Ђорђе Ивковић: ФАШИЗАМ И КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА

Са победоносним завршетком Првог светског рата није елиминисана аустријска геноцидна идеологија. Напротив, лукава Монархија је посејала семе зла и међу Србима. Своју стратегију „Србија мора умрети“ допунили су максимом „Србе на Србе“. Терали су „своје“ Србе на Србијанце. “. Кад једном падне братска крв, јаз се продубљује и тешко се дубоке ране после лече. Било је и других метода. У току рата 1914-1918. Аустроугарска је расписала серију „ратних зајмова“. У овим кампањама пречански Срби нису уопште заостајали по ентузијазму за Аустријанцима или Мађарима. О овом непријатном феномену се углавном ћути. Дакако, уложени новци са добрим интересом су пропали поразом и нестанком Аустроугарске. Ударац по шлајпику многе Пречане је врло заболео, више од реквизиције црквених звона. Не ради се о томе да су пречански Срби потпуно изгубили национално осећање, већ да је деценијама народни идентитет нагризан па је полако пропадао.

Догађаји су се одвијали вратоломном брзином. Краљевина Југославија није успела ни да се као држава консолидује, наишла је Светска економска криза, а са свих страна на границама су се појавиле претеће фашистичке државе.

Миклош Хорти

У Мађарској је дошао на власт ординарни аустроугарски зликовац и подлац Миклош Хорти. На какве је тај марифетлуке био спреман у свом великомађарском шовинизму, већ смо потсећали. Поменућемо још да је овај нацистички перјар био уважени сведок сарадник, не и окривљени, на Нирнбершком процесу који је спроведен као ритуал гутања жабе. Коначно, под владавином нео-фашистичког мађарског председника Виктора Орбана, Миклош Хорти је дискретно рехабилитован.

У Аустрији је међутим ствар ишла много трауматичније. Аустрофашизам је конзумирао све најгоре фиксације Хабзбурговаца, супер-шовинизам особито. Тај политички „одбрамбени механизам“ надограђен је најгором варијантом националног социјализма.

Године 1934. Канцелар Engelbert Dollfuss је актом од 1.маја прогласио једностраначку државу, на челу с Домовинским фронтом (Vaterländische Front). Укинути су у бити слободни избори, а Долфус је у најужој спрези с Католичком црквом прописао државну идеологију, темељену на Светом писму, антисемитизму традиционално-бечког типа, радикалном популизму, корпоративизму и ликвидацији свих мањина. Тако је настао аустрофашизам, којим се традиционална Аустрија, опустошена распадом Хабсбуршке царевине, покушала заштитити од Хитлерове агресивне пангерманске политике и масама неупоредиво привлачнијег националсоцијализма…Уведен је Ständestaat, којим је, заправо, суспендован капиталистички сустав, а држава се поставила између власника средстава за производњу и радника. Тиме су покушали отићи корак даље од онога што је учинио Хитлер, и учинити своју државу привлачном радничкој класи…

Хитлер и Мусолини

Због Аустрије, замало да зарате Хитлер и Мусолини. Када је после слома Аустроугарске формирана Немачка Аустрија, њен је привремени парламент изгласао уједињење са Немачком. Савезници (нарочито Француска и Италија) су се успротивиле аншлусу, тако да је забрана аншлуса ушла у уговоре о миру са Немачком (чл.80) и са Аустријом (чл.88). У прво време за аншлус су се залагали првенствено у Социјалдемократској партији, али је тај интерес нагло опао доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој и када је обновљена кампања за аншлус они су били одлучно против. Са друге стране су били аустријски нацисти који су од тада почели страсно да заговарају то уједињење.

Аустријски нацисти су у дослуху са немачким нацистима покушали да 25. јула 1934. изврше пуч, оснују нацистичку владу, прогласе аншлус и том приликом су убили аустријског канцелара Долфуса. Хоћемо ли због трагичног краја Долфуса назвати „антифашистом“?

Преврат није успео јер је интервенисала војска, а Италија је концентрисала трупе на Бренеру (Brenneru), спремна да се због Аустрије бије са Немачком. Чвор је решила несретна Абисинија. У време италијанско-етиопског рата је дошло до зближавања Италије и Немачке, која је помогла Италији да издржи санкције и Мусолини је променио свој став према аншлусу. Тако уз његову сагласност Аустрија 11. јула 1936. закључује са Немачком уговор којим се обавезује да ће у својој политици водити рачуна да је Аустрија држава немачког народа. „Ожалошћена“ Аустрија је једва дочекала Хитлера.

***

Фашизам-бољшевизам је почео да разара Краљевину Југославију и изнутра. Решења српског националног питања по рецепту великомађарског комунистичког шовинисте из Коминтерне, Беле Куна, беше истоветно фашистичком концепту. Где год се окренеш, ничег доброг за Србе.

Врло тешко је одредити шта је фашизам, али је неупоредиво теже дефинисати антифашизам. Изгледа да је у питању китњасти буздован за ликвидацију непоћудних, деформисаног суштинског значења. Или се може рећи да је антифашизам више питање тајминга у промени политичког табора, него уверења.

КПЈ је између два рата тесно сарађивала са усташама и свим другим унутрашњим фашистичким и шовистичким организацијама…ВМРО, црногорским федералистима, словеначким клерикалцима или шиптарским качацима. Да би ова сарадња на државе била што тешња и успешнија, КПЈ основала је посебне КП за Македонију, Црну Гору, Хрватску и Словенију. Лажни духовни и политички јаз између Комунистичке партије и ових покрета ништа није спречавао КП да верна учењу Лењинизма у овој сарадњи „хвата актуелну карику”. Пактирање и сарадња са свим елементима који могу припомоћи да се дође до циља са кључним методом насиља, не само да су дозвољени по комунистичким доктринама, већ је то заповест комунистичке праксе.

Прибићевић у друштву са Радићем

Међутим, најподмуклији непријатељ, истовремено „цемент“ који спајао све комуно-фашисте крио се под лажним именом српства и демократије. Из простора Краљевства Хрватске и Славоније и Краљевства Далмације је дошла утицајна Хрватско-српска коалиција која је скоро неоспорно владала у тим крајевима, под вођством Светозара Прибићевића, основана 1903. године. Конкретно, биле су у питању Српска народна самостална странка, водећа политичка странка српског народа у Хрватској и Хрватска пучка напредна странка. Хрватско-српска коалиција и С. Прибићевић су дали идеолошки печат националној политици новостворене странке.

У Краљевини Југославији комунизам се није размахнуо. Након првих избора 1920. када су освојили близу 200.000 гласова, утицај комуниста у народу је слабио док није пао испод 30.000 гласова. Њихове „револуције“ и уличне побуне које су водили затуцани занесењаци жандарми су разбијали пендрецима. И када је КПЈ имала највише чланова, око 8.000, то је било двоструко мање него нпр у Аустрији, где је било 16.000 организованих комуниста. Међутим…

(М. Самарџић): Што се тиче Црне Горе, обично се крије, а и ми то не желимо да признамо – да је КПЈ у ЦГ 1921. добила невероватних 39% гласова на парламентарним изборима. А тамо није било ни индустрије, ни комунистичке организације. Него се гласало за оног ко је највећи непријатељ нове државе – а то су били комунисти. Друге две области у којима је КПЈ добила највише гласова биле су Космет (албански гласови) и Македонија (бугарски гласови). Мотив исти: гласати за највећег непријатеља државе и посебно српског народа.

Најгора последица ових избора била је та што је на основу таквих резултата Коминтерна бацила акценат са класног на национално питање, наређујући поред осталог сарадњу са вмровцима и усташама.

Дакле, у ЦГ су за КПЈ гласали тзв. зеленаши, заговорници независне ЦГ, тада као друге српске државе. Да подсетим и на речи Илије Гарашанина на вест да је проглашене Кнежевина Црна Гора. Рекао је да је то један од најцрњих датума у историји Срба, јер чим се формира посебна држава, па још са несрпским именом, она почиње да добија присталице, од дворске камариле и чиновништва па даље, које ће је заувек следити. Он је предвидео да тај процес може тећи само у једном смеру, као што је и текао, све до проглашења посебне нације, од стране комуниста, 1943. године.

Зеленашка застава

Међутим, и пре тог проглашења, родила се мржња према првој српској држави, из безброј разлога. Рецимо, због територијалних спорова: коме ће бити присаједињене територије ослобођене од Турака? Онда због политике: опозиција црногорске династије склањала се у Србију. А нарочито због уједињења 1918. Многи то нису желели – оријентационо, тих 38% – многи су се одметнули у шуму, интервенисала је жандармерија и било је жртава.

Један пример: Јово Капичић је био син човека са двора краља Николе, чини ми се и да је рођен негде у избеглиштву. Он је ту посисао мржњу према Србима, која га је држала до краја живота.

Што се тиче Аустроугарске, реч је о процесу кроатизације Срба у Војној крајини. Али не у целој, већ у оној која је ближе Загребу. Проблем је настао што нико у Србији није био свестан кроатизације, већ су ти Срби посматрани као и сви други Срби, а по менталном склопу и у политичком смислу у ствари су били Хрвати. Они су дуго служили у хрватским домобранским јединицама, па и у рату против Србије, у Вражјој дивизији, са Брозом. Тако да је њихово потомство лако ступало у Комунистичку партију Хрватске и потом у тзв. НОВ Хрватске. Међутим, главни фактор ту нису били комунисти, већ тзв. Срби Мачековци, који су били далеко бројнији и утицајнији од комуниста. Тачно се види линија између негдашње млетачке територије, где је била Динарска четничка дивизија, и Војне крајине, где су доминирали партизани. Овде су најпознатији пример Владимир Велебит и његов отац, аустроугарски генерал. Немци Владимира Велебита називају Хрватом, а комунисти у напомени за тај документ кажу да Немци нису знали да је он Србин… Међутим, итекако су знали шта је он.

Према томе, ови Срби су пристали да се њихове јединице зову 6. прва хрватска дивизија (личка), 7. друга хрватска дивизија (банијска), 8. трећа хрватска дивизија (кордунашка), итд.

Наравно, нису сви Срби у тим областима били кроатизовани, али битан део јесте. У почетку, у устанку 1941, они су били српски устаници. Али до пролећа 1942. КПХ је српске устанике на том сектору претворила у хрватске партизане, што је њен највећи успех током рата. Кључну улогу у том процесу одиграли су Срби чланови КПХ и наравно тзв. Мачековци.

***

Самостална демократска странка је имала, супротно КПЈ, све јачи утицај у западним крајевима. Број њихових гласача се удвостручио, прешао 200.000 тако да су постали колико утицајни, толико и разорни за српско национално ткиво.

Светозар Брибићевић

Биографија Светозара Прибићевића је слика потуљеног Аустроугара „…Његовом политичком угледу није превише наудило суђење тројици његове браће, у монтираном велеиздајничком процесу (1908), који се завршио дугогодишњим робијама за двојицу браће. Врло брзо, 1910. овај процес је обустављен, а учесници помиловани. У време Првог светског рата водио је опортунистичку политику (то би отприлике било ово :“Припадници „докнадног“ батаљона били су углавном добровољци. Међу њима, како се тврди с много уверљивости, налазио се и познати првак Хрватско-српске коалиције и крупна политичка фигура у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца – Србин Светозар Прибићевић.“), али се пред слом двојне Аустроугарске монархије прикључио Народном вијећу Словенаца, Хрвата и Срба и постао његов потпредседник.“ Његова „Самостална демократска странка“ укључив и сестрића Теслиног Саву Косановића, је свим срцем стала уз Диду Кватерника и Анту Павелића, што се касније показало као самоубилачка политика. Прибићевићевом СДС „великосрбијанска хегемонија“ беше смртни непријатељ, а Хрвати мученици. Њихово „виђење“ решавања националних спорова у Краљевини било је идентично КПЈ. Након усташког погрома (оних истих усташа које је Прибићевић тако срчано бранио) над њиховим рођацима, прилазили Титу и утопили се у КПЈ, све борећи се против „србијанског хегемонизма“. Што су их Хрвати више клали прибићевци су израстали у све веће аутошовинисте.

Трагични преломни моменат се догодио 1928. године када је Краљ Александар хтео да „ампутира Словеначку и Хрватску“ по познатој линији Карлобаг-Огулин…и тако се се реши већине фашиста.

Југословенска идеја је у Србију „увезена“ из Прека (Цвијић, Скерлић…. Током рата илузије братства су сасвим уздрмане, да би после рата пропала. План краља Александра о раздвајању значило је и ликвидацију сна о „троједном народу“. Отуда, раширена фама да је краљ Александар био залуђени мегаломански „југословен“ је неистина.

Међутим, не могу се оцепити од државе они који неће да се осамостале.

Словеници нису желели да се издвоје из Краљевине Југославије. Наиме, до пред  WW1 Словенци су били народ-морибунд,  у стању завршне асимилације од Аустријанаца. Постојало је само неколико основних школа на словеначком језику и једна гимназија. Тек да постоји и тако нешто. У кућама се већ претежно говорило немачким језиком. Српска војска је буквално спасла Словенце од етничког гашења. Отуда, Словенци су страховали да ће издвајањем из Југославије бити лак плен Аустријанаца и унутрашњих немчара. Од сопствене самосталности су се бранили врло агресивно чак и саркастично („Величанство, ви сте једини суверен на свету који хоће да смањи своју државу!“)

Код Хрвата је био други проблем – њима је било мало територија.

Мапа Хрватске бановине

Супротно српским интересима поставили су се Срби из западних крајева, остајући слепо и безразумно одани Хрватима, најгорљивије заговарајући формирање Бановине Хрватске , и то да буде што већа како би се одупрла мрском србијанском хегемонизму. Тада су се Светозар Прибићевић и његова СДС разоткрили до краја. Касније, Прибићевић је писао Писма . Ово, конкретно, објављено је у редакцији усташе Љуба Бобана. Тезе из истог писма можете прочитати у сваком акту Савеза Комуниста Југославије, а дух Писама ћете данас препознати у сваком оглашавању режима Александра Вучића и иних „другосрбијанаца“, без обзира што је наша историја на ужасан начин показала сву дегенерисаност и ауто-геноцидност Прибићевићеве идеологије.

У фамозном Писму Србима 1934. Прибићевић маестрално показује подлост замена теза изрођеног Србина у Хрвата: „Али, као човјек слободног духа и као истински демократ, ја морам изјавити да би Срби морали поштовати и признати вољу Хрвата и одлуку чак и у случају кад би се они изјаснили против сваке заједнице са Србима, а за своју потпуну и неограничену самосталност. Не могу замислити ни за тренутак да Срби ратују с Хрватима зато што ови неће живјети заједно с њима, да Срби огњем и мачем наметну Хрватима заједничку државу.“

Исти онај који је био против ампутације Словеначке и Хрватске, сад мисли супротно. Оно што пише ситнијим словима, јесте да се Србин Прибићевић залаже да Хрватска буде већа од Србије, а Хрвати доминантни, уз помоћ Пречана, над Србијанцима.

Тако се оновремени политичар Мехмед Спахо показао као одговорнији Србин од прибићеваца/мачековаца.

Лого „Организације југословенских националиста“ – ОРЈУНА

Показало се да ни све што је фашистолико и про-југословенско не мора да буде грозно ни штетно. Поменућемо ОРЈУНА –  Организација југословенских националиста је била политичка организација која се залагала за идеју да јужнословенска племена чине једну, југословенску нацију. Поседовала је властиту паравојну организацију која је током 1920-их на улицама тадашње Југославије водила сукобе са хрватским националистима и комунистима. Слично као и Љотићев „Збор“. Најснажнију подршку ОРЈУНА је имала у Далмацији и Словенији, односно крајевима који су се сматрали најугроженијим од италијанског иредентизма. Данас се у Хрватској, а поготово у Далмацији, израз „орјунаш“ од стране хрватских националиста и десничара користи као пежоративни израз „анационалног“ и „издајничког“ припадника хрватског народа. Нешто као „другохрвати“.

***

Адолф Хитлер је 11. марта 1938. у 20.45 издао наређење Осмој армији: „Ослободити Остмарк и припојити Рајху”. Неколико сати касније, у 4.30 часова ујутро, 200.000 војника Вермахта прекорачило је немачко-аустријску границу. Хитлер је 12. марта, само неколико сати после почетка „ратних операција“, отвореним аутомобилом прешао мост преко реке Ин и уз звуке црквених звона ушао у родни град Браунау. Путовање је наставио у темпу свечаног дефилеа, од Браунауа до Линца, а уз магистрални пут су се Аустријанци распоредили у шпалире са обе стране друма, дуге по 125 километара… Тек тада су аустрофашисти показали за шта су све способни, тако да су понекад и пристојнији нацисти узмицали с осећајем згрожености.

Ништа то није сметало да Ото фон Хабзбург, син бившег аустријског цара, устврди да је „Аустрија била прва жртва нацизма“. Какав цинизам! То је исти Ото фон Хабзбург који је најгорљивији подржавалац ЕУ, инспиратор и ментор најгорих војвођанских сепаратиста и антисрбијанских шовиниста. У осталом, и данас аустрофашизам је чврсто укорењен у душу Аустријанаца.

Није дуго потрајало, Словенци су исто тако дочекали Хитлера у Марибору. Али немојте случајно спомињати Словенцима да је након овог оргазмичког дочека Хитлера, десетине хиљада њихових сународника због не-аријевства протерано у Србију, па су их србијански сељаци под чизмом окупације чували и хранили. Немојте, јер ће нас оптужити да смо заправо били сарадници нациста који су Словенце приморавали на „робовски рад у пољима“.

Како су нацисти дочекани и у Загребу остаће у историји запамћено због искрене срдачности и опште еуфорије. Четири године касније, слично су дочекали партизане, како и доликује срдачним Загрепчанима који су по свом скромном признању у Другом светском рату два пута победили.

Тако се на границу Краљевине Југославије поново навалио огромни монструм жељан крваве освете, а „тренинг-кампови“ у Јанка-пусти и хотелу Лукс су се пунили  „револуционарима“ спремним на сваку акцију уништења мрског „србијанског хегемонизма“.

Бановина Хрватска је прихваћена дан пре почетка Другог светског рата. Изнуђено, ради очувања мира. Исто тако, регент Павле је потписао пакт са Хитлером марта 1941. Оба ова акта су чинови исте политике настојања да се Југославија/Србија одрже ван ратних сукоба. Јасно је да је таква политика унапред осуђена на трагични фијаско. Но, треба запитати перфектне српске националисте, како истовремено замерају кнезу Павлу прихватање Бановине Хрватске, а затим као погубно одбацивање споразума са Тројним пактом? По таквим „српским националистима“ Карађорђевићи су криви и за једно и за друго.

Прибићевића не криве ни за шта.

 

7 коментара


  1. Да ли је могуће да је високи проценат који је КПЈ освојила у Црној Гори резултат, макар једним делом, угледања Црногораца на Русију ако се сетимо историјске везаности Црногораца за исту? Последњи коментар везан за кнеза Павла ми се чини као покушај аболирања и пребацивање одговорности искључиво на неке Србе-издајнике као да су они са Хрватима икад имали већину. Југославијом је док се кнез Павле није умешао 1939. године владала Југословенска радикална заједница на челу са Стојадиновићем. Склонивши „роварењем“ јединог легитимно изабраног српског политичара који је имао подршку и поверење фашистичких режима Италије и Немачке, као и формирањем Бановине кнез Павле је допринео српској пропасти 1941. године. Од тога га не може спасити накнадно дозивање памети и покушај приступања Тројном пакту, односно спасавање Југославије од рата што су нажалост ондашњи Срби националисти(не прибићевићевци) доживели као још једно понижење у низу, понајвише због Хрватске Бановине.

     
    Одговори

  2. А да ли су баш Срби из ХС коалиције били кроатизовани? Зар се може то рећи за др Богдана Медаковића, председника хрватског сабора?

    Да ли је Збор био фашистички?

     
    Одговори

  3. Могуће једним малим делом, као што је интересовање за комунизам порасло тих првих година у свим другим крајевима, али никако у тако екстремно високом проценту. Поновићемо, у Црној Гори тада није било ни индустрије дакле ни радничке класе, нити организације КПЈ.
    Друго, мислите да су и Шиптари за КПЈ гласали због урођеног русофилства и високе пролетерске свести?
    Треће, „русофилство“ подразумева нешто сасвим друго од онога што му Ви (карактеристично) придајете. Наиме, Србија/Краљевина Југославија је после Француске примила највише Руса-белогардејаца: Такође, Краљевина Југославија је међу последњима признала СССР. И једно и друго због русофилства. Знате, русофилство и совјетофилство два супротстављена појма.

    Немојте Ви покушавати да аболирате Прибићевића и СДС. Са Хрватима они јесу имали већину у крајевима који су улазили у пројекат „Ампутације Словеначке и Хрватске“ Краља Александра и јесу пресудно утицали да план постане неостварљив. Зашто се тако упорно негира непобитна чињеница да је наш Краљ на тај начин намеравао, када су се прилике (и усуди) сложили, да коначно заокружи Српску државу? Да се Краљ облати, а издајници (који су сами најтежу цену своје издаје платили) заташкају?
    Не само то! Зашто је тако лако и широко распрострањена и прихваћена ШЕШЕЉЕВА ПОДВАЛА који за план краља Александра из 1928. лаже да је план за Србију по „Лондонском тајном уговору“ из 1915. ??? Ако се погледа мапа која уз тај Шешељев фалсификат иде, одмах се види да нема посебно означене Црне Горе, која је 1915 још постојала као посебна држава. Дакле, лаж је лако уочљива. Да напоменемо – 1915. Србији није ништа обећано. Тражено је да уступи Бугарској скоро 1/3 своје територије да би ова стала на страну АНТАНТЕ, а да ће територије бити компензоване на западу „ако ратне прилике то дозволе“. Ово је иначе мапа по „Лондонском уговору“:
    http://oi50.tinypic.com/257lzf6.jpg
    То би само луд човек прихватио.

    Даље, прибићевци јесу одиграли срамну улогу у формирању Бановине Хрватске. По првом плану, и Срем је требао да припадне Бановини Хрватској. Али, Сремци се нису дали. Дакле, без јаке подршке западних Срба (а не само „неколико издајника“) Хрвати не би могли ништа.

    Коначно, из ове (накнадне) перспективе ја нити бих прихватио Бановину Хрватску нити бих са Хитлером потписивао уговор. Ово друго зато што је Хитлер погазио уговоре са Совјетима и Енглезима, где не би са Србима? Са друге стране извесно би страдали (још горе) од „савезника“. Али, чињеница је да је кнез Павле годину и по дана држао Југославију ван ратних сукоба.
    Међутим, ја акценат стављам управо на наше двоструке или троструке стандарде, због којих се упорно саплићемо.

     
    Одговори

    1. Тај твој Дража је и од твог краља добио пут карту, јер је сарађивао с Немцима, а четници клали Србе. Па тај је и најгорем фашисти, Љотићу, на дар послао своју шубару.

       
      Одговори

  4. Ima još mapa koje se pojavljuju tako da je i ova gore čista manipulacija i pravdanje izdajnika kralja.

     
    Одговори

  5. U exYu se zna ko su bili fasisti. Sve vijne formacije osim NOVJ.
    Ustase su bile najgore, a od srpskih nedicevci i ljotani. Oni su ideoloski bili hitlerasi.

     
    Одговори

    1. У „ExYu“, односно Краљевини Југославији, једина легална и легитимна војна формација је била југословенска војска у отаџбини. Тачније, делови војске који се нису предали и наставили су борбу. Све остале формације су биле окупаторске помоћне јединице. Фашистичке или комунистичке. Свеједно.

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!