QUO VADIS ДСС? или Удар на Демократску странку Србије

Нема потентније партије на српској политичкој сцени од Демократске странке. Скоро двоцифрен број странака настао је пролиферацијом матице из Крунске. Исто тако, нема странке која има недефисанији положај у координатном политичком систему Србије од ДСС-а. Просто је немогуће бити члан ове партије од самог оснивања до данас, а не избећи велике амплитуде у променама расположења када се, макар и површно, анализирају историјске референце првог деривата ДС-а.

Као када се пролази кроз тежак период после раскида, ни у партијским разводним парницама нису ретки механизми одбране од претешког осећања кривице у виду самообмањивања, прекрајања и редраматизације рецентних трауматичних догађаја.

Иницијални разлог одласка из јединствене Демократске странке био је алхемијски синкретизам “грађанске” и “националне” Србије. Накнадна сећања која покушавају да улепшају прошлост окривљују “децу комуниста”, интернационалисте и “нелустриране стамболићевце” као мотив раздора. Данас то више личи на неубедљиво фабриковање и етикетирање “раних радова” ДСС-а која треба да заличи на патриотску партију дугог трајања. Та национална правоверност доведена је у питање само осам година касније када је Коштуница пристао да буде заједнички кандидат на председничким изборима 24. септембра 2000. године, а поготово је “елитизам салонских партиота из круга двојке” дезавуисан формирањем ДОС-а. Та хетерогена коалиција била је заправо само проширена верзија Савеза за промене у којем су ведете били Ненад Чанак, Миле Исаков, Јован Веселинов, Горан Свилановић… Било би интересантно видети данашњу реакцију члана ДСС-а када би му неко прочитао списак ових имена. Али, прва љубав заборава нема па је кроз ову насилну синтезу ДС опет постао једниствен.

А онда опет развод. Заједничка влада није трајала ни годину дана, а ДСС је повукао своја два министра и званично постао опозиција. Платформа је почивала на Коштуничином поштењу које је постављено као пандан “криминалној и корумпираној“ Ђинђићевој влади. На жалост, два петооктобарска јунака нису доживела свој историјски окршај (неизбежни судар две Србије) па је “поштени” Воја за своје коалиционе партнере изабрао Динкићев Г17+ иза кога су остале “сумњиве приватизације”, Вељину Нову Србију која је феудализовала министарства, а све уз подршку ревитализованог СПС-а коме није сметала испорука највећег контигента хашких оптуженика у Шевенинген.

И опет помирење. 2007. године почиње други мандат “националног” Воје и његовог ДСС Entourage, који доносе одлуку да се не радикализују и не одустају од европског пута иако су миљокази били јасни по питању Хага и Косова. Зашто се одрећи привилигија власти, зашто угрозити своје каријере и поништити “дилове” из првог мандата када се може поново издржати нелагодност ниског интезитета због подношљиве близине еврофанатика и аутошовиниста? Све зарад “виших” циљева.

Како би изгледала реакција верног ДСС-овца када је место Божидара Ђелића постизборном комбинаториком припало Коштуници који је тај поклон зарадио пруживши подршку Борису Тадићу током његовог првог јуриша на председничку функцију.

Као што стара мудрост каже: обнављати љубав је као подгревати бајату сарму, противприродни блуд је кратко трајао па се демократска заједница опет располутила, јер је онај десни део доживео просветљење са закашњењем. Пробудио се из четвророгодишњег сна, боље рећи кошмара.

Онда је дошла контрареволуционарна 2012. година. Донета је одлука да се у другом кругу подржи Томислав Николић и тиме да се постане активни саучесник у демонтажи Тадићевог режима. Последице се су биле наставак српских евроинтеграција, везивање за Берлин по смерницама нове Тајне конвенције, фарсичне репризе 1881. године, а кулминација је био Бриселски споразум. Опет погрешна процена, опет погрешна калкулација, опет хазардирање са остацима “патриотског”кредибилитета.

Данас патагномонично обележје ДСС јакобинца јесте фрустрирана одиоза према демократској прошлости која се не уклапа у “патриотски” педигре којим желе да се представе алцхајмеровском бирачком телу. Зашто сте подржали грађанске протесте 1996, зашто сте били оснивачи ДОС-а, зашто сте подржали Тадиће, зашто сте правили евроунијатску коалицију 2007. године? Списак грешака је толико велики да се намеће закључак да се понашање челника ДСС-а може тумачити обрасцем понашања незрелог адолесцентна. То понашање руковођено је опортунизмом, блефирањем и мимикријом.

Мржња према својој прошлости код неких доводи до потиснутих сећања, а персонификација те менталне гимнастике је Миленко Јованов који изјављује да је увек био на оној страни која је опозит Демократској странци. Проблем је само што је био у истом друштву које је изабрало Драгана Шутановца, актуелног председника прокаженог ДС-а, за министра одбране, а за потпредседника Владе грофа неолибералног капитализма-Божидара Ђелића.

Други парадигматични егземплар ДСС-овског камелеонизма је Драган Шормаз, до јуче донкихотовски борац против НАТО империјализима, а данас је део већине која је изгласала ИПАП споразум и члан српске делегације на пленумима Алијансе. Највећи салто емотионале код “правоверних” ДСС-оваца јесте пројектовање беса због губитка Косова у мржњу према дојучерашњим демократским партнерима. Косово је корисна карта када год треба скренути пажњу са сопствене ружне прошлости и када треба напунити страначки резервоар новим горивом.

Негативна реторика, распламсавање загасле националистичке ватре може покренути партијске зупчанике, али се не може избећи опомињућа шкрипа лицемерја и бескрупулозности. Чак и данас постоје две струје – једна која је безусловно против Вучићеве аутократије и пристаје на заједничког председничког кандидата. Наравно, као и увек, постоји и онај већи део, који је поново ушао јакобинску фазу па резулутно одбија сарадњу са “другосрбијанским” странкама, иако то значи перзистирање ристичевићко-мартиновићевско-бечићевске Србије. Они ће остати партиотски зилоти који једним оком намигују Вучићевој хоботници, а другим се мрште на “стране плаћенике и домаће издајнике”. Док жонглирају на ничијој земљи полако постају употребљиви лајавци против ионако слабе опозиције, док сви они који траже постојаност у ставовима се све више окрећу радикалима. Зато ће следећи избори бити реквијем за самостални ДСС, који ће наћи своје место у Вучићевом мозаику, јер места за нови СПО увек има.

Александар Дикић је члан Главног одбора ДС-а

 

9 коментара


  1. ДСС је партија „демократије“, практично, као и све остале партије које су нешто значиле од пада комунизма. Део организованог криминала који уништава Србију већ четврт века, плус „грађанско“ или „национално“, већ по потреби, за који глас више и који долар више. И то је све. Срби своју партију немају. У јавном простору уопште не постоји идеја суверене српске државе, не постоји ни једна партија која би ову идеју дефинисала и бранила је. ДСС је одрадила лавовски део посла, замајавајући Србе идејом да се, у оквиру „демократско“-људскоправашке идеје, може дефинисати српска држава и српски национални интерес. ДСС је данас, практично, мртва али тај посао су преузеле Двери. Увек се неко нађе. Систем је довољно јак да производи све оно што му треба. Пут „демократско“-људскоправашке идеологије води директно у националну смрт. Ми још увек немамо партију која би ово саопштила јавности. Зато и нисмо ништа друго до једно племе које тихо изумире на сопственој земљи.

     
    Одговори

  2. После се „цени“ да „нисам у праву“ и да претерујем кад кажем да Дикић и Челекетић једнако као Шешељ, Чеда, Чанак, Соња Бисерко у исту тикву прде јер су из истог шињела испали. ДСС (Коштуници) се замера о истом и што јесте и што није. Џаба што им се под нос турају факта. Ја могу само да поставим део текста „Викиликс vs. Дух паланке“ са „старог“ СКК, ради подсећања. Али без бриге, удбашки унуци ће наставити свој посао.

    …Поставља се питање да ли је „народ био преварен“ демагошком рекламном халабуком? Одмах ваља одговорити – није. Народ је одбио да гласа за државно одговорне партије и политичаре, као ризичне. Истовремено, нерадо је прихватао оне који заговарају отворену издају и окупацију земље. Дакле, добитна комбинација је била да се партија декларише као патриотска, али која ће у пракси сигурно ићи путем издаје. Тако су се поставиле СНС и СПС, и као такве су „препознате“ од позамашне количине бирача. Е, та хипокризија је прави злодух паланке који је победио у Србији. Али, то није прави дух Србије, већ онај насилно произведен сировом диктатуром и упорном идеолошком лоботомијом последњих седамдесет година.
    Отуда, бескорисно је сабирати у инвентарске листе шта су све водећи политичари обећали а нису остварили, шта су слагали и шта су прећутали а урадили. Народ то зна. Превагнуо је нагон за ситнозубим таворењем у паланачкој чамотињи наспрам ризика потентне самосвојности. Србија се постепено утапа у другу Србију.
    Ако је уобичајеног политичког варакања могло и бити до обзнањивања депеша америчке амбасаде у Београду путем Викиликса, након тога никаквих сумњи око карактера и намера наших политичара не може бити.
    ВИКИЛИКС – Коштуница игнорисао амерички план за хапшење Младића…У процурелим америчким дипломатским депешама, до којих је дошао сајт Викиликс, Војислав Коштуница, бивши премијер Србије, означен је као кривац за игнорисање америчког плана за хапшење одбеглог генерала који су САД представиле Београду 2006. године.
    ВИКИЛИКС – „Коштуница извор безусловне политичке подршке Републици Српској“… „Лајчак је рекао да иако Додика и Тадића везује блиско лично пријатељство, Коштуница остаје поузданији извор безусловне политичке подршке Републици Српској.“
    Посебна прича је америчка стратегија за Косово „К1“ и тешка борба коју је Коштуница водио против овог свеобухватног плана. (1, 2) Колико је та борба била тешка, због снаге спољњег непријатеља али не мање због унутрашњег политичког подлаштва, у коме „поједине јавне личности су се изругивале самом залагању за то да Србија добије Устав, као да је природно да једна држава нема устав, а не да га има“ (Коштуница) и у коме се „опозиција“ (СРС, Шешељ) понаша горе од ДС, илуструје податак да је првог дана референдума о Уставу на биралишта изашло свега 17% бирача. Тек је Патријарх Павле успео да пробуди савест народну.
    ВИКИЛИКС – Ахтисари: Коштуница је „непоправљив“.
    „Српски лидери кажу једну ствар током разговора лицем у лице, другу ствар кажу међународној штампи, а трећу сопственој јавности“, Викиликсове америчке депеше раскринкавају сву каљугу беде, лажи и неморала већинског дела српске политичке сцене, којем је независност Косова проблем само ако је проглашена пре избора (ДС), који се за добро Србије и свој долазак на власт бори тако што не жели да обори власт док Србија не буде оборена (СРС/СНС), а као награду за смишљено, безочно лагање овог народа добија власт над тим народом (СПС).
    „Ниједан од релативно прогресивних чланова ДСС-а с којима смо разговарали још није спреман да потегне нож на Цезара“, вајкао се у депеши сачињеној 8. септембра 2008. године тадашњи амбасадор Сједињених Америчких Држава у Београду Камерон Мантер због неуспелог покушаја његове амбасаде да иницира пуч у Демократској странци Србије и уклони Војислава Коштуницу и „његове фанатичне националистичке следбенике“ који су од ДСС-а начинили „једину партију у Парламенту која се активно супротставља ближим везама са Европском унијом“. Ова америчка дипломатска депеша, и преко осам стотина осталих депеша из амбасаде САД-а у Београду које је Викиликс објавио прошлог петка увече, откривају зашто је ДСС остао тако усамљен у супротстављању „ближим везама са ЕУ“, колику је цену Србија морала да плати на Косову за те ближе везе са Бриселом, и уз чију се подршку на бриселској страни сабрао сав остатак српске политичке сцене…
    „Јеремић је амбасадору Мантеру рекао да управо долази са састанка с Тадићем, на којем је Тадић бацио пепељару на њега – не, рекао је Јеремић, због садржаја писма генералног секретара, за које је Јеремић признао да није неприхватљиво за Србе, већ радије због Тадићевог разочарања генералним секретаром. Тадић је звао Бана и 40 минута га молио за одлагање (Нап: због избора) достављања писма, али без успеха“.
    „Људи почињу да ме питају шта сам урадио у погледу приступања ЕУ, а док нас Холанђани блокирају, јачају снаге опозиције, то јест Српске напредне странке“, указао је Тадић, наведено је у депеши која је 22. октобра 2009. послата из америчке амбасаде у Београду.
    Забележили су 11. марта 2008. године: „Јеремић је чак посегао за фразама из Милошевићеве ере о мучеништву Срба, наглашавајући да странци понижавају нацију – а све време амбасади шаље сигнале стражњим каналима о својим атлантским уверењима“. Док је 22. априла 2008. године забележено да се „Јеремић извињава због антиамеричких ставова“: „На пријему за дипломате у публици после говора (у којем је напао САД због Косова, прим. Н. В), Јеремић је пришао службенику амбасаде и извинио се због антиамеричких примедби, али је рекао да је принуђен да користи такву реторику током изборне кампање. Он је замолио службеника да пренесе његово жаљење амбасадору“.
    Дачић је „кингмејкер“ кога је „баш брига за Милошевића“ и који „од СПС жели да створи партију модерне европске левице“.
    Што се пак (бивших) радикала тиче, колико је искрена њихова борба за одбрану Србије и српских националних интереса Американцима је постало јасно макар годину и по дана раније. Открива то белешка од 19. априла 2006. године: „Генерални секретар СРС-а Александар Вучић рекао је кључном контакту амбасаде (…) да је стратегија СРС-а да делује (на рушењу владе – прим. Н. В) после црногорског референдума, пошто је Младић изручен Хагу, и пошто су преговори о коначном статусу Косова у највећој мери решени“. (2)
    Дакле, „стратегија“ СРС којом је пре десет година још увек ауторитарно владао Војислав Шешељ, је већ тада била кристализована и јасна њеном чланству. Зато је преметање СРС у СНС, две формално потпуно супротстављене идеје прошло тако глатко. Ако се постави питање, како је то ипак било могуће, одговор је једноставан – СРС се темељио на етничким Србима који воле Тита а не воле Краља. Неко време су глумили у режији Булајића, па се вратили у природно стање.
    Ако се наведеном дода да је у време када је Војислав Коштуница био Премијер, спољни дуг Србије био најнижи последњих педесет година, да су рате ранијих дугова ММФ унапред враћене, па је ММФ замољен да „закључа просторије и напусти Србију“, добија се прототип најсавременијег пожељног српског патриотског политичара, какав би, по писању многих, „требао да ради све супротно од онога како се сада ради“. Имали смо такву политику, па смо је одбацили.
    Војислав Коштуница је апсолутно отпоран на ударе с „леве стране“. То је човек који се није прилагођавао комунистичком систему. Једини је политичар који никада није био у „дилу“ са Слободаном Милошевићем. Отуда је само он имао оправдани кредибилитет код народа па је у првим изборима од 1945. који нису могли бити покрадени до ногу потукао комунистичког диктатора. Јер, ово је још увек Србија.
    ДСС и Војислав Коштуница урнисани су са десне, наводно патриотске стране. Коштуница није имао одбране од „патриотских“ оптужби да је „досманлија“ и „агент ЦИА“(?!), да је мутав и муљав и има девет мачака у кући. Нема везе што су у питању булазни без икакве везе са стварношћу. Све је то добродошло да чаршија смири савест и задовољи пакост. Српски мизерни Изногуди су одрадили колосалан посао за другу Србију.

     
    Одговори

  3. ДСС је направио превише компромиса да се више не може назвати патриотском странком. Први грех је да су учествовали у државном удару 5.октобра. Коштуница је већ тада требао да се издвоји и каже: Ја нећу за паре Американаца да рушим своју државу и позивам Милошевића да се повуче. Дакле ни Милошевић ни издајници. Други грех је што је пустио преко хиљаду албанских терориста из затвора. Трећи проблем је што је без великог отпора дозоволио одвајања Црне Горе. Кључ за КиМ је у Црној Гори, због стратешког излаза на море. Зато су Амери и одвојили прво ЦГ, пре него што су завршили посао за КиМ. ДСС, осим патриотске реторике, суштински ништа није урадила за наш језик, културу, економију, политику, стратешке правце повезивања са Републиком Српском. Једно велико ништа. Умешани су у све, а резултати само један велики низ пораза. Не могу да схватим да се Коштиница, иако се повукао, не изјашњава више ни по једном питању. Па није бављење политиком хоби…и ваљда се бави политиком народа и државе ради, а не странке раде. Одласком у пензију не престајеш да будеш грађанин ове земље, као ни да престаје пензионисањем брига о судбини народа и државе.

     
    Одговори

  4. Гледе „Вида“

    Рекох ја, Титини пионири ће наставити своје тра-ла-ла, као да ништа нису прочитали.

    „Први грех је да су учествовали у државном удару 5.октобра.“

    Какав „државни удар“? Шта лупаш? Обер велеиздајник Милошевић изгубио изборе, хтео да резултате по ко зна који пут фалсификује и силом остане на власти по цену да Србију сасвим уништи. НАРОД га је спрчио у томе. То може бити само супротно од државног удара. Ако је до грешке, може грешка бити што није до краја решен.

    „Коштуница је већ тада требао да се издвоји и каже: Ја нећу за паре Американаца да рушим своју државу и позивам Милошевића да се повуче.“

    Опет лупеташ. Спасавање државе је супротно од уништавања државе од стране Милошевића. Колико је Коштуница „радио за паре за Американце“ пише ти горе. Дакле, опет подла инсинуација. И Шта велиш – да је рек’о Милошевићу да напусти власт, овај, скупа са Миром, Шешељем, Дачићем, Вучићем… би се извинио народу и покупио прње? Опет лупетање.

    „Трећи проблем је што је без великог отпора дозоволио одвајања Црне Горе.“
    Којешта. Црну Гору су издали Црногорци.

    „ДСС, осим патриотске реторике, суштински ништа није урадила за наш језик, културу…“
    Овде се пак ради о „умјетничком дојму“. Вид своју тврдњу једноставно не може да докаже.

    „…ништа за економију…“
    Потпуна, али потпуна лаж. Наведосмо да су дугови Србије за време док је Коштуница био премијер , били најнижи у последњих пола века. Уз то, сви други економски показатељи су показивали позитиван раст.

    „…ништа за политику…“
    …Сем рецимо Устава, који је ево кост у грлу Западу, али и нашим другосрбијанцима и лажним националистима.

    „…ништа за стратешке правце повезивања са Републиком Српском…“

    Сем ако не рачунамо нпр куповину Телекома РС, за скоро двеста милиона евра изнад цене…
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=12&dd=05&nav_id=222402

    Па да додамо и продају НИС-а Русима, што се јелте не рачуна у „стратешке правце деловања“, али јесте још једна кост у грлу Западу и овдашњим србофобима?

    „Не могу да схватим да се Коштиница, иако се повукао, не изјашњава више ни по једном питању. Па није бављење политиком хоби…и ваљда се бави политиком народа и државе ради, а не странке раде.“

    Ево, типично уједање и што јесте и што није. Ако ћути, што ћути? Ако нешто каже, шта се јавља? Шта хоће тај „Белановачки Далај-лама“? Ако пише мемоаре – а шта он има да пише мемоаре, ха-ха-ха?

    Дакле, од Вида, сем шупље, погане и скоро у потпуности лажљиве реторике, не добисмо ништа конкретно и смислено.

    Оно што је битно овде је да је типичан.

     
    Одговори

    1. Гледе „Ђорђа Ивковића“

      Пошто видим да сам погодио суштину, јер не видим друго оправдање за овакав језик у Вашем одговору. Верујем да бисте ме, у недостатку аргумената, радије ухватили за гушу. Зато будите сигурни да ДСС неће преживети следеће парламентарне изборе, јер се управо воде овом Вашом логиком – хватај за гушу и поричи све. Зато ћу у свом одговору прилагодити језик, да бисте ме лакше разумели (јер очигледно не знате за боље или не заслужујете боље).

      „Први грех је да су учествовали у државном удару 5.октобра.“

      Зар вас у ДОС-у нису обучавали у Будимпешти како да рушите државу и власт (Монгомери)? Зар није потрошено око 100 милиона долара на спонтано окупљање народа? Како знамо да је Милошевић изгубио изборе? Јер ви то тако кажете? Зар свако нормалан ко је знао за америчко мешање у унутрашња питања Србије, не би одбио саучествовање у том подухвату? Ближи вам је био онај ко вам је уништио земљу, бомбардовао је и убијао ваш народ, од каквог таквог председника, ког је народ бирао на ту позицију? И онда тог председника отмете и испоручите, мимо закона, Хашком суду, као и многе друге грађане.

      „Коштуница је већ тада требао да се издвоји и каже: Ја нећу за паре Американаца да рушим своју државу и позивам Милошевића да се повуче.“

      Да, частан човек и патриота би се дистанцирао и од једних и од других, као што су то учинили многи официри, грађани итд. Видим да су Вама дражи долари од рођене земље и онда се ви још називате патриотама. Пре бих Вас назвао квислингом.

      „Трећи проблем је што је без великог отпора дозоволио одвајања Црне Горе.“
      Мало истражите шта се дешавало и како је кренуло цепање мале Југославије. Никакав отпор није пружен, осим декларативног залагања на ТВ-у. Да није пала ЦГ, никад се не би завршило са Косовом и Метохијом, како се завршило. Дакле, КиМ се бранило у Црној Гори. Можда Ваш ограничени ум то не може да разуме.

      „ДСС, осим патриотске реторике, суштински ништа није урадила за наш језик, културу…“
      Када је тачно почела „латинизација“ у Србији? Да ли је културно стваралаштво сведено на србомрзачке ауторе и потискивање националних аутора? Да ли су у њихово време затворени музеји, а на најодговорније позиције у култури постављени аутошовинисти? Пошто видим да и Ви делите те вредности, Вама је то само уметнички дојам.
      „…ништа за економију…“
      Да ли је из Србије, у периоду од 8 година, испарило 45 милијарди долара? Да ли је ниво индустријске производње десеткован, а преко пола милиона људи остало без посла? Све распродаш и уништи[ и кажеш…ево, немам никакав дуг.

      „…ништа за политику…“
      Устав није писао само Коштуница и осим преамбуле, не видим никакав посебан допринос. То је једна велика збирка досовских компромиса, укључујући компромисе по вољи Чанка.

      „…ништа за стратешке правце повезивања са Републиком Српском…“

      Пошто познајем добро стање у Републици Српској, осим економског интереса, није било суштинског политичког повезивања. Србија је више ометала Републику Српску, него што јој је помогла да одбрани своју позицију.

      „Не могу да схватим да се Коштиница, иако се повукао, не изјашњава више ни по једном питању. Па није бављење политиком хоби…и ваљда се бави политиком народа и државе ради, а не странке раде.“

      Да, дужан је да се обрати јер збрке и грешке су настајале у периоду његовог садејствовања са ДС-ом и Г17. Ваљда би требало да осећа трунку одговорности за учињено. Да не причамо о аферама из тог периода, где би требало судским органима да објасни шта се дешавало. Оно што је његово наслеђе јесте одузимање суверенитета Србији, одузимање достојанства и слободарског духа код свог народа и војске. Можда је Вама то прихватљиво, јер као што већ рекох, делите те недићевске вредности. Или Вам је ближа Латинка. Како год и ко год да вам је узор, после сваке окупације дође слобода и онда сви дођу на ред да положе рачуне. И шта год ја мислио о Ђинђићу, Коштуници, Вучићу или Шутановцу, не бих никад дозволио да ми се странци мешају у оно што се тиче наше земље. И никад не бих узео паре ни од Руса, ни од Кинеза ни од Американаца…да бих решавао наш унутрашњи проблем или да ми они говоре кога треба хапсити, испоручивати или награђивати. Знам да ви квислинзи не делите мој став, зато ћете и бити поражени и на изборима и у будућности, када вратимо пуну слободу и суверенитет Србији. Вама ће остати да се надате да ће канути неки нови долари…и да ће доћи неки нови окупатор.

       
      Одговори

      1. Гледе Вида 2

        Рекох, можеш им писати шта хоћеш, они настављају да тамбурају своје комуњарске мантре.
        Ево, тек за пример, само почетак…

        „…Зар вас у ДОС-у нису обучавали у Будимпешти како да рушите државу и власт (Монгомери)? Зар није потрошено око 100 милиона долара на спонтано окупљање народа? …“

        И тако су обучили милион људи, обичног народа, који је изашао на улице да брани Србију од веровато велеиздајника без премца у историји Србије (који се уосталом никада није изјаснио као Србин, нити су му деца Срби), тиранина и кесеџије? Више је муљао Милошевић са Западом и Туђманом, са којим је био и у ортачким пословним везама, него сви „махери“ из опозиције заједно. Да није и Коштуница можда ишао на те курсеве – а о њему и ДСС је овом приликом реч – те је народ зато гласао за њега?

        Дакле, одлучила је обука у Будимпешти, а не што је Милошевић
        – Издао све Србе од Кордуна и Лике до Косова и Метохије
        – Покрао грађане Србије до последњег динара. Покрао девизну штедњу, Народни зајам, крао помоћу пирамидалних банки и хиперинфлације.
        – Истовремено, произвео ратне профитере и тајкуне који данас дрмају Србијом и лично се обогатио и то богатство које је наследила баба-Мира је реда милијарди евра.
        – Уништио привреду
        – Крао изборе
        – Тукао у убијао „свој“ народ?

        Што је много, много је.

        Само те две цитиране Видова реченице су оличење бестидности и менталне забетонираности колобранских адвоката, бранитеља лика и недела Слободана Милошевића.

        Коначно, зар данашњи режим није велеиздајнички и пљачкашки? И чији су ти садашњи на власти – Милошевићеви или Коштуничини? Зар треба да буде на срамоту или је људска дужност овом тирјанству стати ногом за врат? Како је дужност данас, једнако је таква борба била дужност и пре двехиљадите.

         
        Одговори

        1. Је ли можда Милошевић сам себи увео санкције, или су уведе после исценираног напада у улици Васе Мискина у Сарајеву? У време Милошевића мафија је радила за државу, а после 2000.године, политичари су радили за мафију. У томе је разлика. Мафија је набављала лекове, нафту, потрепштине за цео народ. А после 2000. године сте предали државу мафији да је разбуца и уништи. Говорите о Милошевићевим тајкунима…али се није гадило ДСС да узима паре од Мишковића. Ја гледам само Србију и интерес народа Кукате на Милошевића а спасио вас је од рата, што је и била намера да се СРЈ увуче у рат. И сада вама треба дићи споменик што сте добили пендрек по леђима, а ми, који смо изгубили све, шта треба да радимо? Одузели сте нам смисао мучења и страдања колаборацијом са непријатељем. СРЈ је била супердржава у односу на ово што је оставио ДОС иза себе. Тиранија је америчка, а ви немате храбрости да се борите више против правог непријатеља. Зато немојте молим вас да ми држите предавања о партиотизму и о томе шта је Коштуница урадио. Све сте урадили да немамо излаз из ове ситуације. Оставили сте Србију у тотално окружењу, сатрали војску и предали економију мафији и странцима. Уништили образовање, супстанцу националног духа, културу предали НВО. Браво! Моја једина партија је Србија и једини политичар Србија. Више шетете националном духу су нанеле „партиоте“ попут Коштунице и Драшковића, од свих Чеда и остале багре.

           
          Одговори

  5. Која је уопште релевантност става једног члана ГО ДС о ДСС? Какву објективност можемо од њега да очекујемо по овој теми?

    Странка која је створила СНС, замера Коштуници на подршци Томи против Тадића који је, до тада, обарао све рекорде у издаји?

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!