Слађан Мастиловић: Тежина политичке филозофије II

Слађан Мастиловић
Ако смо свесни вредносних достигнућа природног индивидуализма којa се између осталог манифестују у облику слободе мишљења и говора, потребно је сагледати сопствена становишта у оквиру постојећих друштвених система. Политичка филозофија омогућава лакши и удобнији пут у свет политике будући да делује као грталица усред ненајављене мећаве. Појмови попут демократије, социјалне правде, владавине права, деценијама се провлаче кроз јавну сферу без покушаја да се концептуална структура уопшти и појасни на свима разумљив начин. Разликујући појам и концепт, бићемо у стању да избегнемо многобројне забуне и заблуде.

Појам и концепт – Демократија

Шта је демократија ако не владавина народа. Веома јасан и разумљив појам. Слушали смо и читали о демократији и њеним вредностима, али данас, чини се, живимо у полудемократском систему. Двадесетак хиљада бирачких листића ни након четири дана од окончања парламентарних избора (2016) не бива пребројано. Избори се расписују сваке друге године иако мандат траје четири. Изборне нерегуларности и превремени избори представљају концептуализацију демократије онако како је напредњаци виде. Појам је неспоран – владавина народа. Концепт је јасан – ниподаштавање општих демократских начела. Наравно, у игри је такође појам и концепт владавине права. Но, задржаћемо се на демократском поретку.

Питање стога треба да гласи – да ли се наше поимање и концептуализација демократије подудара с напредњачком филозофијом. Управо смо у најкраћем могућем року дефинисали политичку филозофију напредњака кад је реч о демократији. Сад је време да упоредимо сопствено схватање демократије с напредњачком идејом демократије, како бисмо дошли до ваљаног закључка. Закључивање препуштам сваком појединцу понаособ.

Појам и концепт – Социјална правда

Социјална правда, стар је и константно недефинисан појам у домену друштвених наука. Није реч о праведној расподели добара. Појам социјалне правде, генерално речено, своди се на праведност државних институција. Али шта значи оцена да су институције праведне или неправедне?

Oвде немамо популаран, јасан и лако разумљив појам као што је то случај с демократијом. Према томе, не можемо одмах прелазити на концепт. Потребно је мало више размишљања.

Закључивање, као што рекох, препуштам вама, но, зарад тематике чланка појаснићу свој лични појам и концепт социјалне правде који се ослања на књигу Џона Ролса под именом – Теорија правде. Социјална правда за мене пре свега значи – непристрасност. Објективност и непристрасност државних институција. Ако заузмете Ролсов став и пређете на концептуализацију непристрасности, запитајте се да ли наши судови функционишу на бази објективности и непристрасности. Ако пак кренете од неке друге појмовне тачке, размислите да ли ваш појам и концепт социјалне правде има упориште у деловању данашње (или претходне) републичке власти.

Појам и концепт – Национализам

Уместо да се позабавимо комплекснијим темама попут једнакости, класних разлика или овлашћености, зарад бољег разумевања значаја и тежине политичке филозофије задржаћемо се на једноставнијим појмовима.

Дефиниција национализма разликује се од државе до државе и од човека до човека, тако да се ни у овом случају нећемо сви сложити. Наиме, национализам, у једној, и по мени најважнијој димензији представља природну оданост сопственом народу. То напросто значи да је српски интерес изнад интернационалног интереса. Национална држава, култура, економија, правосуђе по аутоматизму стоје испред декларативних европских, америчких и руских вредности. Индивидуализам изнад неодређеног колективизма. Као и досад, потребно је да појам упоредимо с концептуализацијом на терену. За мене у својству декларисаног националисте у протеклих 100 година није било разлога за весеље. Сматрам да је национализам, иако важан друштвени елемент, обесправљен, потиснут и крвнички сатанизован.

Уочљиво је да се Срби не баве политичком филозофијом јер би у супротном СНС изгубио изборе 2016. Зашто? Зато што између СНС и ДС не постоје концептуалне разлике. Могуће је да се њихов појам државе, европских вредности, друштва, економије понегде не подудара, али концепт и крајњи циљ остају исти. Можда би Срби променили мишљење када би се заинтересовали за политичку филозофију, а можда би Вучић и у том случају остао неприкосновени вођа. Одговор ћемо сазнати када и ако се озбиљније посветимо разматрању друштва и политике која га обликује.

 

1 коментар


  1. Демократија

    Преко НАТО братије
    стижу демократије,
    убиства, рањавања
    и народна дешавања

    Лоше с горим спарене
    револуције шарене
    град и село гореће
    чим наступи пролеће

    И истина стечена
    путем СИ-ЕН-ЕНа
    медији им застранили
    а друге би забранили

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!