Активности дубровачке Матице српске

Дубровник је почетком 20 века био културни и привредни центар приморских Срба. У њему су излазили листови „Дубровник”, „Српска Зора“ и „Срђ”. Лист „Дубровник” био је гласник Српске народне странке на Приморју. Лист за књижевност и науку „Срђ” излазио је од 1902. Био је лист који се настављао на ранија издања у Дубровнику, а по речима Матије Бана, уредника алманаха „Дубровник цвиет народног књижевства”, циљ је био да се сачувају од заборава дела старих Дубровчана, као и да се младима омогући поље деловања. (1) Од 1907. Друштво „Српска Зора” издавало је два пута месечно гласник „Српска Зора“ „за просвету и привреду“. (2) Српски новинари из Београда посетили су Дубровник 1907. Стигли су у Груж 25 септембра 1907. Дочекао их је одбор Дубровчана. Међу члановима Удружења новинара били су Стеван Ћурчић, председник Удружења и управник Београдских Новина; Бранислав Нушић, подпредседник Удружења; Милан Ј. Мићић, исто подпредседник Удружења и главни уредник „Вечерњих новости”; Душан Мил. Шијачки, члан управног одбора Удружења и главни сарадник Београдских новина”; Пера А. Ђеорђевић, новинар и управник београдске Словенске банке; Јевтимир Д. Поповић, главни контролор српских железница и главар станице; Пера С. Талетов новинар и књижевник; Пера Тодоровић, новинар и књижевник; Милан П.Ђорђевић, сарадник Самоуправе”; П. Кара-Радовановић, Света Миличевић, Обрад Ј. Бољанић, Мика С. Тошић, Милоје Ж. Јовановић, Петар Симоновић, власник и уредник Маћедоније”; Мика Ковачић, Бог. А. Пеливановић, Наум Димитријевић, неколико госпођа и других новинара. О посети је писао часопис „Срђ”. Сутрадан ујутро разгледали су у друштву Дубровчана град. Дубровчани, а између њих највише В. Адамовић приповедали су им старинске знаменитости. После подне посетили су Локрум. У вече на Брсаљама свирала је Српска Грађанска Музика програм у почаст гостију уз расвету и ватромет. И кафеџија Перић својски се заузео да вечер буде лепа на Брсаљама. Град и Пиле били су осветљени великим електричним светиљкама. Забава је била изванредна јер је цео град дошао на Брсаље. У девет сати био је свечани банкет од 90 особа у Хотелу Империалу. Међу Дубровчанима били су Кристо П. Доминковић, уредник „Дубровника”; проф. А. Вучетић, уредник „Срђа”; Никола Л. Бркић, уредник „Српске Зоре”; др. Иво Деђули, уредник „Црвене Хрватске”, М. Шарић, председник друштва „Српска Зора” и подпредседник Српске странке у Далмацији; Г. И. племић Натали, Б. пл. Гради, В. Адамовић, професор М. Радуловић, др. Стијепо Кнежевић члан одбора друштва „Српске Зоре”; поп Барбић, православни парох и други Дубровчани. Свирала је Српска Грађанска Музика под управом Чижека. Пало је више здравица с једне и с друге стране. Наредног дана гости су посетили дубровачка српска друштва а после подне пошли су на гроб Антуна Фабриса и Дум Ивана Стојановића. Нушић је у име Удружења положио венац са српским тракама. Затим су посетили Ријеку, врт браће Папи и лечилиште Термотерапију. У вече је наредбом општине град расветљен а Хрватска Опћинска Глазба свирала је у почаст гостију пред Опћинском кафаном. Затим су се састали Срби грађани при софри у хотелу са гостима. Било је нових здравица, а свирали су тамбураши под управом Чижека. Сутрадан ујутро растали се новинари у Гружу са Дубровчанима. Одпутовали су бродом за Црну Гору. (3)

 

Матица Српска основана је 1909. као задужбина трговца Константина Вучковића. Дубровачка православна црквена општина купила је 1907. зграду Дубровачке народне штионице и наменила је за седиште Матице. Управу Матице сачињавало је Туторство српско-православне црквене општине у Дубровнику. У Управи Матице српске били су : председник Никола Бабић, секретари др.Франо Кулишић и др. Стијепо Кнежевић, чланови : поп Саво Барбић, Јово Берберовић, Јово Бердовић, Саво Вулетић, Јово Герун, Михаил Милишић и Милан Тројановић. Циљ Матице био је : 1) издавање српских књига искључиво ћирилицом; издавање периодичних листова за наставу, просвјету и привреду; куповање књижевних рукописа и старина за издавање за свој рачун; 2) награђивање књига и чланака; 3) ширење издатих и награђених књига било поклањањем или продавањем уз нижу цену; 4) оснивање библиотеке Матице српске, приступачне свима у Дубровнику; 5) помагање из закладних прихода школских установа и ученика. Управа је бирала књижевни одбор који је давао мишљење о делима и награде, и именовала једног књижевника за секретара књижњвног одељења Матице. Секретар је водио бригу о штампању свих издања и водио је библиотеку. Правилник је донет 21.априла 1909. Књиге су коришчене у библиотеци, осим ако секретар или Управа не дозволи некоме да уз реверс добије књигу ван књижнице. (4).

Издавала је књиге Срба са Приморја : Ива Војновића, Марка Цара, Ива Ћипика, Данила Петрановића, Светозара Ћоровића, Вида Вулетића Вукасовића, Вица Адамовића, Божа Ловрића и других. Српска књижевна задруга, Матице Српске у Новом Саду и Дубровнику поклањале су своја издања Српској зори за задружне књижнице. Матица је од 1909. до 1914. објавила 16 књига ( приповетке, литерарно-историјске расправе, драме, песме и пољопривредна дела) и формирала библиотеку од 4.000 књига. Своју библиотеку Матици је завештао Рафо Марић, угледни Србин католик. За време Првог светског рата рад Матице је обустављен а прегаоци похапшени. (5) Др. Франо Кулишић био је секретар дубровачке Матице Српске. По објави рата Србији био је ухапшен и одведен са осталима у шибенску тамницу као “политички сумњив”. Држан је у затвору до 3. 12.1914. као талац, и ако није било никакве тужбе ни истраге против њега. Тог дана он и Луко Бона били су пуштени на “слободу”, али су морали ићи у мало место у горском крају Горње Аустрије. Ту су живјели у друштву са Ивом Грисогоном и његовом супругом Невенком Трипаловом. У интернацији наставио је да прима плату од дубровачке Матице Српске. (6) Умро је 18. октобра 1915. у интернацији у Волфсегу, у Аустрији.(7)

Савез српских земљорадничких задруга у Загребу 1920. откупио је неколико стотина примерака књиге „Напредна земљорадња“ коју је објавила Матица српска у Дубровнику. Исту књигу је 1925. издало Српско пољопривредно друштво у Београду под насловом „Земљорадникова читанка“ у едицији „Тежакова библиотека“. (8)

Матицина основна главница од 160.000 аустријских фјорина, била је у аустријским обвезницама. После пропасти Аустрије тај новац није надокнађен. Туторство српско-православне црквене општине у Дубровнику трудило се да обнови рад Матице. Управни одбор српско-православне црквене општине одржавао је књижницу. (9) Станојло Димитријевић, уредник „Српског Косова”, посетио је 1930. Дубровник на повратку са Крфа. Пловио је на броду „Србин” од Крфа преко Бара до Дубровника. У Дубровнику је одсео у хотелу „Лапад”. Трамвајем је отишао у град. У православној цркви упознао се са претплатницима „Српског Косова”. Први му је пришао судија Душан Башић, упознао га и представио осталој господи у цркви. После разгледања цркве, изашао је у друштву Башића и Милоша Бобића да обиђе Матицу српску у Дубровнику. Остао је дуже разгледајући богату библиотеку, у којој је запазио копију Мирослављевог јеванђеља. Из Матице српске изашао је у српском друштву на чашу пива. Ту је срео старог пријатеља Милана Томановића. Срби у друштву у коме је био жалили су се како не смеју да србују. У Дубровнику је остао три дана. Прегледао је дубровачке старине и продужио бродом „Карађорђе”за Сплит. На њега је Дубровник оставио изванредан утисак. (10)

 

Матица Српска поново је отворена 27. септембра 1936, предавањем др. Владимира Ћоровића „Карађорђев устанак и Дубровник“. Сем предавања Матица је отворила кружоке словенских језика, у првом реду руског. Матица Српска у Дубровнику своје свечане сједнице и предавања приређивала је у просторијама Дубровачког Српског Пјевачког друштва „Слога“. У свечаној дворани „Слоге“ Матица је одржала предавања о Руђеру Бошковићу, Вуку Караџићу, Пушкину … . На дан 300-те обљетнице смрти Ђива Франа Гундулића 8 децембра 1938. приредила је свечану сједницу, на којој је проф. С. Бурина одржао предавање о Гундулићу. Др Хенрих Барић, родом из Дубровника, одржао је 1937. предавање на тему „менталитет једног покољења“, у којем је изнио улогу предратне Српске народне странке на Приморју. Истакао је да су у тој странци значајну улогу имали Срби римокатолици. Они су „доказивали да Српство није везано искључиво с православљем“. Професор универзитета др Барић је затим говорио о поријеклу Дубровчана од 13. вијека, „па је рекао да се дубровачка властела женила дјевојкама из српске околине Дубровника“. (11) Задруга Срба Привредника одржала је у Матици Српској 4. априла 1937. своју II редовну скупштину. (12)

На вест о смрти которског бискупа др. Франа Учелинија-Тице 1 јуна 1937. сва национална друштва у Дубровнику извјестила су у знак жалости црне заставе а њихове управе су се састале и одлучиле да национални Дубровник што видније узме учешћа на сахрани. Проглас националних друштава потписали су : Народна Одбрана, Дубровачко Радничко Друштво, Дубровачко Српско Пјевачко Друштво „Слога”, Матица Српска, Соколско Друштво, Јадранска Стража, Удружење резервних официра и ратника, Друштво „Књегиња Зорка”, Нова Југославија, Дубровачка Грађанска Музика и Савез Добровољаца. (13) Приликом боравка у Дубровнику 1937. министар шума и руда Ђура Јанковић посетио је библиотеку Матице Српске. Како се истицало у листу „Дубровник“ њено уређење оставило је на њега врло леп утисак, и он је потпуно схватио културни задатак ове установе. (14)

Матица Српска приредила је децембра 1937. Вуково вече. Пред елитном публиком у просторијама Слоге говорио је професор Назечић. Остале тачке програма испуњавала је музика композитора Римски-Корсакова, Рахмањинова, Гречанина и Шопена. Б. Бубало рецитовао је народну песму “Буна на дахије”. Као последњу тачку женски соколски нараштај извео је ритмичку вежбу. Народни мотиви старосрбијанске песме уз ритмичку пратњу вежбе те народног кола одушевило је публику, која је са задовољством пратила и уживала у игри и народним ношњама вежбачица. (15)

Лист Срба Дубровчана ,,Дубровник” пратио је сарадњу Матице српске из Дубровника са српским установама и друштвима у другим крајевима Југославије. Крајем 1937. одржана је у Београду претходна конференција за оснивање Савеза српских културних и просветних друштава. Изабран је акциони одбор, а шира конференција, на којој је требало да се изабере извршни одбор планирана је 27. фебруара 1938. на Светог Саву. Конференцију је отворио претпредседник главног одбора ,,Просвјете” из Сарајева др. Воја Бесаровић. Из његовог говора о циљевима Савеза ,,Дубровник” пренео је: ,,Животни интереси цијелог нашег народа … су тражили и траже да се просвјећеност као битни услов сваког народног, духовног и кулурног напретка у свима слојевима народа што више и што брже прошири … По мишљењу наших најистакнутијих јавних радника…. жељени максимум успјеха и регулисања правилног рада приватних културно-просвјетних установа и друштава … постићи ће се најсигурније ако се формира врховно тијело које ће давати потицаја и импулса за поједине културно-просвјетне акције, па одређивати и изналазити средства и методе за остваривање тих акција; тијело које ће радити на регулацији међусобног односа појединих приватних установа и друштава, на подјели рада међу њима, као и њиховој међусобној колаборацији; тијело које ће савјетом, а по могућству и материјално помагати поједине приватне установе и друштва у њиховом раду; тијело које ће нашим званичним и државним просвјетним надлештвима бити помагач и савјетник у њиховој акцији на пољу просвјећивања и спровођења опште просвјетне политике. И најпослије форум гдје ће се расправљати и претресати поједини проблеми наше опште просвјетне политике па настојати да се ти проблеми и ријеше.” На конференцији Матицу српску из Дубровника заступао је професор универзитета Владимир Ћоровић.(16)

У просторијама Српског културног клуба у Београду 27. фебруара 1938. одржан је састанак српских културних друштава и установа из Југославије. „Матицу Српску“ из Дубровника заступао је др. Владимир Ћоровић. На састанку је основан Савез српских културних друштава. Оснивачкој скупштини присуствовали су изасланици ових друштава и установа : Српске краљевске академије, Матица српских из Новог Сада и Дубровника, Српске књижевне задруге, Кола српских сестара, Коларчевог универзитета, Српског културног клуба, сарајевске „Просвете“, Привредника, Савеза народних универзитета из Јужне Србије и Спасићеве задужбине. Изабрана је привремена управа у коју су ушли Павле Поповић; др. Владимир Ћоровић; Слободан Јовановић; Русомир Јанковић, председник Касације; Драгиша Васић; др. Васа Чубриловић; Мирка Грујић за Коло српских сестара; др. Воја Бесаровић за „Просвету“; др. Александар Моч за „Матицу Српску“ у Новом Саду; др. Милан Влајинац за Задужбину Николе Спасића; Аврам Филиповић за „Привредник“; Светозар Барбић за „Матицу Српску“ из Дубровника и Првослав Сланкаменац за Савез народних универзитета из Јужне Србије. (17) На скупштини Савета српских културних друштава и установа почетком 1939. у Београду др. Ћоровић је истакао : „Оснутак Матице српске у Дубровнику дјело је такође приватне иницијативе, а и данас, као и прије, културни успјех нашег рада у Дубровнику овисит ће од успјеха, које ће му моћи створити његова приватна средина”. На крају је др. Ћоровић још једном нагласио важност приватне иницијативе за промицање Српства. (18)

Одбор за комеморацију 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића у Дубровнику је заједно са одбором у Цавтату приредио комеморацију 1938. Председник општине Цавтат Нико Враголов упутио је 22 априла 1938. проглас Цавтаћанима у коме се позивају да присуствују поклону гробу и споменику пионира Славенског братства. У прогласу се истиче : „Окитите своје домове, да Цавтат у свечаном руху дочека овај значајни дан и дођите братски дочекати поштоваоце драгог нам Богишића који ће доћи овај спомен увеличати. Будимо горди и поносни на велике синове наше славне прошлости и на њиховим примјерима изграђујмо себи сигурну и сретну будућност”. Два пароброда Дубровачке пловидбе превезла су првог маја 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са „Матицом Српском“ у Дубровнику да походе и положе вијенце на гроб и споменик Валтазара Богишића. Дубровачка друштва и установе дочекали су грађани Цавтата. Истог дана увече у дворани „Слоге“ у Дубровнику одржано је комеморативно вече гдје је говорио др. Лујо Бакотић. У Одбору за комеморацију 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића били су : Светозар С. Барбић, предсједник „Матице Српске“; Душан Башић, предсједник „Јадранске Страже“ у Дубровнику; Луко маркиз Бона, предсједник „Дубровачке грађанске музике“; др. Ђуро Орлић, предсједник дубр. срп. пјев. друштва „Слога“; Даница Радовић, предсједница „Кнегиње Зорке“ у Дубровнику; Нико кап. Папа, предсједник „Нове Југославије“; Иво Шуберт, предсједник „Дубровачког радничког друштва“; Нико А. Шутић, старјешина Соколског друштва у Дубровнику; … . Одбор је 1938. издао Споменицу дра Валтазара Богишића (19).

Поводом именовања Милана Решетара за почасног доктора Фирентинског универзитета Дубровачка општина одлучила је да др Решетару поклони сребрни кип св. Влаха. На иницијативу Дубровачког радничког друштва све дубровачке културне и националне установе упутиле су Решетару заједничку посланицу, коју му је у Фиренци предао секретар Дубровачког радничког друштва Јаша Милославић, као делегат Друштва, на свечаности именовања Милана Решетара за почасног доктора Фирентинског универзитета. Декан Филозофског факултета у Фиренци Салми истакао је значај Решетаровог новог издања Српског молитвеника, који је штампао у Венецији ћирилицом Дубровчанин Франо Мицаловић 1512. године, што је прва ћирилицом штампана књига на српском народном језику, за Србе католике, коју је коју је, уз пратећу студију, 1938. године објавио у транскрипцији Милан Решетар у Посебним издањима Српске краљевске академије. Решетар се захвалио дубровачким културним и националним установама писмом у коме је истикао: Ја у том поздраву из мога драгог родног Града видим и признање да сам увијек, премда понајвише, нажалост издалека, радио за наш Дубровник и његову славну прошлост и да сам тим заслужио да ме моји суграђани још увијек сматрају правим и старим” Дубровчанином и по мишљењу и по осјећају, а не само по годинама.” Захвалио се и др. Антуну Буцонићу и општини дубровачкој. (20)

Проф. др Милан Решетар и Марко Мурат изабрани су 16. фебруара 1940. за редовне чланове Српске краљевске академије. Тим поводом дубровачке културне и националне установе упутиле су свечану честитку новом академику Решетару у Фиренцу, а сликара Марка Мурата је њихова делегација посетила и честитала му избор. У честитци се истицало : Одлука Краљев. Српске Академије Наука са којом Вас уводи међу своје редовне чланове бесмртнике, изазвала је у нама осјећаје поноса и среће, јер у њој видимо не само заслужено признање једном великом духу и узорном научном реденику него и још један доказ више да вјечни културни капитали старе Словинске Дубраве представљају у овом часу и гаранцију за њену будућност. Честитајући Вам избор, молимо Вас и овом пригодом да вјерујете у наше старо пријатељство и поштовање које гојимо за Вашу личност као човјека, и као научника и Дубровчанина.” . Представници српских и југословенских друштава у Дубровнику такође су честитали избор за дописног члана историчару Јорју Тадићу. (21)

            На поздравни телеграм Матице српске у Дубровнику Милану Решетару, поводом његовог избора за редовног члана Српске краљевске академије, Решетар је одговорио:Најтоплије захваљујем Матици Српској” мојега незаборавнога роднога Дубровника, што се је сјетила мене врло старога Дубровчанина, који сам се врло млад одбио у туђ свијет. али се веселим, вјерујте ми, ради нашега Дубровника више него ли ради себе, а особито ми је мило што је та иста почаст дата г. Марку Мурату још једном Дубровчанину из броја старих бораца Срба католика,(22)

 

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са отпуштањем државних службеника и прогонима. Приликом обележавања годишњице ослобођења Дубровника 13. новембра 1939. Одбор дубровачких националних и културних удружења упутио jе проглас : Дубровчани, Заслугом одговорних” и неодговорних” већ више од два децениjа ставља се у искушење ваша вjера у наjвеће и неприкосновене светиње Отачбине, традициjе и идеjне вредности на коjима су ваши очеви изградили словински култ – огледало душе старог културног и слободног Дубровника. Али као што ни силна ћесарска власт у пришлости, ни црне побожне жеље коjе су jоj неограничено служиле, ниjесу успjевале да у вама убиjу Вjеру и достоjанство слободних грађана – тако ни савремене невоље неће успjети да вас асимилираjу” по жељама, коjе су вам увjек биле туђе. Ви сте кроз дугу предратну и поратну хисториjу више пута jасно показали, да знате остати господари своjе воље; … и задржати достоjанствен став према свакому и према свакоj сувишноj повици и претњи. Даjући свакоме своjе … ви сте двадесет година редом, на 13 новембра, jавно манифестовали признање и захвалност Белим Орловима, синовима мале предкумановске Србиjе, за све што су дали за наш стари словински идеал, остављаjући кости по крвавим клисурама читавог Балкана. Дубровчани, Претставници свих дубровачких културних и националних установа, коjи вам упућуjу ову поруку, позивљу вас, да и ове године поновите манифестациjу поштења и достоjанства. У границама онога што вам jе данас допуштено, одужите се борцима у коjе смо вjеровали и у коjе данас вjеруjемо, jер су били велики у прегарању и умирању за слободу и jединство нашега народа. Ниjе важно хоће ли та наша манифестациjа проћи кроз градске улице. Довољно jе да прође кроз наше душе и да нико више не буде у сумњи да смо уз сва искушења и понижења остали вjерни идеалима наjjачих и наjсветлиjих имена у хисториjи старог и слободног Словинског Дубровника. ..”.(23)

Упркос прогонима Савјет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О.„Нова Југославија”, Пододбор друштва Књегиња Зорка и Соколско Друштво) прославио је годишњицу ослобођења свог града 13 новембар 1940. Лист дубровачких Срба „Дубровник” је констатовао да док су српска и југословенска друштва истакла државне заставе „као преставници истинског и правог Дубровника – Опћина и хрватска удружења тог дана давали су изглед потпуно једнак свим XIII новембра у бившој Аустрији.”(24)

Скромна прослава Дана Уједињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена је на свечаност приређену у Соколани у Спонзи. Лист „Дубровник” писао је о прослави : „Друштвима која би се усудила да не послушају …..г. шеф полиције запретио је употребом силе и хапшењем чланова управе. … Пред вратима свих зграда у којима се налазе нацијонална друштва стајало је на дан Уједињења по два и три полицајца у униформи или без ње. (25) Рад Матице престао је 1941. у НДХ.

Народни одбор града Дубровника тражио је 1950. од Управе црквене општине у Дубровнику да градским властима уступи на коришћење велику дворану и остале просторије на другом спрату палате Бонда у Улици од пуча, у којој се налазила библиотека и читаоница Матице српске. Ту су планирали да сместе клуб просветних радника. Црквена општина се жалила, па је Конзерваторски завод решењем од 14 јуна 1950. заштитио као споменик културе палату Бонда и сав инвентар библиотеке. Упркос том решењу градске власти донеле су решење о одузимању просторија. На интервенцију Савезног института за заштиту споменика културе у Београду није дошло до одузимања просторија. (26)

У саставу Музеја икона и портрета српско-православне црквене општине у Дубровнику налази се библиотека са око 25.000 свезака закладне установе „Матица српска“. (27)

 

Дубровник је био културни центар Срба на Приморју. У Дубровнику су излазили српски листови „Дубровник”, „Српска Зора“ и „Срђ”. У таквој средини је основана 1909. Матица Српска као задужбина трговца Константина Вучковића. Пре Првог светског рата Матица Српска у Дубровнику издавала је књиге српских писаца са Приморја. После Првог светског рата Туторство српско-православне црквене општине у Дубровнику трудило се да обнови рад Матице. Због недостатка новца Матица после Првог светског рата није издавала књиге. Управни одбор српско-православне црквене општине одржавао је књижницу Матице. Посетиоци који би посетили Дубровник обилазили су књижницу. Матица Српска поново је отворена 27. септембра 1936, предавањем др. Владимира Ћоровића „Карађорђев устанак и Дубровник“. Сем предавања Матица је отворила кружоке словенских језика, у првом реду руског. Матица Српска у Дубровнику своје свечане седнице и предавања приређивала је у просторијама Дубровачког Српског Пјевачког друштва „Слога“. Матица је заједно са српским и југословенским друштвима учествовала у културном животу Дубровника до Априлског рата. Заједнички су одолевали притисцима ХСС. Активности Матице престале су 1941. у НДХ. Рад Матице обновљен је у Београду 2009.

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

 

  1. Ирена Арсић, Антоније Вучетић (1845-1931) историчар Дубровника”, Филозофски факултет у Нишу, 2012, стр. 47;
  2. Проф. Мирко Лежаић, „Историјски преглед Северне Далмације“, „Северна Далмација некад и сад, Београд, стр.57;
  3. „Српски новинари у Дубровнику”, Биљешке, Срђ”, Дубровник, 15. октобра 1907, бр. 19, стр.899, 900;
  4. Унутрашњи правилник „Матице Српске“ у Дубровнику, стр. 24, Марко Цар, „Наше Приморје“, Српска Дубровачка Штампарија, 1910, Дубровник; Татјана Ракић, „Матица Српска у Дубровнику“, стр. 12,14,15, Ирена Арсић, „Улога српске православне цркве у оснивању и у раду Матице српске у Дубровнику“, стр.20, „Љетопис Матице српске у Дубровнику“, Зборник радова I, Београд 2010;
  5. К. Милутиновић, „Матица Српска у Дубровнику“,стр.313, Југословенски књижевни лексикон, Матица Српска, 1971, Нови Сад ; Софија Божић, „Срби у Хрватској 1918-1929, стр. 305, Београд 2008;
  6. Милан Решетар, „Из писама пок. Франа Кулишића”, „Дубровник”, Дубровник, 24 Децембар 1937, бр.48, стр. 1,2;
  7. Никола Тоља, „Дубровачки Срби католици: истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр. 460;
  8. Софија Божић, „Срби у Хрватској 1918-1929, Београд 2008, стр. 305; „Земљорадникова читанка“, Београд 1925;
  9. „Поновни отвор „Матице Српске у Дубровнику“, „Дубровник”, Дубровник, 2 фебруар 1937, бр.1, стр.2; Никола Жутић, „Српство, либерално југославенство и хрватство у Далмацији 1918-1941 .“, „Љетопис Матице српске у Дубровнику, Зборник радова I“, Београд 2010, стр.205;
  10. „На светлим гробовима јунака и мученика”, „Српско Косово”, Скопље, 24 маја 1930. год, бр. 10-14, стр. 57, 58;
  11. „Поновни отвор „Матице Српске у Дубровнику“, „Дубровник”, Дубровник, 2 фебруар 1937, бр.1, стр.2; Никола Жутић, „Српство, либерално југославенство и хрватство у Далмацији 1918-1941.“, „Љетопис Матице српске у Дубровнику, Зборник радова I“, Београд 2010, стр.205;
  12. „Задруга Срба привредника у Дубровнику”, „Дубровник”, Дубровник, априла 1937, бр. 10, стр. 4;
  13. „Сахрана”, „Дубровник”, Дубровник, 8.6.1937, бр.19, стр. 1, 2, 3,4;
  14. „Госп. министар Ђура Јанковић у Дубровнику“, „Дубровник“, Дубровник, 2. октобар 1937,бр. 36, стр. 4;
  15. „Вуково вече”, „Дубровник”, Дубровник, децембар 1937, бр. 47, стр. 4;
  16. Савез српских културних друштава”, Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр. 45, стр. 3;
  17. „Основан је Савет српских културних установа и друштава …“, „Правда“, Београд, 28.фебруар 1938, стр. 8; „ Савез српских културних установа”, „Дубровник”, Дубровник, 5 марта 1938, бр. 9, стр. 2;
  18. „Скупштина „Савета српских културних друштава и установа”, „Дубровник”, Дубровник,11. фебруара 1939, бр. 6, стр.4;
  19. „Цавтаћани !”, „Дубровачке вијести”, „Дубровник”, Дубровник 30 април 1938, бр. 17,стр. 3;
  20. „Стара словинска гарда – Наш понос”, „Дубровник”, Дубровник, 15 јула 1939, бр. 28, стр. 1,2
  21. „Дубровачке вијести“, „Дубровник”, Дубровник, 16 март 1940, бр. 11, стр. 4;
  22. „Захвала Госпара др. Милана Решетара”, „Дубровник”, Дубровник , 9 марта 1940, бр.10 стр.4;
  23. Проглас на Дубровчане”, „Дубровник”, Дубровник, 25 новембра 1939, бр.47, стр. 4;
  24. „Кроз град и предграђе”, „Дубровник”,16.новембра 1940, Котор-Дубровник , бр.45, стр. 3 – 4;
  25. „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику” „Дубровник”, Бокешка штампарија (Д.Ј.Челановић) 7 децембра 1940, бр.48, стр. 4; „Мозаик данашњице”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 14 децембра 1940, бр.49,стр.3-4;
  26. Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр.362, 363;
  • „Дубровник туристички информатор“, Књижара „Иван Горан Ковачић“ – Дубровник 1958, стр. 59;
 

2 коментара


  1. Gospodine Saša,

    da li su se ti ljudi, tj. njihovi preci izjašnjavali kaoSrbi katolici i pre samog kraja 19. i početka 20. veka? Imate li ovako seriozne podatke na tu temu?

     
    Одговори

    1. Srbi katolici su se izdvojili posle podele Narodne stranke na hrvatski I srpski deo. Do tada su radili zajedno.
      Saša Nedeljković

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!