатом духу објективног новинарства америчких медијских кућа, Југослав Ћосић је на ТВ Н1 позвао у емисију Џенану Каруп Друшко из Сарајева, Дејана Анастасијевића, мрзитеља РС из Београда и историчара Чедомира Антића, да причају о деветом јануару.

Џенана из Сарајева је понављала новоусвојену стратегију сарајевских ћевап геополитичара: пријетње ратом. Стратегија је следећа: агресивно крши туђа права, намећи другима своју вољу, стварај сукобе и нестабилност. Кад ти се неко типа Миле Додик супротстави, запријети ратом у Босни, зачини га пријетњама да ће се исти прелити на Косово, Санџак и Војводину те да ће уништити туризам у Хрватској, дакле да ће планути цио регион. А онда нађи корисну будалу типа Дејана Анастасијевића који ће завриштати „немојте људи да почињете рат, видите шта ради тај луди Додик, љути силу небеску сарајевску“. И тако укруг, бошњачки НВОрганичар, новинар, политичар, интелектуалац, аналитичар, ратни злочинац… сви понављају „Немере то без рата“ (као ето они ће почети рат који ће свима редом показати) а онда плаћени папагаји закукају с друге стране „Дајте им шта год оће, имамо ситну дјецу, нећемо рат“. Не би тај биједни трик имао никаквог ефекта, као што неће ни имати, да се папагајски не понавља са свих страна по систему „ако се о нечем прича или је било или ће бити“, али ће послужити за куповину времена за бошњачке шовинистичке покушаје и крађу времена и напретка свима осталима.

И поред распада држава као што су СССР, СФРЈ, ЧССР… београдским јањичарима, који убр признају НДК на Косову, је постојање БиХ светиња која има је срцу највише прирасла и која се никад и никако не смије распасти. Па је тако црни и несретни Дејан Анастасијевић оптужио Републику Српску да је одлукама којима је формирана покренула сепаратизам у односу на БиХ. На примједбу запрепашћеног проф. Антића да је прије тога ваљда дошло до разбијања СФРЈ и сепаратизма БиХ у односу на СФРЈ Анастасијевић је просто похистерисао не дозвољавајући Антићу да доврши мисао, све вриштећи „Нисам ја на испиту да ме ту испитујете“, „Нећете ме испитивати“.

Најновији сулуди трик плаћене београдске неинтелигенције је – Орвеловско брисање постојања СФРЈ. Па ће тако мртви хладни изјавити како је васпостављање РС недопуштени акт сепаратизма, заборављајући ко је и како прије тога развалио СФРЈ својим сепаратизмом.

У свом тексту на порталу Пешчаник, једна од најсрамотнијих појава на научном, ненаучном и медијском простору бивше Југославије, Дубравка Стoјановић, историчарка која ваљда стопама Латинке Перовић тумачи српску историју како другој Србији одговара, позната по изјави да су деведесете најгори период у историји српског народа, даје одличан примјер те невјероватне бесрамности која циља на кокошије памћење или једноставно одсуство сјећања код млађих генерација.

Дејан Анастасијевић је у „Времену“ написао чланак у ком у стилу најцрње и најодвратније ратне муслиманске пропаганде изједначава Републику Српску и њен настанак са злочинима, а Дубравка се на тај чланак позива и пита се шта се то слави 9. јануара.

Без имало здравог разума Дубравка се позива на – хронологију. Па вели, ако је РС настала 9.1.92, тиме се признаје да је то био акт сепаратизма! Страшни злочин сепаратизма према БиХ у вријеме словеначког, хрватског и муслиманском према СФРЈ, али ово друго Дубравка не спомиње!

Даље вели Дубравка, тиме се РС отцијепила од БиХ прије признања независности БиХ од стране ЕУ, прије референдума, прије рата, те је стога прво настала РС па је онда почео рат.

Овде се показује сав јад и биједа Дубравке као вајног историчара – прво, игнорише сва дешавања у СФРЈ у току 90. и 91. године како у БиХ тако и у СФРЈ, уопште их не помиње као да их није било. Друго, игнорише баш хронологију – крајем 91. хрватски и муслимански политичари почели су да, супротно Уставу СРБиХ, доносе одлуке без српских представника, укључујући одлуку о суверености СРБиХ, идентичну одлукама Словеније и Хрватске које су послужиле као основа за одвајање од СФРЈ.

Напуштање скупштине СРБиХ од стране српских посланика је била управо последица тих чинова, као и формирање Скупштине српског народа у БиХ и Српске републике Босне и Херцеговине. Али као срамота историјске науке, Дубравка Историчарка ништа од тога не помиње! Већ ето, из чиста мира се Срби дигли и починили акте сепаратизма према БиХ! Срамота и туга, јад и биједа, све да је од стране најгорег памфлетисте а не неког ко се назива доктором наука и ко је професор на факултету.

Јок, вели Дубравка, прво је настала РС па је онда почео рат. И то вам је то дјецо, чича мича и готова прича.

Следећи корак тужне историчарке је прво подметање теза а онда њихово оповргавање.

Не зна Дубравка да се РС поноси што 9. јануара није било рата, нико није погинуо ни убијен, као Никола Гардовић 1.3.1992 на Башчаршији, на „Дан независности БиХ“, да се РС поноси што је проглашена мирно и без насиља. Јок, она мисли да се РС поноси „тиме што је настала као последица рата“. Нажалост госпођо Дубравка, РС је морала у рату да се брани о до краја формира, што српском народу није била ни жеља ни циљ, а сигурно није нешто што би било коме било драго, ма колико се поносио херојском одбраном Срба Босне и Херцеговине.

Показујући свој ниво нељудскости, Дубравка се спрда са геноцидом над српским народом у Хрватској веселом игром ријечи: „рат је избио – тако – као нека природна појава, ОЛУЈА такорећи“.

Затим цитира теорију према којој је РС имала искључиво одбрамбена својства, да у рату заштити српски народ од наступајућег геноцида.

И ту Дубравка трокира – тај блистави професорско докторски ум се додатно помрачује – те вели „Ако је то истина, дан РС мора бити неки датум после 6. априла, кад је почео рат у БиХ“.

Јер том научнику аутору неколико књига никако није пало на памет – да нешто проглашено 9.1.92. може да буде брањено пошто је нападнуто, дакле после 6.4.1992. Није јој јасно да нешто може бити проглашено или формирано прије рата па у рату брањено? Тога се Дубравка никако није сјетила, дође човјеку да се запита какве то професоре има Београдски универзитет.

Па вели даље Дуца „Ако је отцепљење РС (ради се наиме о отцјепљењу БиХ од СФРЈ и одлуци РС да остане у СФРЈ, прим. аут) претходило рату оно више не може бити његова ПОСЛЕДИЦА. Сасвим супротно, стварање РС постаје његов УЗРОК. Тиме челници РС прихватају хронологију која руши њихово тумачење рата у БиХ“.

И ту се показује сав Дубравкин безобразлук – игноришући сва друга дешавања прије и после 9.1, она све што се десило везује само за формирање РС. Није се СФРЈ распадала, нису Хрвати и муслимани у БиХ доносили одлуке против СФРЈ и против Срба у БиХ, није постојала политика насилног заузимања цијеле БиХ… јок, само РС и њен „сепаратизам“.

Како ли Дубравка анализира рецимо Пунске ратове од прије двије хиљаде година, кад о нечему што се десило прије 25 година и за шта постоје милиони живих свједока овако безочно лаже?

Узрок рата у БиХ је, вели Дуца, сепаратизам српског руководства, јер без рата се РС није могла издвојити из БиХ, и не би могла бити „етнички чиста како се то желело“. Нема сепаратизма од СФРЈ, нема одлука СДА и ХДЗ БиХ у скупштини СР БиХ, нема ХОСа, ЗНГа, Зелених беретки, Патриотске лиге, Исламске декларације… за врсног историчара Дуцу постоји само „сепаратизам бх. Срба“.

И тако пише професор Филозофског факултета у Београду, доктор наука, историчар.

Међутим, овакве ствари ипак могу да послуже и као охрабрење.

Јер, РС ће постојати јер је израз демократске воље њеног народа, у то нема сумње, никад јој неће моћи нашкодити они који у њој нити живе нити желе да живе.

Али опет охрабрује кад видимо какви су идиоти пљувачи Републике Српске и каквим полудебилним лажима се служе. Јер да су паметнији, били би опаснији.

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!