Сигурни смо, јер за 100 мртвих Срба нико неће марити

Србију и ако нападну, то није битно. Јер свет се неће ужаснути над 100 мртвих Срба, као што би плакао над 100 мртвих Француза. То је закључак обавештајних служби и гаранција да у Србији неће бити терористичких напада.

Весна Веизовић (Фото: Васељенска ТВ)

Весна Веизовић (Фото: Васељенска ТВ)

Протеклих неколико дана медији и разноразни службеници из многобројних служби безбедности Србије уверавају своје грађане како су максимално безбедни.

Они су, наводно, предузели све мере како би предстојећи празници протекли у миру и без инцидената. Њихове тврдње о безбедности Србије додатно „поткрепљују“ режимски кваизаналитичари, који наводе да Србија чак није ни интересантна терористима да бисмо били забринути.

Овде међутим њихови ставови, наводна сазнања и чињенице у које чак и ми лаици имамо увид долазе до сукоба и великих контраиндикторности. Наравно, уколико претходно почнемо да користимо логику и здрав разум, а не напредњачки мозак по коме је утицај светским медија и однос Запада према нама основ за доношење закључака.

Наиме, ако погледамо све досадашње нападе који су се десили у Паризу, Ници, Берлину, односно у читавој Европи, сви они имају нешто заједничко. У свим медијским и полицијским извештајима Србија се помиње као место кроз које су прошли терористи на путу ка бољој локацији да изврше удар. Да ли ту Србија има неку кривицу директну? Србија као држава и не, али власт која је дозволила толики трансфер азиланата, свакако да! И ту долазимо до први контраиндикторнисти наших обавештајних служби.

Тренутно у Србији борави Више од 6000 азиланата (1). Према речима Ненада Иванишевића, Вулиновог државног секретара, њих 5600 је смештено у миграционе центра, док се њих више од 1000 налази на улици. Да не идемо у економску проблематику која је такође забрињавајућа ако знамо да нас ових 6000 азилана кошта 60 000 евра дневно, а можда и више, питање је безбедносне природе и да ли наше службе знају ко су ти 6000 људи који су у центрима, а ко су тек оних 1000 који се слободно шетају Србијом без докумената, препуштени себи и слободној вољи.

Уверавања да су сви они безбедносно процењени, истог тренутка падају у воду ако знамо да су и они азиланти који су извршили терористичке нападе били у центрима у Србији а не на улици, будући да су њихови уласци уредно забележени. Но, да се вратимо на оних хиљаду који ординирају београдским улицама а због којих не само наша престоница, већ цела Србија није сигурно место за живот.

Недавно смо били сведоци опште туче азиланата у самом центру града, код Зеленог венца, где је епилог сукоба био трагичан (2).

Претходно су под утицајем немачких комуниста из бројних НВО које слободно функционишу у Србији, азиланти покренули две шетње и изазвале хаос и колапс на улицама (3). Ниједном службе безбедности нису адекватно и на време реаговале,јер да јесу инциденти који нису појединачно дело, би били на време спречени.

Поставља се питање и зашто су дозволили тако великој групи азиланата да се прошета и заустави саобраћај у целом граду, све до Пазове? Да ли је могуће да полиција нема надлежности да спречи групу људи да се креће како они желе по туђој земљи без докумената? Ми, држављани ове земље знамо да сваки протест који се организује, шетња или било какав скуп који броји више људи а дешава се на јавном месту мора бити пријављен, одобрен и плаћен, иначе ће учесници завршити у затвору и добити казну због кршења јавног реда и мира.

Свакако да ни азиланти, мигранти, имигранти или емигранти (како је коме драже да их зове), али ни њихови организатори, домаћи западњаци из организације „отворене границе“ али ни остали европски комунисти који стоје иза протеста нису прекршајно гоњени.

И то су само два инцидента, могло би се набрајати доста тога шта се све дешава на улицама Београда, где су азиланти у свакодневним сукобима. Свако ко се прошета Парком код Економског факултета, прође крај аутобуске станице или крене чувеним „Пициним паркићем“ ка хотелу Москва, неће приметити ниједног полицајца који би му изашао у сусрет у случају брзог напада групе азиланата, али ће приметити груписане млађе мушкарце непријатељских погледа који вас загледају не као да идете парком свог града, већ као сте упали на њихову територију.

Приде, што родитељи су и родитељи основаца и средњошколаца почели да сачекују своју децу, са разлогом забринути за безбедност.

Не треба заборавити напоменути ни бројне болести, вашке, шугу и још штошта што доносе са собом, а што се и не узима као нека озбиљна проблематика или угрожавање безбедности.

Узимајући при том доступне податке о броју појединачних инцидената које чине азиланти по целој Србији, а од којих су јавности позната само нека дела попут неколико покушаја убистава српских држављана, углавном малолетника и жена, дакле оних неспособних да се одбране, силовања, покушаја силовања, затим напада на полицију, рањавање полицајца, пљачки продавница, све већи случајеви несталих људи који још нису пронађени… (5)

По ком основу онда нама службе безбедности гарантују сигурност? (5)

Сем, што морају и лично, али и кроз режимске медије и режимске аналитичаре да нас убеђују како су азиланти заправо диван народ, а ми још дивнији и хуманији што хранимо масовне убице, силоватеље, борце против хришћанства.

Са друге стране, теза коју пуштају режимски аналитичари, по којој ми нисмо интересна група џихадистима, нити мета терористичких напада је апсолутно бесмислена.

Знамо да се и на Косову и Метохији, и у Рашкој, и целој Босни и Херцеговини налазе џихадистички кампови за обуку, чак је општепознато и да је неко од оружја које је коришћено у терористичким нападима у Европи стигло из БиХ, као и да су учесници напада такође били на обуци у камповима у региону. Дакле, са три стране смо окружени џихадистичким камповима, активним повратницима из Сирије, Авганистана, Либије, плус се у Србији налази велики број џихадиста који путују као избеглице, при том смо православна земља која је у активном спору са шиптарским терористима, финансираним са исте стране као и исламисти.

Још као шлаг на торту додати и то да за бројне босанске муслимане и муслимане из Рашке, као и наравно Шиптаре са Космета, из тзв. Прешевске долине и из Македоније рат никада није завршен, бар не у њиховим главама, а апетити ка нашим територијама само расту, посебно како отпор овдашње власти опада – чиста физика.

Али наши посланици и аналитичари даље тврде да смо ми сигурна земља. Како каже напредни посланик, коме је смрт човека само бројка и вредније га кроз призму западних медија: „100 мртвих Срба у медијима не вреди исто колико и 100 мртвих Француза или Немаца, увек ће се обратити више пажња када се то догоди тамо“. (4)

Он, у истој изјави за Ало, додаје и да ако је неко радио на безбедности и евиденцији избеглица које одлазе за Европу то је онда Србија.

Страшно је што је исти напредњак и члан одбора за контролу служби када је у стању да несвесно изјави како је управо неспособним радом Србија та која је пропустила све те азиланте-терористе у Европу.

По свему судећи, није само Западу битније 100 мртвих Француза или 10 мртвих Немаца од свих Срба, већ и марионетској власти која даје све од себе да спусти тензије и умртви народ пред све већом претњом, уз паролу: Спавајте ви, а ми ћемо полако да вас кољемо, ништа нећете осетити….А ионако никог није брига.

Весна Веизовић/Васељенска

 

2 коментара


  1. Све је то тачно, али је тачно и да српски скупштиски родољупци (ДСС, СРС и Двери), упркос свему, не траже:

    да се промени закон тако да се укине тзв. азил и да странци у Србији могу да бораве само са туристичким и пословним визама

    да границу брани војска која нема овлашћење да пуца него има наређење да пуца

    да се сва та руља, која борави у Србији, одмах протера, а они који пруже отпор ликвидирају

    И после је Вучић крив што ради само оно што од њега траже његове газде?!?

     
    Одговори

    1. Ниси схватио пријатељу!
      Азиланти су њихова војска у случају неког неповољног тренутка за власт.
      Такви се не дирају, такви се гаје.

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!