Јанко Јанковић: Циркус

У циркусу испод шатре
жонглер, пајац, гутач ватре
и публика што се стиска
бруји жамор, дечја вриска
ал’ и један незван гост
неугледан, прљав, прост

Није им’о ни за карте
провук’о се испод шатре
привукла га сва та граја
блештавило, срећна раја
сав у чуду све то гледа
кад опази га чувар реда

Неста среће на том лицу
избаци га на улицу
и сад тужан у прашини
он размишља о судбини
сирочету што зафали
трен радости макар мали.

Сваке недеље, Јанко Јанковић пише за Вас.

 

2 коментара


  1. Ово је до те мере потресна и тужна песма, кап и слика у њој да сам баш пао у неку сету, меланхолију.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!