Марко Танасковић: Да ли смо постали нација и град макроа

„Имао сам, нажалост, прилике да се лично уверим у истинитост овакве јефтине репутације Београда и Србије, када сам пре неколико година имао задатак да изведем двојицу пословних партнера из иностранства у ноћни излазак. Гледао сам читаво вече како им се у једном ексклузивном клубу отворено набацују девојке манекенске појаве, да би их на крају испратио до хотела са четири најзгоднија примерка (за свакога по две) и обиљем конзумираних вештачких стимуланса који гарантују ослобађање од свих инхибиција.

Током вечери, један од њих ми се, уз самозадовољни кез, поверио: „Дуго нисам могао да схватим зашто се у нашој фирми сви отимају за пословни пут у Београд, али сада ми је коначно јасно. Овакве девојке код куће ми само можемо да гледамо на телевизији или на филму, а овде су нам доступне за цену једне пристојне европске вечере, чак не морамо ни да им прилазимо.“ Осетио сам се бедно и постиђено, како због повређеног националног и мушког поноса, тако и због тих девојака које су биле нечије сестре, ћерке и будуће супруге и мајке, а које су ти белосветски предатори са порнографским апетитима тржишно и безосећајно сводили на вредност „једне пристојне европске вечере“.

Иако су оне добровољно пристале на то и није било, барем колико знам, никаквог кривичног дела проституције, морам признати да сам се осетио помало као макро што сам уопште омогућио да до тог сусрета дође. Слично би требало да се осећају и наши градски званичници и политичари када, као главни адут и атракцију наше туристичке понуде, наводе добар провод и ноћни живот јер на тај начин, свесно или несвесно, учествују у прљавој игри подвођења“

Извор: ФБ профил аутора

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!