Зека Поповић: Истинита прича

Колегиница моје супруге је живела сама са сином, дечаком који сада иде у четврти разред основне школе. Паметан дечак, компјутер и мобилни су му биле играчке које је савладао до  детаља па је и комшилуку помагао када им нешто заглави на тим уређајима.

Како судбина може да се умеша, у њихов живот је ненадано ушао наш човек који живи и ради у Лондону. Љубав је показала своје најлепше лице и сада чекамо свадбу након које ће њих троје наставити живот у Енглеској.

Пре неки дан сво троје одоше на породични ручак у једну малу кафану где их већ сви знају. Лепа, присна и породична атмосфера.

У неком тренутку неко је нашег момка питао како ће он да живи у страној земљи, да ли ће моћи да се прилагоди.

Дечак је овако одговорио:

– Лепо, устанем ујутро, доручкујем и…нема Вучића!

Настаде лом, граја и општи смех…

Читаоцима остављам да даље  тумаче ову догодовштину.

Да ли ће да се чуде, да се смеју или да се замисле!?

Зекаоница