АЛЕКСА МИЈАИЛОВИЋ: КАШМИР НИЈЕ НЕМАЧКА

Познавање историје може човеку много да помогне у разумевању садашњости као и за предвиђање догађања у будућности. Међутим, човек мора да буде јако опрезан када жели да успешна решења из прошлости примени у садашњости односно у другим условима а нарочито ако жели да их примени на другим територијама и код других народа. Као доказ за све напред речено ево једног карактеристичног случаја:
У разједињеној, расцепканој и подељеној Немачкој после верског рата између католика и протестаната 1555. године склопљен је Мир у Аугзбургу. Успостављени верски мир почивао је на начелу „Cuius regio, eius religio“ тј. чија је земља његово је и право да одређује вероисповест становништва своје земље. И поред насилног преобраћаја или исељавања становништва решење сукоба на наведени начин било је, укупно гледано, успешно.
Средином 20. века, непосредно по завршетку, II Светског рата, приликом разграничења између Индије и Пакистана примењен је исти принцип као и у Аугзбургу. Мора да су га се сетили Западноевропљани који су већ вековима владали Индијским Подконтинентом. О њиховој склоности, од давнина па све до наших дана, да у свакој чорби буду мирођије, тј. да се мешају свуда по свету где год би се појавили метежи и сукоби, сувишно је више трошити речи.
Дакле, у зависности од тога које је вере био владар појединог подручја та територија се припајала одређеној држави. Ако је био хиндуист област се припајала Индији а ако је био муслиман област се припајала Пакистану. Како је Кашмиром у то време владао човек хиндуистичке вероисповести он је припојен Индији. Међутим, већину становништва Кашмира чинили су муслимани, преко 75% те су и они потпали под власт Индије. У овом случају о пресељењу становништва није могло бити ни говора јер није била у питању мањина већ огромна већина становника.
Тако је примена принципа из 16. века из Европе на збивања на Индијском Подконтиненту 400 година касније довела до тога да се у саставу Индије, на њеном крајњем северу, нашла област насељена муслиманима а само зато што је њен владар био хиндуистичке вероисповести и због тога су од тада па све до дана данашњег у Кашмиру стални сукоби, трзавице и неспоразуми између локалног становништва и Делхијске власти као и стални мање или више отворени оружани сукоби између Индије и Пакистана. Да зло буде још веће обе ове огромне земље су у међувремену постале нуклеарне силе те је некритична примена аугзбуршког принципа на Индијски Подконтинент довела до тога да због ње данас постоји стална претња по Светски мир па чак и опасност по опстанак човачанства.

 

2 коментара


  1. Аналогија је тачна. Не мешају се бабе и жабе.
    Ајд што то запад хоће, него код нас од 5.10. све власти пресликавају западњачке законе и стандарде, без мисли да ли то нама одговара.

     
    Одговори

    1. Редакција препоручује сјајне књиге Критика балканистичког дискурса, Богољуба Шијаковића и Медијски дискурс Западног Балкана Предрага Свилара.
      Показују ароганцију и бахатост запада.

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!