Голубарство у Србији

Србија је, како знамо, по много чему специфична држава. Исто тако је и веома специфична и њена флора и фауна. А можда и најспецифичнији део њеног животињског света јесу њени голубови. При томе се не мисли на милионе наших некултивисаних голубова који несметано и слободно вршљају по контејнерима и ђубриштима ове земље у потрази за неким мрвицама хране. Овде ћемо првенствено говорити о српским елитним голубовима, такозваним припитомљеним и култивисаним становницима српских голубарника.

Знатну већину у српским голубарницима чине припадници три врсте српских култивисаних голубова, такозвани: превртачи, подлетачи и прелетачи.

Па да кренемо са најприлагодљивијом и најбројнијом врстом српских култивисаних голубова, превртачима.

Превртачи 

Превртачи су специфична врста голубова способна да, у великој жељи да удовољи своме газди, потпуно промени своју голубљу природу. Тако да, рецимо, природни високолетачи могу постати изврсни нисколетачи, уколико помисле да би тиме усрећили своје газде. Најдрастичнији примерци су они који би променом свога газде, такорећи преко ноћи, потпуно променили режим свога нахођења и летења. Наравно, све у свом инстиктивном нагону да удовоље руци која их храни и која им обезбеђује лагоднији живот и виши статус у голубарнику.

Подлетачи

Подлетачи нису нека сопствена врста него су, прије би се могло речи, подврста горе описаних  превртача. Разлика је у томе да они осим инстиктивног нагона да удовоље својим главним газдама, гаје исти такав нагон да удовоље и газдама у самом голубарнику, истинским превртачима. Све то у слепом убеђењу да ће их допасти нека мрвица из расипничких кљунова највишег сталежа њихових голубарника.

Прелетачи

Можда не тако бројна као две претходне, али у последње време свакако све бројнија, врста голуба јесу прелетачи. Та је врста специфична по томе да, гледајући првенствено сопствени интерес, има нагон да сама промени газду. Они могу једноставно само да прелете у неки други кавез за неким другим голубом, уколико им се учини да ће тамо имати боље услове. Неретко жртвујући, у својој непромишљеној жељи за лагоднијим животом, голубарник са слободнијим односом према голубовима, где би могли да лете када и колико хоће, за неки затворенији голубарник са много мање летачке слободе али и са много лепшим кавезом.

О осталим запостављеним врстама наших аутохтоних српских голубова ћемо говорити неком другом приликом. Ако се, упркос свим потешкоћама, наметну својом заступљеношћу у српским голубарницима.

Јанко Јанковић сваке недеље на СКК

 

1 коментар


  1. Јадни голубови!
    Постадоше синоним за најгоре људе у Србији а ради се о паметним и племенитим птицама.
    Овде се ради о гњидама тако да треба заборавити на голубове и прићи проблему гњида на прави начин.
    Прво треба констатовати да постоји гњидарник који се раширио и заразио цело друштво.
    Уствари, неки су се намерно заразили да би могли да буду део гњидарника и део те паразитске елите.
    Тако је, паразита у гњидарнику све више, њима је све боље а овима који беже од гњидарника као ђаво од крста нека је Бог у помоћи. Да ли ће успети да остану незаражени то нико не зна. Ако се полакоме гледајући ове познате гњиде можда им се и посрећи да их служе, опслужују, трчкарају около, лепе плакате и удешавају гњидарник како каже врховна гњида.
    А онај издржи и остане имун и незаражен, нека му је на част и чест!

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!