Колегиница моје супруге је живела сама са сином, дечаком који сада иде у четврти разред основне школе. Паметан дечак, компјутер и мобилни су му биле играчке које је савладао до детаља па је и комшилуку помагао када им нешто заглави на тим уређајима.
Како судбина може да се умеша, у њихов живот је ненадано ушао наш човек који живи и ради у Лондону. Љубав је показала своје најлепше лице и сада чекамо свадбу након које ће њих троје наставити живот у Енглеској.
Пре неки дан сво троје одоше на породични ручак у једну малу кафану где их већ сви знају. Лепа, присна и породична атмосфера.
У неком тренутку неко је нашег момка питао како ће он да живи у страној земљи, да ли ће моћи да се прилагоди.
Дечак је овако одговорио:
– Лепо, устанем ујутро, доручкујем и…нема Вучића!
Настаде лом, граја и општи смех…
Читаоцима остављам да даље тумаче ову догодовштину.
Да ли ће да се чуде, да се смеју или да се замисле!?