Владислав Ђорђевић: ОПУС ДР ЈОВЕ ТОШЕВСКОГ

Др Јово Тошевски: „Планета жена” (1988), „Скривена сексуалност” (1993), „Sex materia (1995), „Амонов рог” (1996), „Кажи не” (1997), „Полни ум” (1997), „Неразумна мрежа” (2002), „Лаки мушкарци” (2007), „Ја сам главна, а ти?” (2007) и „Чаробни мозак” (2011)

Србија је већ три деценије сведок општег пада мушкости, а невиђеног пораста женске „биовласт-сексуалности”. Ту тезу је код нас први елаборирао др Јово Тошевски.

Основна предност др Јова Тошевског као теоретичара међуполних односа у односу на феминисткиње јесте та што је он по свом основном занимању биолог (медицинар). Док су готово све феминисткиње професорице неких друштвених предмета (социологије, лингвистике, права), он је шеф Катедре за морфологију на Институту за анатомију Медицинског факултета у Крагујевцу. Његова егзактна, eмпиријска истраживања већ му у старту дају предност над идеолошки задојеним феминисткињама.

  1. Релевантност

Опус др Јове Тошевског се у нашој средини може причињавати анахроним. Он то није. Заправо је актуелан више него икада. Све више људи увиђа да ми заправо живимо у ери постфеминизма – у ери када су мушкарци ти који су у целини у незавиднијој позицији.

Постфеминистички опус др Јове Тошевског може се чинити као наговор на мизогинију, на анахрони, реакционарни, балкански мачизам. Он није ништа од тога. Он само превладава феминизам и његове једностраности. Он није анахрон, него заправо авангардан. Опус др Јове Тошевског стоји као vox clamantis у мору феминистичких жалопојки. Он је још увек редак дисакорд у распеваном феминистичком хору.

  1. Шаролик и неуједначен опус

Др Јово Тошевски је досад написао десет књига. Њихова вредност није уједначенa. Прво његово дело, „Планета жена” (1988) право је ремек дело. Оно бриљантно описује узроке и последице женске „биовласт-сексуалности”. Друго дело, „Скривена сексуалност” (1993) луцидно развија ту тезу. Треће дело, „Sex materia” (1995) такође развија ту основну идеју. Четврто дело, „Амонов рог” (1996) претендује да буде „практикум” – практична примена теоретских ставова изнетих у прве три књиге. У њему аутор даје савете мушкарцима како да освоје жене. Будући да је „теорија најбоља пракса” можда „Амонов рог” и није толико користан и практичан. Пето дело, „Полни ум” (1997) на научно-популаран начин излаже тајну нашег мозга. Шесто дело, „Кажи не” (1999) обрађује мушкост Срба. У њему он наглашава велику мужевност Срба, али то као да противречи ономе што је писао до тада. Биће да је у овом делу подлегао предрасудама и хтео да се додвори публици која такву тезу и очекује. Како год, теза о снажној мушкости код Срба могла се обрадити са више емпиријских података. Иначе, према етнопсихологији треба бити обазрив. Седмо дело, „Неразумна мрежа” (2002) бави се неурофизиологијом мозга и импликацијама на живот људи. Осмо дело, „Лаки мушкарци” (2007) и девето „Ја сам главна, а ти?” (2007) комерцијална су дела, без научних претензија. Могу се прескочити без опасности да ће се нешто важно пропустити. Десето дело, „Чаробни мозак” (2011) поново тумачи људски мозак на научан начин.

  1. „Биовласт-сексуалност”

Средишњи појам теорије др Јове Тошевског је „биовласт-сексуалност”. У књизи „Планета жена” (1990), он тај концепт дефинише овако: „Биовласт – сексуалност је психичка власт [жена] остварена путем употребе сексуалности и она је вероватно генетски условљена” (стр. 90). Узрок женске манипулације је вулвокриптизам, тј. скривеност жениних спољних полних органа. За разлику од свих других примата, једино у нашој врсти спољни полни органи жене нису приступачни мужјаку. Не ради се само о томе да их безмало све жене покривају одећом. Ради се о томе да су оне мушкарцу неприступачне анатомски и психолошки. Смештене су на најскривенијем делу жениног тела и мушкарац им може приступити једино уз женино одобрење. Др Јово Тошевски верује да је морфолошки вулвокриптизам настао као последица усправног хода наше врсте.

И психолошки вулвокриптизам је битан за разумевање људске сексуалности. Копулација без жениног пристанка је табу у свим знаним културама. Жена сексуално општење може да условљава разним погодностима и у томе лежи извор њене „биовласт-сексуалности”. Иако је мушкарац у свим културама свих времена држао политичку, економску, војну и сваку другу власт, све су те власти споредне у односу на биовласт-сексуалност. Др Јово Тошевски у књизи „Планета жена” (1990) овако то објашњава: „По биолошкој суштини, женска биовласт – сексуалност има највећи значај и много већи утицај од на пример, политичке, војне или друге положајне власти која углавном припада мушкарцу. Све те друге врсте власти су нижег ранга јер се по утицају и често краткоћи трајања, не могу поредити са свеприсутном женском биосексуалном влашћу. Уосталом, све друге познате власти на неки начин служе женској биовласти, обзиром да је њихов крајњи циљ садржан у задовољавању женских захтева” (стр. 91).

Постојање женске доминације неће сваком изгледати прихватљивом тезом. Феминизам упорно настоји да докаже да су жене током историје увек биле потлачен пол. На површном плану то је тако. Жене су у социјалном смислу увек биле у другом плану. Оне су то и данас, чак и у тако феминистички експонираном земљама. Мушкарци још увек просечно више зарађују, поседују више некретнина и држе већину важнијих војних, политичких и економских позиција. У другим деловима света, ситуација у друштвено-економском и друштвено-политичком смислу још је неповољнија за жене. Упркос томе, ово је „планета жена”. Мушкарац у својим рукама може да држи било шта и да буде било ко, али кључна карта – њено тело – у руци је жене.

Др Јово Тошевском сматра да жена поседује само један нагон и то ка „доминацији”, а мушкарац два нагона: ка заштитништву и ка сексуалном спајању са женом. Задовољење та два нагона ставља мушкарца на клизав терен. Посебно задовољење другог, еволутивно млађег нагона мушкарца чини рањивим и подложним манипулацији.

Једина сметња остварењу потпуне „бивласт-сексуалности” жена јесте њихова конкуренција. Жестока борба међу женама је она карта на коју мушкарац треба да игра. Тако укратко гласе основне тезе др Јове Тошевског.

 

  1. Уклопивост мисли др Јова Тошевског у нови дарвинизам

Др Јово Тошевски је у праву када говори о „биовласт-сексуалности” жена, али не детектује потпуно тачно његову етиологију. По њему, узрок „биовласт-сексуалности” лежи у „вулвокриптизму”: скривености женских полних органа. У књизи „Планета жена” (1990) он овако представља вулвокриптизам: „Спољни полни женски органи, при потпуно усправном ставу тела жене заузимају најскривенији могући положај, на доњем делу мале карлице, између унутрашњих страна корена доњих удова. Скривање женских гениталија од очију мужјака – мушкараца, је префињен еволутивни захват, врло значајан за условљавање понашање мушкараца” (стр. 27).

Али, узрок женске „биовласти” је инхерентнији, дубљи, и не тиче се морфологије, него самог процеса репродукције.

Суштински узрок „биовласт-сексуалности” жена лежи у већем „родитељском улагању женки” (female parental investment, FPI) скоро свих врста, па и наше. Морфолошки и психолошки вулвокриптизам женки наше врсте ту „биовласт-сексуалност” само одражава генеришући мужјаке спремне да врло много улажу у своје потомке и њихове мајке. Будући да у нашој врсти и мушкарци знатно улажу у родитељство (емоционално и материјално), ми смо врста са високим мушким родитељским улагањем (male parental investment, MPI) што нас чини изузетно психички сложеном врстом.

Једна од најосновнијих последица чињенице да смо и ми врста са великим FPI јесте та да је борба за жене у нашој врсти тако неумољива и огрочена. Али чињеница да смо уједно и једна од ретких врста са релативно великим MPI условљава и то да је конкуренција међу женкама наше врсте такође велика. И једну и другу појаву тачно је уочио др Јово Тошевски. Мушко улагање, ма колико било високо у нашој врсти, још увек није тако високо као код женки, па остаје чињеница да се мужјаци наше врсте несмиљеније боре за женке него обрнуто. Стога је у праву др Јово Тошевски када говори о „женској биовласт-сексуалности” или напросто женској доминацији” (dominatio feminina), иако он његов узрок види у вулвокриптизму.

У целини узев, концепт женске „биовласт-сексуалности” др Јове Тошевског добро се може уклопити у теорију новог дарвинизма (new darwinism). Oн чини његову допуну и надоградњу.

  1. Закључак

У целини узев, опус др Јове Тошевског је користан за разумевања хуманих полова. Посебно су препоручљиве његове прве две књиге „Планета жена” и „Скривена сексуалност”, јер је у њима образлажен концепт женске „биовласт-сексуалности”.

Да је у свом опусу др Јово Тошевски више пажње посветио социјалним, економским и политичким чиниоцима, он би био још бољи. Но, и овакав какав јесте он је далеко зрелији и паметнији него опус радикланих феминисткиња које флагрантно одбацују свако знање из природних наука. Опус др Јове Тошевског далеко превазилази све шта о томе пишу феминисткиње, јер полази одакле и треба да се крене: од људске природе.

Сваког уторка, читајте чланке Владислава Ђорђевића

Библиографија

  1. Тошевски, Јово, „Амонов рог: практикум за мушкарце и три женске грешке”, Досије, Београд, 1996.
  2. Тошевски, Јово, „Чаробни мозак: господар емоција, сексуалности и реалности”, Evro-Giunti, Београд, 2011.
  3. Тошевски, Јово, „Ја сам главна, а ти?”, Лагуна, Београд, 2007.
  4. Тошевски, Јово, „Кажи не: књига о српској мушкости”, Прозаик, Београд, 1997.
  5. Тошевски, Јово, „Лаки мушкарци: о вечитом мушком циљу”, Лагуна, Београд, 2007.
  6. Тошевски, Јово, „Неразумна мрежа: емоционална меморија полова”, Прометеј, Нови Сад; Јефимија, Крагујевац, 2002.
  7. Тошевски, Јово, „Планета жена: спекулације о еволуцији и дејству сексуалности жене и мушкарца”, Дерета, 3. издање, Београд, 1990.
  8. Тошевски, Јово, „Полни ум: анатомија полне емоционалности”, Народна књига, Алфа, Београд, 1997.
  9. Тошевски, Јово, „Sex Materia: о разумевању хуманих полова”, ИП Теовид, Београд, 1995.
  10. Тошевски, Јово, „Скривена сексуалност: о морфо-психолошком дејству женске сексуалности на мушкарца и врсту у целини”, Papiruss, Београд, 1993.
 

1 коментар


  1. Taj Jovo je sigurno težak papučar i šonja, a čini mi se i da Vladislav nije baš uspešan kod ženam, pa frustriran, besni na njih.
    Nađi devojku, Vlado, videćeš da će ti biti bolje.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!