Колегиница моје супруге је живела сама са сином, дечаком који сада иде у четврти разред основне школе. Паметан дечак, компјутер и мобилни су му биле играчке које је савладао до детаља па је и комшилуку помагао када им нешто заглави на тим уређајима.
Како судбина може да се умеша, у њихов живот је ненадано ушао наш човек који живи и ради у Лондону. Љубав је показала своје најлепше лице и сада чекамо свадбу након које ће њих троје наставити живот у Енглеској.
Пре неки дан сво троје одоше на породични ручак у једну малу кафану где их већ сви знају. Лепа, присна и породична атмосфера.
У неком тренутку неко је нашег момка питао како ће он да живи у страној земљи, да ли ће моћи да се прилагоди.
Дечак је овако одговорио:
– Лепо, устанем ујутро, доручкујем и…нема Вучића!
Настаде лом, граја и општи смех…
Читаоцима остављам да даље тумаче ову догодовштину.
Да ли ће да се чуде, да се смеју или да се замисле!?
Permalink
Изгубисмо још једног паметног Србина који је тако мали схватио оно што много старији, у овој земљи, још увек нису схватили.
Желим му сву срећу у животу и надам се да неће заборавити одакле је потекао и да је Србин.