Никола Варагић: Морална дилема

“Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб. А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други. И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину. И ако те ко потера једну миљу, иди с њим две. Који иште у тебе, подај му; и који хоће од тебе да позајми, не одреци му. Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне. Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници? И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ – Господ Исус Христос (Мт. 5; 38-48).

“Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје од Бога су установљене. Зато ко се противи власти, противи се уредби Божјој, а који се противе примиће осуду на себе. Јер старешине нису страх за добра дела, него за зла. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро и имаћеш похвалу од ње. Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш бој се, јер не носи мача узалуд, јер је Божји слуга осветник, да излије гнев на онога који зло чини. Зато је потребно покоравати се не само због гнева, него и због савести. Јер због тога и порезе плаћате, јер су службеници божји који се тиме стално баве. Подајте, дакле, свакоме што сте дужни: коме порезу – порезу, коме царину – царину, коме страх – страх, коме част – част. Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога; јер који љуби другога испунио је закон“ (13; 1-8). “Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте, а не куните“ (12; 14). “Никоме не узвраћајте зло за зло; настојте добро чинити пред свима људима“ (12; 17). “Не дај да те зло победи, него победи зло добрим“ (12; 21) – Апостол Павле, Посланица Римљанима.

***

Када би данас применили ове речи, у оваквој Србији, са оваквом владајућом елитом, то би значило да свим лоповима и криминалцима међу политичарима, тајкунима, генералима, адвокатима, тужиоцима, судијама… који већ пар деценија воде ову државу, тј. који краду од државе и грађана – треба окренути и други образ. Другим речима, грађани треба да им окрену и други џеп – да вам лопови узму и новац који имате у другом џепу.

Када судије, тужиоци и полицајци, који нису смели да осуде политичаре и тајкуне попут Динкића, Карића, Суботића, Влаховића, Мишковића, Вучића (чак ни због саобраћајног прекршаја) пошаљу приватне извршитеље у ваш стан да вам одузму нешто, или цео стан, због неплаћеног рачуна за струју или за саобраћајни прекршај, онда треба да им, поред стана, дате и ауто, и викендицу, и да их благосиљате.

Када вас нељубазни службеник у станици полиције, у фонду за здравство, у ПИО фонду, у Пореској управи, у било ком јавном предузећу или служби локалне и државне управе који не ради добро и који неће да ради свој посао, тера да се пет пута враћате због једног истог папира, частите га кафом и чоколадом и дођите још пет пута и чекајте у реду по сат времена. Када вам стигне уплатница за претплату са РТС (рачун за струју), платите дупло.

Наравно, Христове и апостолове речи се односе само на власт која је од Бога установљена, и само на владаре који су слуге Божје “теби за добро“, јер, Христос нас учи да се само Богу покоравамо, а не људима.

Ако обратите пажњу, видећете да они који имају државни посао предњаче у корупцији и криминалу, у непоштовању закона, прописа, правила и некултури. Министри, генерали… краду на велико, остали који раде неки државни посао краду на мало. Чак и када су у питању неке баналне ствари, запослени у државним институцијама су први у прекршају: они заустављају своја приватна возила (на пример, полицајци када нису на дужности) у прометним улицама где је то забрањено и где блокирају целу траку; паркирају где стигну и често заузимају по два паркинг места; они бацају највише смећа на улице и у реке; они узимају игралишта за децу и школска игралишта да би правили приватне балоне; они преко реда улазе где год стигну, купују дипломе и докторате, итд. Нико од њих не служе Богу, већ свако од њих служи само самоме себи и живи само за себе. Ко не служи Богу – када је на власти, када ради државни посао – не служи ни грађанима (другим људима). Само слуга Божји може да буде и слуга свим грађанима. У коју год државну институцију да уђете, налазите само бахате и безобразне раднике. Где год да загребете, што се криминала тиче, наилазите на раднике или бивше раднике полиције, царине, војске, пореске управе, неке инспекције, неког министарства, а сви су повезани са неком странком на власти или која је била на власти. Они су народни непријатељи. Војска и полиција су претворене у приватне службе обезбеђења и служе само за чување највећих лопова и издајника у држави. У полицији, тужилаштву и судовима је толико криминалаца да смешно звучи када неко од њих каже да им политичари сметају да раде свој посао како треба. Колико они сметају поштеним људима да дођу на власт?

Дакле, шта нам је чинити? Како да се ми, православни, понашамо према антихришћанској власти? Да ли да се боримо против власти, или да трпимо и окренемо и други образ? Како да се боримо против оваквих властодржаца и како да их сменимо? Шта да радимо са њима након што их сменимо?

Идеално решење би било да се власт смени на изборима (о томе сам писао у тексту План за борбу против режима и промену система) – да на изборима победе поштени и храбри људи, који би онда изградили правну државу, у којој би се свим лоповима судило по закону, и где нико не би избегао казну, али и тако да нико ко је невин не заврши у затвору, да му се не одузима имовина (дакле, да не радимо исто што и комунисти после 1945. године). То би била идеална, хришћанска, ненасилна, без крви, смена власти – победа над злом не чинећи зло. Али, да ли ће то тако бити зависи и од власти, јер, можда ова власт није спремна да оде без крви (на то ме је Момчило Селић упозорио пре неколико година). Ми имамо право да се бранимо.

У том случају, у свакој оштини треба формирати локалну народну милицију и обновити парохијске заједнице. Мој предлог је да се народна милиција зове – Марко Краљевић. Народну милицију би чинили обични грађани који знају ко је ко и какав је ко у њиховој средини и којима је доста бахатих политичара, безобразних бирократа и криминалаца из полиције и војске. Нешто слично као у оним градићима у САД, где се грађани удруже у борби против локалног корумпираног шерифа, смене га и поставе најпоштенијег међу собом да буде нови шериф (или, нешто слично удружењу Свети Сава из Лазаревца, само са вишим циљевима и ширим деловањем).

Задатак је вратити оно што је отето од државе и народа. Када неки бахати моћник дође и жали се (са оном причом “али имам уговор“, “све је по закону урађено“) зато што сте му узели балон да би деци вратили игралиште, или кућу и станове да би уложили у болницу, или фабрику коју је планирао да руши да би градио тржни центар, а ви желите да новац уложите у обнову производње и да вратите раднике на посао, ви (из народне милиције Марко Краљевић) му само реците: “Море тајкуни (или политичари, полицајци, тужиоци, судије…), не газите нам орање“. Када се неки страни инвеститор или банкар побуни због сличне мере (зато што наплаћујете екстрапрофит и укидате привилегије до којих је дошао давајући мито домаћим политичарима), само му реците: “Море Турци, Немци, Французи, Енглези… не газите нам орање“. Сваком кадији, Курти и Мурти који се жали, само кажете да вам не гази орање.

То све мора и може да се уради без мржње и без крви и насиља. Међу онима који су нас крали, варали и издавали све ове године, никога не мрзимо, молимо се за спас њихових душа, надамо се да ће се покајати и радоваћемо се сваком грешнику који се покајао, разликујемо грех од грешника, љубимо и благосиљамо (народне) непријатеље – ми само желимо да их склонимо са власти, тако да се према свима њима цивилизовано понашамо, као људи према људима и да свима којима треба да буде суђено, буде суђено према закону, јер само тако можемо да успоставимо систем у којем нико није изнад закона. Ми желимо да се против зла боримо добрим. Ако се добро организују народне милиције, ову власт нема ко да брани – они који сада раде у Војсци Србије и они који сада раде у полицији, жандармерији и БИА, не смеју и неће због политичара и тајкуна (или због својих начелника и директора) да уђу у сукоб са народном милицијом, тј. народом, грађанима Србије, када грађани дођу по њих. Вође навијача Црвене Звезде и Партизана раде за власт и биће на страни власти, али ће већина навијача бити на страни народа. Онда српским политичарима, генералима и тајкунима једино преостаје да се за помоћ обрате својим сарадницима, пријатељима и шефовима у албанској и црногорској мафији и хрватској обавештајној служби, али ни они не могу да им много помогну када се српски народ дигне на буну против дахија, када народна милиција Марко Краљевић крене да оре њихове криминалне друмове (путеве, канале за шверц, итд).

Све је на грађанима Србије. Идеално решење би било да на демократским изборима дође до промене власти, да се после тога спроведе реформа полиције, тужилаштва и судова и да почну судски процеси против највећих лопова и криминалаца из највиших нивоа све три гране власти. Борба против криминала и корупције (и сиве економије) мора да почне од “главе“. Бес и незадовољство (сопствено, народа) морамо да каналишемо тако да останемо прави хришћани – да нико не изгуби своју душу током промене власти или након доласка на власт. Револуционарство је “само онда спасоносно, ако је побуна против свега смртног и греховног у себи, у својој души“, само ако је то “побуна против зла у себи, против смрти у себи“ (Св. Јустин Ћелијски). Они који руше овај систем прво морају да победе зло у себи и изваде брвно из свог ока, јер само тако могу да изграде нов, бољи систем. Будимо савршени као што је савршен Отац наш небески.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!