Остоја Симетић: Мода, порез на будале

Мода ме ужасно нервира. Сматрам да је њена суштина „лов на будале“, а оно што ме посебно једи јесте стално растући број тих будала међу нама. Кад кажем међу нама, не мислим само на нас у Србији, већ на човечанство уопште.

Остоја Симетић

Први пут сам приметио да ми мода иде на живце, када је, током деведесетих кренула да се агресивно приказује на нашим телевизијама. Одједном су манекени и манекенке заменили ТВ водитеље, а фокус је са озбиљних тема прешао на анализирање предности „V“ изреза у односу на крагну. Почели су да нас засипају својим мудролијама разни трендсетери, жене које успостављају критеријуме, креатори, перформанс уметници и остали који су, сем о гардероби, распарављали о уређењу стамбеног простора, кулинарским посластицама, клабингу и егзотичним путовањима.

Величање хедонизма уз константно пресрећно кикотање манекенки у улогама водитељки, списатељица и предузетница, којим су нас убеђивале колико су им животи савршени кад обују своје „Џими Чу“ ципелице и пребаце „Кристијан Лабутен“ торбицу преко рамена на путу до аеродрома, постало је главна тема наших телевизијских емисија, а тиме и тежња, „амерички сан“, нашег народа. Још ако се кркне неки суши успут, живот је рај, а ни небо није граница.

Количина бесмислених информација и непотребних предмета које је свако морао да има, навела ме је да размишљам о дијаболичној генијалности мајстора који су убедили кретеноиде да баш њих треба слушати у смислу онога што се мора носити, јести и радити како би се било „кул, фенси и прилично ин“.

Снежана Дакић

Наиме, једне сезоне вам кажу да сте потпуна сељанчура ако носите ципеле на штиклу са заобљеним врхом, јер је у моди шпиц као код ледоломца или да сте тешка морончина уколико шал пребацујете на леву страну, а већ следећег пролећа, модним пистама тапкају балетанке на штиклу у друштву дечкића који управо преко левог рамена забацују кашмирски шалић. Оне шпицоке опстају само код пасуљара са штајге, Каћке петље или из парка код београдског Економског факултета.

Данас је „маст хев“ пастелно зелена хаљина, већ сутра је ни мртва нека трендсетерка не био прошетала променадом, јер је љубичасто на цени. Коса се пегла. Коса се увија. Шишке се секу тачно на линији обрва, али за месец дана то носе само кокошке испод сеоских вашарских шатри.

Увек сам се питао ко је тај који има моћ (те како је остварује и одржава) над тупавим стадима да их убеди како је ове године модерно носити звонцаре, а да је, већ следеће, то модно самоубиство? Шта се суштински догоди да би се тренд у моди тако вртоглаво променио? Ништа. Апсолутно ништа. Мода је бизнис. Индустрија. Неки људи од тога живе. Примају огромне плате да би вас убеђивали да ћете бити друштвени губавац ако не будете купили тачно такве и такве ципеле, ручни часовник или кошуљу. Ја верујем да се и сами креатори смеју овчуринама које немилосрдно шишају. Не бих да будем муштерија за стригање. Немојте ни ви!

Онда кретоше разни избори за „мис“, па су све млађе и млађе девојчице приношене на жртвеник мамона, како би, задовољавајући укусе маторих педофила, обезбедиле новац својим родитељима. Доживео сам да ми, у фирми у којој сам кратко радио, једна колегиница, прешминканог згужваног лица и преутегнутог усахлог тела, доноси на увид „book“ своје четрнаестогодишње кћери, који је приказује у врло ласцивним позама, да би доказала колико су се о њу огрешили разни жирији (који раде на везу и подмазивање), спречивши је да изгради каријеру на модним пистама (и међу чаршавима) Милана, Париза и Њујорка. Био сам згађен.

Мики „академик“ Пањковић

Шта тек рећи о фризерским академицима. Академија Пањковић, Шобота…. Мајко мила! Ко је задужен за твој стајлинг? Ох, па морам много да се захвалим фризерској академији… затим студију за негу тела… па стилистичкој кући… јер без њих ништа од овога не би овако изгледало, одоговарала би на горње питања многа кичерајка на безбројним шунд карневалима.

Од битног смо направили небитно. Ко мари за државу, територију, културу, историју? Од безначајног смо направили најважније. Како се обући, где се задужити да бисмо џетсетерски летовали или купили већи телевизор од комшијиног?

Мода пролази, утешна је мисао, али нажалост, долазе друге. Уместо да исмевамо модне гуруе и њихове жртве, ми им се дивимо и настојимо да их пратимо, а када нам то новчаници не допуштају, онда патимо, тугујемо и ридамо.

Имао сам прилике да организујем предавања врхунских интелектуалаца и да разговарам са њима сатима. Угостили смо, као Српски културни клуб, академике Матију Бећковића, Василија Крестића и Владету Јеротића, професоре Леона Којена и Слободана Антонића, Мишу Ђурковића, Слободана Јанковића и многе друге. Сви су они били пристојно и уредно обучени, али неоптерећени трендовима и модом, икао би многи од њих себи то лако приуштили да желе. Акценат у својим јавним наступима, стваљају на знање и слободно изражено мишљење. Суштина мора да буде испред форме. Пропадљиво обличје, заиста не значи ништа.

Није трагедија желети да се изгледа лепо, па и савремено. Проблематично је ако допуштате неким трендовима да Вам диктирају животе, да вас учине (не)срећним због (не)поседовања неког комада одеће или обуће. Зар нисмо у школи научили да не треба бити Ежен де Растињак? Лепо је отпутовати негде, вечерати у пријатном амбијенту или возити добар аутомобил. Није ружно желети такве ствари. Ружно је и бескрајно глупо, патити, падати у срџбу и завист због таквих трица, а занемаривати духовност и људскост у својим животима. Ако Вам лепо стоји нешто модерно, аможете да то себи купите, слободно, није грех, али је тупаво куповати ствари само зато што их носи ЦР7 или нека од Кардашуља.

Сваког петка, за Вас пише Остоја Симетић

 

5 коментара


  1. „Сељак“ је први и последњи који нешто обуче.

     
    Одговори

  2. Рушка Јакић на ТВ, па то је бесисленије од Слине и Бабића.

     
    Одговори

  3. Све је тачно о горе наведеном.Постали смо робови моде али сва срећа што има и оних који се не проналазе па остану своји и спашени.Нису у тренду али су своји и задовољни собом и раде на себи ,и гле чуда имају и стила а немају стилисту.Ипак Рушка Јакић је једина чији савет Лепотице како већ сама тврди да каже себи помаже и другима јер све је на крају у доживљају себе и самопоуздању.Како се каже одело не чини човека.

     
    Одговори

  4. Mozes Zorannah da mrzis i zavidis joj, ali ona je carica, zivi od svog hobija, ljudi je cene i na nju ugledaju.

    P.S.
    Sto nisi obukao gunj nego odelo? Licemeru.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!