Ненад Муждека: Како се постаје ултрадесничар или одговор на твит Остоје Симетића

Остоја Симетић се запитао, једним твитом, када је неко ултрадесничар.

Ја бих волео да понудим свој одговор на то питање. Дакле, како се у Србији завређује престижно звање ултрадесничара?

Можемо понудити два одговора, краћи и нешто опширнији.

Краћи гласи – лако.

Ипак, свестан сам да он не објашњава процес довољно јасно, па ћу прећи на онај нешто опширнији, задржавајући се на појму ултрадесничар у српским условима.

То титулисање најчешће нема неке везе с чистом идеологијом, већ са политичким ставовима окривљеног, а који се не подударају или се, далеко било, супротстављају ставовима и тежњама „тужиоца“, односно његових финансијера.

Навео бих сада неке од ставова којима се може заслужити оваква етикета.

  1. Не подржавам захтеве ЛГБТ лобија да се истополни венчавају, усвајају децу и сл.

 

 

Наиван човек би могао помислити да су ултрадесничари само они што заговарају и лично врше насиље над хомосексуалцима, али би тиме само доказао своју наивност и необавештеност. Довољно је само се супротставити неком од захтева ЛГБТ професионалаца и одмах сте се квалификовали за ултрадесничарски беџ. Ако се усудите да прозборите против праксе неких земаља са крајњег европског севера да дечаци у вртићима носе хаљине, шминкају се и играју се луткама или да се у нашим основним школама ђаци подучавају радостима педерског живота, јасно је да сте полуживотиња која кидише на основна људска права, као што су дадва хомосексуалца усвоје бебу дечака, рецимо трагично настрадалих родитеља и васпитавају га у складу са својим животним стилом. Дакле, сада је, надам се, јасно како се мишљењем о геј правима постаје ултрадесничар.

2. Не мислим да су радикалне феминисткиње увек у праву.

 

 

 

Што се мушко женских односа тиче, нешто глупљи човек би могао помислити да је потребно залагати се за укидање женама права гласа, кандидовања, учења, запошљавања, здравствене заштите, вожње аутомобила или нечег сличног из арсенала америчког савезника Саудијске Арабије, али био би страшно у криву. Наиме, да бисте у Србији постали ултрадесничар, практично фашиста, довољно је, рецимо, изјаснити се против обавезних квота за посланице у скупштини. Ако мислите да није нормално да неко буде народни посланик само зато што је женско, Ви сте најобичнији мрачњак и затуцани агресивац који би да нас врати у Средњи век. Усудите ли се да резонујете у смислу да није логично да десетак процената жена, колико их је у свим странкама, обавезно дају сваког трећег посланика у представничким телима, сасвим је очигледно да сте лудак који планира да туче жену, а ћерку окује у ланце до уговореног брака. То што бисте рекли да Вам уопште не би сметало и да 100% жена буду посланици и министри, ако тако, слободном вољом, одлуче бирачи и њихове странке, ничим не умањује Вашу мизогинију, јер хоћете да професионалним феминисткињама, које су уз гејеве најистакнутије лучонише модернизацоије у Србији, ускратите гарантоване високе и добро плаћене положаје. То је велики грех. Још ако се дрзнете да посумњате у искреност њихове борбе за равноправност пошто се не отимају за једнаку заступљеност жена у канализацији, на смећарским камионима или у рударским окнима, Ви не само што сте ултрадесничар, него сте и потпун лудак зрео за хоспитализацију да не трујете таквим ставовима младеж. Треба с Вама, као са Сократом.

3. Сматрам да Србија није крива за ратове у СФРЈ, а да у Сребреници није био геноцид.

 

 

 

Ово је већ само по себи јасно. Фашиста и ултрадесничар један кроз један. Фиксерица, практично дојава. Па Ви бисте да кажете како запад није био у праву, а да Наташа Кандић, Соња Бисерко, имењакиња јој Лихт или Јелена Милић непотребно луксузно живе од блаћења сопственог народа, ево две и по деценије? Ви бисте овим успешним женама да забраните право на рад?! Ем фашизам, ем мизогинија, па шта ћете више? Још да изјавите како Насер Орић није херој одбране од великосрпског фашизма и доказа више не треба! Џабе је и наивно вадити се на резон да Србија није ни хтела ни започела ратна дејства, али се јесте успротивила интересима Запада, а то је грех по себи. За свих девет кругова пакла, а камоли за етикету – ултрадесничар.

Ето, Остоја и читаоци, ваљда сте сада схватили. Престаните више да кукате, модернизујте се, схватите шта су праве вредности и прикључите се напредном свету.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!