АЛЕКСА МИЈАИЛОВИЋ: БЕЗ КОМЕНТАРА

За време II Светског рата у Србији, од средине 1942. па до почетка маја месеца 1943. године, Космајска партизанска чета била је у саставу Првог шумадијског одреда. Како је током времена партизански покрет поново ојачао у Београдском округу донета је одлука да се и поново формира Космајски партизански одред. То се десило 06. маја, дакле на Ђурђевдан, 43. године у шуми Маковица, у оном њеном делу који је припадао селу Ковачевцу. У строју се нашло око 120 бораца.

Поново формирани одред чиниле су две чете, I космајска и II младеновачка и једна петорка за специјалне задатке.
За командира I чете постављен је пушкомитраљезац Пауновић Живан – Ћоса Голубан из села Камендола.
После само 6 дана, у ноћи између 12. и 13. маја код железничке станице Дражањ – Шепшин I чета је поставила заседу у коју је упала немачка патрола и том приликом су, по немачком Саопштењу, убијена њихова 2 војника док је 1 рањен.
За одмазду, Немци су 26. маја у Малом Пожаревцу стрељали 129 (по Саопштењу 125) логораша из Бањичког концентрационог логора од којих су осморица била из тог села.

Можда је четворо прекобројних стрељано због тога што је приликом партизанског напада убијен и немачки војни пас, као што се у нашем народу дуго причало???
Поред тога, Грочански срез је морао да плати Немцима велику новчану казну-контрибуцију док су из околних села, очигледно са намером пробраних, Малог Пожаревца, Шепшина, Дубоне, Камендола, Бегаљице и Врчина Немци, уз помоћ недићеваца и љотићеваца, одузели сељацима стотине грла стоке, оваца, свиња, и вагоне намирница. Само из Дубоне опљачкали су од народа 100 крава, 50 до 60 волова и јунади, 150 оваца, 60 свиња и 2 тоне разних намирница. Из наведених села известан број сељака узели су за таоце а неколико њих су стрељали.
Голубан није доживео „да види“ немачку одмазду за немачке војнике које је убила и ранила његова чета. После заседе чета се кретала правцем Врчин – Рипањ – Ресник – Барајево – Вранић и непрестано је изводила мање оружане акције.
У то време, Војни суд Космајског одреда осудио је на смрт стрељањем Чедомира Васића из Вранића због издаје своја два друга које су четници ликвидирали. Одређена је група на челу са Голубаном са задатком да изврши пресуду.
Када је група 20. маја стигла пред Чедину кућу он није био у њој већ се налазио у штали заједно са Спасојем Дрењанином – Зеком, четничким командантом за тај крај, пореклом из Мале Моштанице који је пре рата држао кафану у Обреновцу. Са Зеком је била и његова лична пратња од два четника. Они су спазили партизане у дворишту али је за бекство већ било касно те су се забарикадирали у штали.
Не знајући да Чеда није сам у штали Голубан га је позвао да се преда и покушао је телом да отвори изнутра подупрта врата. У том тренутку из штале су одјекнули пуцњи којима је смртно погођен. Остали партизани су осули паљбу кроз врата и прозоре штале а затим у њу убацили бомбе. Када је из штале престао отпор партизани су напустили Чедино двориште убеђени да у штали више нема преживелих. Међутим, преживео је једино Зека, и то лакше рањен у руку, јер је успео да се сакрије иза великих храстових каца. За овај напад Зека је сматрао најодговорнијим житеље Вранића и тада је чврсто решио да им се освети.
Велико село Вранић налази се 35 километара југозападно од Београда у Шумадијској посавини, у општини Барајево, и граничи се са Малом Моштаницом, Мељаком, Баћевцем, Шиљаковцем, Баљевцем, Дражевцем и Јасенком. И заиста је огромном већином било на страни партизанског покрета.
Већ у јулу месецу 41. устанку је приступило 280 становника Вранића. Вранићани су међу првима прихватили устанак, али су међу првима и поднели жртве које им је нанео окупатор. Наиме, 15. октобра 1941. године немачка казнена експедиција је у Вранићу стрељала 40 његових житеља (од којих су двојица са тешким ранама успела да преживе), и спалила више од 50 кућа у селу.
Спасоју Дрењанину Зеки Вранић је стално представљао трн у оку те је и после рањавања у њему доживео неколико понижења. Најупечатљивије је оно од 15. новембра 43. године када је са 20 својих четника побегао из села чувши да су у продавници партизани а њих је било само двоје. Затим је у Обреновцу дигао сву своју војску од више од хиљаду четника, на његову несрећу већином присилно мобилисаних сељака, и напао на Вранић. Чим је ступила у борбу са 50 до 60 у селу затечених партизана, његова војска се дала у панично бекство.
Не могавши никако да сломије отпор бунтовног Вранића Зека је дошао до закључка да појединачна убиства нису довољна већ да је неопходно извршити масовни покољ његовог становништва. Ради остварења тог циља у Вранићу је одржао три састанка са најистакнутијим и са највиђенијим присталицама четничког покрета у селу, са председником општине, са четничким командантом села, и другима, и на последњем је утврђена коначна листа партизанских породица које треба ликвидирати.
Нормално, то није смео да уради самоиницијативно, ситан је он био за тако нешто, већ је о својој идеји и припремама обавестио мајора Стеву Трипковића, команданта четничког Авалског корпуса. Мајор Трипковић је тада рекао Спасоју Дрењанину Зеки да ће за његов предлог тражити одобрење од штаба Равне Горе.
И коначно, неколико дана пре Светог Николе 1943. године, у селу Јасенку одржан је састанак локалног четничког штаба којем је присуствовао и мајор Трипковић на којем је усвојен Зекин план за покољ партизанских породица у Вранићу и одређен је дан његовог извршења.
На истом месту, у Јасенку, 20. децембра 43. године, другог дана Светог Николе, Зека је сакупио своју одабрану војску. Позната су имена и презимена 53-ојице директних извршиоца покоља. Поред њих, био је присутан приличан број мобилисаних сељака чији је задатак био да стражаре око нападнутих кућа као и да носе из њих опљачкане ствари. Иако је Вранић био велико село и састојао се из четири краја: Црквени крај, Пиперија, Рашић крај и Тараиш, наређено је да се ради успеха акције употреба ватреног оружја сведе на минимум.
Зека је сво прикупљено људство поделио у три групе, именовао командире, њихове помоћнике и курире (из Вранића) за сваку од њих, и одредио им терен и појединачне циљеве а затим их је пред мрак све заједно упутио за Вранић.

П Р Е Г Л Е Д
жртава покоља четника Спасоја Дрењанина Зеке у селу Вранићу у ноћи између 20. и 21. децембра 1943. године

  1. Породица Митровић Марка

1) Марко, 35, заклан

2) Даринка (супруга), 35, заклана

3) Дикосава (ћерка), 16, силована пред родитељима па заклана

4) Милан (син), 13, заклан

5) Славољуб (син), 9, заклан

Напомена: Марков брат Ђура погинуо је новембра 42. у Кључу као борац I пролетерске бригаде.

 

  1. Породица Јоксић Тихомира

1) Бошко (син), 24, убијен пуцњем из пиштоља

Напомена: Четнички курир из Вранића. Када је схватио шта се десило са породицом Митровић одбио да прву групу води ка кући Јоксима Пантића, те су га четници ликвидирали.

 

  1. Породица Пантић Јоксима

1) Јоксим, 87

заклан; 3 убода ножем и метак у слепоочницу

2) Стеван (син), 60

заклан и избоден

3) Милева (Стеванова супруга), 60

заклана

4) Милена (Стеванова снаја од сина Јована у заробљеништву), 30

заклана и избодена

5) Бранислав (син Јованов), 9

заклан и избоден

6) Светомир (син Јованов), 7

заклан и избоден

7) Драгомир (син Стеванов), 22

измасакриран, кастриран и заклан

8) Милојка (супруга Драгомирова), 20

заклана

9) Љубомир (син Драгомиров), 1

заклан у колевци, 8 убода у груди и стомак

10) Видосава (ћерка трећег Стевановог сина Милијана), 15

заклана, 22 убода камама

Напомене: – Јоксим је у Први светски рат послао 4 сина. Преживео је само најстарији Стеван – носилац Албанске споменице.

– Милојка је била у поодмаклој трудноћи – пред порођајем.

 

  1. Породица Радосављевић Марка

1) Марко, 48

заклан

2) Драга (супруга), 49

заклана

3) Јованка (ћерка), 16

силована и избодена камама

4) Јован (брат близанац Јованкин), 16

заклан

5) Милан (син), 14

заклан

 

  1. Породица Ђорић Душана

1) Јелена (мајка), 65

заклана

2) Милорад (брат), 36

заклан

3) Стамена (супруга Милорада), 36

заклана

4) Драгољуб (Милорадов син), 15

заклан

5) Живка (супруга Душана), 30

заклана

6) Томислав (Душанов син), 10

заклан

7) Ивка (удовица трећег брата Милисава), 30

заклана

Напомене: – Душану испаљен метак у лево око који му је изашао иза десног уха и више пута убоден у леђа, али је преживео.

– Милисав – Зока – предратни комуниста. Погинуо у борби са четницима 24.10.41. у селу Лесковцу.

 

  1. Породица Ђорић Мирка

1) Олга (супруга), 28

измасакрирана и заклана

2) Иван (брат), 23

измасакриран и заклан

Напомена: Мирко није био код куће.

 

  1. Породица Матић Петра

1) Петар, 56

заклан

2) Марица (супруга), 56

заклана последња

3) Живко (син), 29

избоден па заклан

4) Катарина (ћерка), 20

силована па заклана

5) Анђелија (ћерка), 18

силована па заклана

Напомена: Петров син Милан био је борац Космајског партизанског одреда. Заробљен од четника. Предат Немцима. Био у логору на Бањици па обешен у селу Чумићу код Крагујевца.

 

  1. Породица Поповић Радивоја

1) Радивоје, 43

изведен из куће и убијен ватреним оружјем

Напомена: У кући остали неповређени жена и деца.

 

  1. Породица Степановић Селимира

1) Анка (мајка), 56

заклана

2) Селимир, 36

измасакриран

3) Милена (супруга), 30

заклана

Напомене: – Селимир најпре везан и изведен из куће да би показао кућу Мирка Савића у којој је и убијен.

– Брат Селимиров Тихомир – Тика био је борац у 6. београдском батаљону I Пролетерске бригаде. Преживео је рат.

 

  1. Породица Савић Мирка

1) Анђелија (мајка), 58

2) Ката (сестра), 35

3) Мирко, 32

4) Радмила (супруга), 22

сви искасапљени камама

Напомена: У кући се затекла и рођака Кадивка Савић из Гунцата. Радмила успела да јој утрапи своју седмомесечну ћерку Живославка, а не знајући за то четници их обе пре злочина избацили из куће.

 

11.  Породица Ђоинчевић Миливоја

1) Смиљка (мајка), 80

заклана – живој одсекли руку до рамена

2) Миливоје, 63

заклан

3) Томанија (супруга), 63

заклана

Напомена: Син Чедомир био је борац у Космајском партизанском одреду. Погинуо 26.11.43. у Селевцу у борби са четницима. Његова жена Илинка и троје деце нису били код куће.

 

  1. Породица Ђоинчевић Зорке (удовице)

1) Живко (син), 23

измасакриран

2) Милорад (син), 20

измасакриран

3) Станија (ћерка), 17

заклана

Напомена: Зорка погођена метком у врат, али је преживела.

 

  1. Породица Ђоинчевић Животе

1) Живота, 44

измасакриран и заклан

Напомена: Жена Олга и мали син Милан били на слави код рођака у Вранићу, четничког сарадника који је знао за предстојећи покољ па их је задржао код себе да преноће.

 

  1. Породица Поповић Велисава

1) Благоје (отац), 55

избоден и заклан

2) Даринка (мајка), 55

избодена и заклана

3) Даринка (супруга), 33

измасакрирана

4) Бранислав (син), 14

измасакриран и заклан

5) Јулијана (ћерка), 12

измасакрирана

Напомена: Велисав, члан партије, био у партизанима па се вратио кући и поколебао. Крио се код рођака четника. Ментално се разболео. Заробљен и служио четницима за исмејавање. Чак су га и женили. У фебруару 44. пронађен заклан.

 

  1. Породица Тодоровић (Спасоја) Миодрага

1) Јелена (мајка), 67

мучена и заклана

2) Стана (супруга), 45

мучена и заклана

Напомена: Миодраг био у концентрационом логору на Бањици. Када је пуштен крио се код ћерке у Белотићу. Четници га заробили и довели у Вранић. Мучили га месец дана и 26.07.44. заклали.

 

  1. Тодоровић (Марка) Миодрага

1) Јелена (мајка), 75

измасакрирана

2) Миодраг, 39

измасакриран

3) Миљана (супруга), 37

измасакрирана

 

17. Породица Тодоровић Мирка

1) Мирко, 43

Заједно са сином Бранком изведен из куће у двориште где је убијен плотуном. Бранко се отргао и успео да побегне

Напомена: Син Слободан био борац Космајског партизанског одреда. Погинуо 45. у борби за Винковац.

 

  1. Породица Илић Миливоја

1) Миливоје, 55

заклан

2) Даринка (супруга), 55

заклана

3) Михаило (син), 33

заклан

4) Милка (супруга Михаила), 30

заклана

5) Катарина (ћерка Михаилова), 5 месеци

заклана

6) Светозар (син), 20

заклан

7) Надежда (ћерка), 18

заклана

Напомена: Друга Михаилова ћерка Даринка од 8 година спавала је у суседној соби. Четници у њу испалили 7 метака од чега 5 у правцу главе (сви промашили) и 2 у груди, који су је погодили. Преживела.

УБИЈЕНО: – ПО ПЛАНУ 67     ТЕШКО РАЊЕНО: 3     СПАШЕНО БЕЗ ПОВРЕДА: 2
– НЕПЛАНИРАНО 1
________________________________
Укупно убијено: 68

 

 

2 коментара


  1. Овај чланак показује колико параноја појединаца може да проузрокује трагедија. А и колико је важно да у суровим временима лудаци, психопате и садисти не смеју да имају моћ. Само, то је тешко постићи.

     
    Одговори

    1. Овај чланак показује да би неки да партизанују још следећих 100 година причајући о четничким злочинима а заборављајући своје.
      Можда да г.Мијаиловић напише нешто о стрељањима хиљада људи када су партизани ушли у Србију 44 или о томе појма нема?

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!