Остоја Симетић: Да ли треба да тучемо педере?

Уби, уби, уби педераааа, педерааа, педерааааа…

Је ли ово поклич нормалног човека, хришћанина? Није. Да ли треба да тучемо педере зато што су педери? Наравно да не треба. И као хришћани и као пристојни људи, морамо своје негодовање да исказујемо цивилизовано, без мржње и насиља. Нико не сме да насрне на било кога због његове сексуалне припадности.

Остоја Симетић

Ако ишта, онда према педерима треба да осећамо сажаљење, јер су они, у значајном броју, дубоко несрећни људи који схватају да им пориви нису уобичајени. До пре само неколико година, педрастија је била ван закона и званично се сматрала потпуно ненормалним понашањем. Ништа од овога не може се избрисати одлуком Светске здравствене организације у којој је већина, под ко зна каквим утицајима и мотивима, прегласала мањину и скинула педерлук са листе психичких болести.

Највећи број мужеложника није одабрао да буде то што јесте. Замислимо њихов ужас и страх када су почели да откривају у себи привлачност према истом полу. Како да сузбију сексуални нагон, који је један од најјачих људских порива? Како да кажу оцу да имају дечка? Многи су желели да се промене, али нису могли, па су дане провели у патњи и страху.

Тужни су њихови животи.

Зато, треба да их жалимо, да се за њих молимо, а не да их пребијамо, вређамо, шиканирамо. Иако сматрамо њихво понашање грехом, није на нама да судимо, доћи ће судија за све, и дан Суда свима, па и нама. Говоримо, разуме се, о обичним хомофилима, људима који живе своје животе међу нама и ни по чему се, сем по сексуалном усмерењу, не разликују од нас. Професионални педери и њихови захтеви су сасвим друга прича, коју с горепомињаним не треба мешати.

Ваља јасно рећи да ми имамо право да живимо у свету који баштини наше, хришћанске вредности, по којима је педерастија страховит грех. Потпуно је у реду да не желимо да на својим улицама гледамо јавно испољавање оваквог сексуалног опредељења. Не сме бити законом забрањено да се боримо против ЛГБТ агенде. Програмска борба професионалних педера за своје перверзне циљеве није нимало наивна. Нико не сме да се заварава да они само хоће једном годишње, у карневалској атмосфери, да прошетају Београдом. За тако минорно постигнуће не би се у целом свету мобилисала толика подршка у новцу, маркетингу, утицају, па и претњама онима који се противе. Парада је само почетак.

Права ствар долази у захтеву да се признају педерски бракови и усвајање деце у такве „породице“. У неким земљама Скандинавије иде се и даље. Дечацима се насилно уништава мушкост још у вртићима. „Охрабрују“ их да носе хаљинице и играју се са барбикама. Родитељима који се побуне, могу бити одузета деца. Већ се и у српским школама одржавају радионице за прихватање ЛГБТ начина живота, у правом смислу, промоција педерастије.

Замислите да млади родитељи, без родбине, настрадају и оставе двојицу дечачића за собом, а држава реши да их да на усвајање педерском пару?!

То су ствари због којих морамо да се бунимо и боримо. Ја имам право да заштитим своје синове од геј пропаганде. Деца у неком узрасту немају дефинисане сексуалне идентитете и врло су подложна различитим утицајима. Тинејџери такође. Као родитељи, ми имамо право да се одупремо гендер идеологији, ЛГБТ тероризму и друштвеном детерминизму који нам намеће тезе типа да су полови, тј. родови само друштвени конструкт, односно да су дечаци дечаци, јер их ми тако васпитавамо, а не зато што су то биолошки.

Никога не треба тући зато што је другачији, али им не треба ни допустити да нам намећу своје интересе. Ваља се, мирним и законитим путем, борити за забрану педерске пропаганде и враћање неких законских института из ранијег времена. Потребно је забранити сваковрсно промовисање ЛГБТ агенде укључујући геј параде, јавно испољавање педерастије, предавања и радионице по школама у којима се овакво сексуално опредељење оправдава и приказује нормалним итд.

Нико не сме законски одговарати ако изрази своје мишљење да није нормално бити педер. Треба укинути квалификацију „говор мржње“ у свим законима, јер се иста можепрешироко и волунатаристички тумачити на штету окривљеног у складу с друштвено, политичко, лобистичким интересима власти.

Ако ћемо да допустимо педерима бракове, зашто је Муслиманима забрањено да имају четири жене?

Ако педерима треба допустити да парадирају у кожним гаћама, зашто скотолошци и копрофази не би имали иста права?

Поента је: нико не може и не сме да узима закон у своје руке. Нико не сме бити пребијен зато што је геј. Ипак, ми, тиха већина, имамо право да дигнемо свој глас против људскоправашког терора и боримо се, законито, за окружење у каквом ми желимо да живимо и васпитавамо своју децу. Нико нема права да нас због тога кажњава или вређа као затуцане, примитивне, ограничене.

Сваког петка за вас пише Остоја Симетић

 

5 коментара


  1. “Nikoga ne treba tući zato što je drugačiji, ali im ne treba ni dozvoliti da nameću svoje interese“, reče autor, uz umiruće krike samospoznaje.

    Da, ove rečenica je potpuno tačna. Svi građani su jednaki pred zakonom i kada smo se dogovorili da ćemo funkcionisati (pa makako loše) kao država sva prava na prisilu smo ostavili državi.

    Ono gde autor rukobludi po zdravoj pameti jeste što ne uviđa da on sam poziva na nametanje sopstvenih interesa, i to ne jer postoji neko zajedničko “veće dobro“ koje bismo postigli primenom tih interesa već zato što su njegova lična osećanja povređena i zato što on lično oseća da je, iz nepoznatog razloga, njegov identitet u krizi.

    Takođe se slažem u zalaganju autora da se delikti kao što je “govor mržnje“ ukinu kao nešto šta je samo misaoni kriminal i kao takvo nema mesto u slobodnom društvu. Mada, ja verujem da bi takva promena mnogo negativnije uticala na identitet autora nego na neku LGBTQQIP2SAA (Ne, ne šalim se, to je sada akronim, da ne pomislite da je ta strana normalna) agendu. Ipak, prosečnom homoseksualcu se taj deo identiteta zasniva na činjenici da ga seksualno privlači isti pol šta nije toliko podložno promenama niti ispitivanju drugih.

    Ako je nečiji identitet u krizi da bude prozvan kao “nenormalan“ nisam siguran da su pederi ti na koje se baca prvi kamen.

    “Mi imamo pravo da živimo u svetu koji baštini naše, hrišćanske vrednosti“ – Ne, nemate. Imate pravo da živite u zajednici koja prihvata i toleriše vaše želje da živite na određeni način sve dok niko nije pod prisilom da vam se pridruži. Ako vi imate problema sa tim što bradati ljudi u haljinama šetaju ulicama zašto mislite da je svima ostalima to prihvatljivo ukoliko ti bradati ljudi nose kandila?!

    Što se tiče porodica. Građanski brak je ugovor društveno ekonomske prirode koji uređuje suživot ljudi koji nisu u krvnom srodstvu zarad podizanja dece. Iako crkveni brak može da bude (i jeste) zabranjen kome god ta Crkva odluči da uskrati venčanje, građanski brak mora biti jednak za sve građane. Pol, rod, boja kože i slično ne sme da bude prepreka za suživot dvoje ljudi.

    Slično je i sa usvajanjem dece. Valjda decu treba da usvajaju oni koji su sposobni da istoj pruže negu i zaštitu kao što bi to učinili i svom biološkom detetu. Usled znatnog broja veoma krvavih sukoba većinu srpske dece su odgajale dve ili više žena, ne vidim razliku između toga da li su obe majke ili je jedna “kao majka“. Dete treba da ide tamo gde će biti zbrinuto, a ako neko ne želi da srpsku decu usvajaju pederi neka ih usvoji on sam.

    Pitanje za muslimane se vezuje za pitanje normalnosti. Ne bi trebalo da ja mogu zakonski da odgovaram ako kažem da je biti gnostički vernik nenormalno. Ako imaš veru koja ti proklamuje da moraš imati četiri žene a istovremeno ti zabranjuje da piješ alkohol… to nije normalno.

    Poslednje. Dogovorite se sa sobom da li je vređanje dozvoljeno ili nije? Ja sam za to da svako kaže šta god misli onako kako misli i dok nikoga pritom fizički ne ozleđuje ne treba za to da odgovara. Zalažem se za pravo autora da sugrađane koji su homoseksualci naziva nenormalnim pederima, ali očekujem da će i on braniti moje pravo da njega nazivam lobotomiziranim manulaćem.

     
    Одговори

    1. Избрисан Вам је само део где с непоштовањем говорите о Христу. То је једино правило ове редакције, нема никакве критике Цркве нити хришћанства.

       
      Одговори

  2. Негде се загубила на Интернету (можда би неко вештији могао да је „ископа“) анализа скоро потпуности базирана на подацима из публикација хомосексуалних организацијама, која детаљно и документовано доказује да хомосексуализам није нормално понашање. То што Светска здравствена организација тврди супротно, чиста је хипокризија.
    Између осталог, лицемерно је истовремено борити се против насиља у породици и за право на истополне „бракове“, где је породично насиље вишеструко чешће, нарочито над децом… ИТД…
    Ако смо против да се деца киње, зар није најмање што се може да се прекине са позитивном дискриминацијом у „јавном дискурсу“ брачних заједница где ће деца скоро сигурно бити изложена малтретирању сваке врсте, па и сексуалном…

     
    Одговори

  3. Ко би рекао да ћете бити овако умерени када пишете о особама које у последње време просто у свему воде главну реч и труде се да убеде да је све то нормално.Не може бити нормално а надам се да ни неће бити. У сваком случају ваш чланак ми се допао и ако треба нешто мењати надам се да заједница мушкарца и жене неће нестати и да ће свет морати да се бори за њен опстанак а не да ове друге заједнице преовладају.Верујем да ће ипак победити разум и да свет није скроз полудео и залутао у ћорсокак.

     
    Одговори

  4. A transdžender? Evo moja drugarica iz srednje škole je promenila pol, odsekli joj dojke, od nekog mišića iz butine napravili valjak mesa i provukli uretru kroz to, ispao đokica. I promenila/-o zvanična dokumenta. Sad je muško. Ima čak i neku žensku. Ali ni s decom svoje sestre nema redovan kontakt (sestra i roditelji su pomrli, godine…).

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!