Владимир Петровић: Возови који не пролазе

Начелно не би смело да буде дилеме да ли српске власти имају право да пошаљу на Косово и Метохију, нарочито на северни део покрајине, воз са натписом „Косово је Србија“ и сликама фрески из Дечана и Грачанице. Устав Републике Србије на који су се наши политичари заклели кад су преузимали државне функције познаје једино суштинску аутономију за овај део наше земље која ће се уредити посебним законом по процедури предвиђеној за промену Устава. Другим речима, ово што се десило се са српског становишта не може сматрати никаквом провокацијом. На том возу није било топова, митраљеза и паравојски, а сви они који пореде ово са реакцијом која би уследила да у Србију уђе на пример мађарски воз са картом Велике Мађарске су несвесно прихватили „реалност“, односно „независност и територијалну целовитост државе Косово“.

Зашто је овакав поступак ипак био проблематичан?

На административни прелаз Јариње су кренуле албанске полицијске снаге тзв „Росу“, а наша власт није имала одговор на овај потез. Остала је затечена и  да би избегла сукоб ширих размера одлучила је да воз окрене назад за Београд. Ово бих упоредио са партијом шаха у којој наша власт, уместо да унапред предвиди три потеза противника и спречи њихове последице, срља и затим одустаје од свог првобитног потеза. Дакле, власт би прво морала да контролише у потпуности север Космета пре него што се искрено одлучи да уведе један овакав воз у редован железнички саобраћај од Београда до Косовске Митровице.


Шта је проблем у оваквом начину вођења политике?  

Дачић: Ставите устав под мишку…

Не може се у исто време радити на јачању веза севера Космета са Србијом и пристајати на интеграцију Срба из јужне покрајине у институције и органе независне државе. Ради се о два неспојива правца деловања. Бриселским договорима иста ова власт је пристала да новој независној држави призна судство и полицију на целој „територији“, како би добила заузврат обећање о формирању некакве Заједнице српских општина(ЗСО). Сведоци смо да од помпезно најављиване ЗСО данас, три и по године после, нема ништа, а чак и да се формирала и почела са радом она не би имала никакве веће формалне надлежности.

Народ свестан да се ова власт уназад пет година није борила за очување територијалног суверенитета дочекао је делимично са подсмехом овај покушај промоције и предизборног подизања тензија политичара, а највећа штета која је нанета оваквим недговорним приступом је, по мени, исмевање у јавности сваког патриотизма и легитимних националних интереса.

Аутор је председник Градског одбора Омладине ДСС Нови Сад

 

3 коментара


  1. Воз ван реда вожње

    Послали смо мали воз у невоље свесно
    да га доле Шиптари дочекају бесно
    ишарасмо га патриотски али неписмено
    срећом добар је то воз – вози двосмерно

    Помислих је л’ паметно гурат’ прст у око
    у подсвести чујем: Не размишљај стоко
    ипак зашто неспреман изазиват’ кризу
    а онда се сетих да избори су близу

    У суштинским стварима ми смо попут зеца
    ко год хоће у Бриселу може да нас кеца
    а код мање битног ми смо попут лава
    где мазањем очију све се завршава

    http://politickasatira.blog.rs/blog/politickasatira/2017./

     
    Одговори

  2. Чланак је рационално написан. Вучић и користи то што је начелно нормално да Србија на својој територији, а КиМ то јесте, шаље воз какав хоће да би подигао емоције народа, а у бити, заболе га и за народ и за Косово. Њега само занима моћ и кеш.

     
    Одговори

  3. Шизофрена политика шизофреног премијера али Вучићево лудило има систем: ИЗДАЈНИЧКИ!

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!