Саша Недељковић: Рад Соколског друштва Београд II

Грађани  из околине Саборне цркве и школе  „Краљ Петар” у Београду основали су за свој крај ново соколско друштво 1927.  Оснивачи су били адвокат др. Иво Рибар, лекар др. Воја Кујунџић, управитељ школе Живојин Савић, студент Душан Јовановић, професор Михаило Лукић и пуковник Пера Лазаревић. Основано  је  Соколско друштво Београд II. Ангажовали су се чланови и чланице из „Матице” и  Сокола I. Душан Јовановић је агитовао за оснивање друштва. Рибар и Кујунџић су упутили позив грађанима и 20 фебруара 1927. одржана је оснивачка скупштина. После скупштине рад је био интензивиран. Друштво је свечано отворено 24 новембра 1927. Том приликом вежбало је  једно одељење нараштаја  Соколског друштво Београд-Матица. Певало Београдско певачко друштво а др. Иво Рибар држао говор о соколству пре, за време и после Првог светског рата. (1) Лист  „Соколски гласник“ известио је о оснивању новог друштва у Београду. На скупштини присуствовали су делегати већ основаних београдских друштава, делегат жупе и грађанство. Био је изабран др. Иван Рибар, бивши старешина соколског друштва у Ђакову и председник Народне скупштине. (2)

Вежбаоница је била у сутерену основне школе. Сваке године одржаване су јавне вежбе  и академије у Народном позоришту. Друштво је   приређивало летовања.  Одржало је јавне вежбе у Босанском Новом, у Двору на Уни, Јајцу, Трпњу, … . (3)

Соколско друштво Београд II приредило је 5. априла 1931. свечану академију у Народном позоришту. Били су присутни  министар просвете Божа Максимовић,  Чехословачки посланик др. Флиедер, председник општине, … . Академију је отворио старешина друштва др. Рибар пред пуном двораном најотменијег београдског света. После говора мушки нараштај извео је вежбу Ој летни сиви Соколе”. Вежбали су и певали песму истовремено. Музика је пратила и допуњивала  комбинацију вежбе и песме. Женска деца извела су вежбу “Буђење пролећа”. Женска деца су као анђелчићи играла, затим су им се придружили велики клобуци, бели са црвеним пегама, који су представљали печурке. После њих долетели су лептири, затим су долетеле и две буба-маре са црвеним крилцима и црним пегама. Весела дечја игра престављала је буђење пролећа. Мушка и женска деца приказала су у “Нади Истре” соколску бол за браћом у туђини. Музика и покрети тумачили су дубину те боли. Женска деца извела су “Игру у Пољу”. Мушки нараштај извео је вежбу “Петица”. Женски нараштај извео је вежбу “Око огња”. Чланови и чланице друштва су у морнарским костимима извели  вежбу “Море Адријанско”. Двораном су се орили бурни поклици и пљескање. Чланови су приказали неколико тежих састава у вежби “На разбоју”.  Женски нараштај извео је вежбу “Валцер” на Шопенову музику. Мушки нараштај извео је вежбу “Еј трубачу”. За вежбу била су изабрана  истакнутија места  из појединих националних и соколских песама. Чланице су извеле вежбу “Источњачки мотиви”. Чланови су извели завршну вежбу “Деветка”. Чланови друштва Милан Роксандић, Љубица Павичевић, Виктор Прегел и Хајрудин Ћурић дали су своје радове за академију. (4)

 Соколско друштво Београд II је у лето 1931. организовало летовање соколића и соколица у Двору, у Босанској Крајини. Били су смештени у пространу зграду основне школе, пред којом је био велики парк. У соколском логору вежбали су, играли се, приређивали излете у ближу и даљу околину. Купали су се у Уни. Вођа летовања био је др. Драги Ђорђевић. Логор је привукао пажњу народа. Заједно са соколима из Двора и Босанског Новог приредили су у парку 8. августа 1931. велики кермес. (5)  Соколско друштво Београд II одржало је Јавни час 6.6.1935.

Соколско друштво Београд II учествовало је у раду жупе Београд. Соколска друштва жупе Београд прославила су празник Први децембар 1936. Свих дванаест београдских и два земунска друштва одржали су ујутру своје свечане седнице. На седницама је говорено о значају Дана Уједињења, читана је посланица Савеза Сокола, изнети су нацрти соколске Петрове петогодишњице рада, полагало је завет на верност соколској идеји ново чланство, вршено је превођење из млађих у старије категорије и предаване су дипломе награђенима на жупским утакмицама. Жупа Београд организовала је заједнички помен изгинулим и умрлим члановима београдског соколства у капели на новом гробљу. На помену су биле делегације свих београдских друштава. Соколско друштво  Београд II је са целим својим чланство походило костурницу палим браниоцима Београда у Горњем Граду. (6)

Соколско друштво Београд II приредило је 3 октобра 1937.  са 120 учесника излет путничким бродом у Смедерево. Срдачно су их дочекали  смедеревски соколи. Видели су смедеревски град, варошке улице кроз које су пролазили дуги редови сељачких кола под теретом грожђа, цркву и споменик браниоцима Смедерева. Излетници из Соколског друштва Београд II и домаћини провели су поподне у вежби, играма и такмичењу. На вежбалишту се окупило око 200 вежбача. Београђани су показали просте вежбе за X  свесоколски слет, а велика група женске деце из Смедерева  извела је сликовиту вежбу. По завршетку вежбања, сазван је збор и гости испраћени на пристаниште, уз топле жеље да поново дођу. (7)

У  Соколском друштву Београд II било је 31.12.1936.  267 чланова, 157 нараштајаца и 287 деце, укупно 711 припадника друштва. (8) У 1940. у друштву било је 264 члана, 163 нараштаја и 272 деце, укупно 699 припадника друштва.  (9)

У просторијама Соколског друштва Београд II у Босанској улици одржан је жупски предњачки течај. Течај је трајао 12 дана. Чланови из унутрашњости су били смештени за преноћиште у просторијама Савеза Сокола, а чланице су спавале у жупској дворани. Исхрана је била у ресторану. Из Соколског друштва Београд II течај су похађали Михаило Катеринић, Драгослав Сиротановић и Даница Кнежевић. Увече, у ресторану Македонија приређена је опроштајна вечера. На течају је било 22 сокола и 18 соколица.  (10) Утакмице у одбојци за првенство Соколске жупе Београд одржане су 29 августа 1937. на летњем вежбалишту  Соколског друштва Београд II. (11)

Соколско друштво Београд II одржало је за време божићних празника 1938. два предњачка течаја. На једном је око тридесет припадника мушког и женског нараштаја похађало 4 дана течај. После течаја постали су водници врста деце. Истих дана одржан је четверовечерњи течај за чланове и чланице збора. На часовима је било око 35 чланова и чланица, а предавачи су били чланови збора Ковач, Љуштина, Роксандић, Максимовић, Шимуновић, др. Драги Ђорђевић и Јовановић. Друштво је користило за вежбање  салу I мушке гимназије. (12)

Просветар Ђура Брзаковић истакао је у свом извештају о раду да су у соколани морали “подржавати и појачавати дух храбрости и родољубља” пошто ће “можда доћи у будућности моменат када ће бити потребно да се мушки стане у одбрану стечене слободе”. На крају свог извештаја истакао је : “Наиме, могу они који раде на просвећивању улагати врло велик труд и упињати се из све  снаге да се постигну повољни успеси, њих неће бити, ако онај кога треба васпитавати неће сам да се васпитава. Стога је главно пробудити интересовање код васпитаника и упутити га да и сам на овом васпитању ради, и тада ће бити успеха. Наша је жеља да омладина пође путем васпитавања саме себе, а васпитачи да упућују на тај пут и помогну је да тај пут буде лакши и бржи”. (13)

Соколско друштво Београд II учествовало је у соколским радним акцијама. Из друштава Београд XI, Београд II и Београд VIII које су дале чланове и нараштајце, организована је 1937. соколска просветна радна чета. Соколска радна чета кренула је први пут са 46 чланова и нараштајаца, а друге недеље по други пут са 68 чланова, до Соколског друштва Београд VIII у Жаркову, где је заједно са члановима друштва и њихове чете радила на уређењу терена за летње вежбалиште. У току два преподнева чета је скинула једно брдо и уравнила вежбалиште са око 200 метара земље. Чета је приликом лакоатлетских утакмица уредила терен Соколског друштва „Матица”. Овом приком Београд XI дао је око 12 чланова, Београд II 27 нараштајаца а Матица 7 нараштајаца. Савез Сокола одобрио је 2.000 динара за набавку алата за чету те су набављене лопате, ашови, мотке, пијуци и троје ручних колица.  (14)

Соколско друштво Београд II  ангажовало се у помоћи избеглим соколима из Хрватске. Загребачки “Јутарњи лист” од 17 децембра 1939. објавио је апел Соколског друштва Београд II за помоћ соколима, који су били отпуштени из службе у разним местима Бановине Хрватске, или који су пред претњама и нападима морали да се селе. Заједно са тим апелом објавио је чланак под насловом “Клевета”, у коме је напао београдско соколство да “шири клевете о Бановини Хрватској”, “да трује децу и српску јавност” па позива власти у Београду, да таквој “клеветничкој акцији стану на пут”.   „Соколски гласник“ је коментарисао : „али се отпуштања врше и даље, у маси, и спремају се нова ! Соколима у Београду није сигурно пријатно, да за своју браћу траже нова намештења, да сакупљају за њих помоћ, да отварају за њих кухиње итд. и били би врло захвални  “Јутарњем листу”, када би упутио апел на другу страну да се та прогонства не врше, па кад би сва наша браћа могла мирно да остану тамо где су била. Иначе писање “Јутарњег листа”  представља крајни цинизам, кад најпре пушта и помаже да се наша браћа гоне и отпуштају, а онда тражи од нас, да их пустимо да умру од глади !”. (15) Њихова помоћ није остала незапажена од Соколске жупе Загреб. У часопису „Око Соколово“ из Београда објављен је акт Соколске жупе Загреб: „Вал нове „слободе“, који је захватио и прекрио ове наше крајеве присилило је многу нашу браћу, многе сестре, да или појединачно или са својим породицама оставе домаће огњиште …… те да … бегају у крајеве, где та „слобода“ својим грешним загрљајем још није угушила сваки племенити осећај, својом циничком хипокризијом није уништила право на живот и опстанак сваког појединца, о коме воле сваком пригодом да говоре баш ти најгрлатији проповедници и следбеници те нове „слободе“.У тим по нас тако црним данима и опет је дошло до изражаја право соколско братство, које је на најефикаснији начин потврдило стару реч, да се у невољи познаје пријатељ. Дошло је до пуног изражаја у нашој драгој престоници и његовом Соколству, у првом реду код братског Савеза, а једнако и код братске Жупе те братских друштава Београд II и Београд VII. Сви сте Ви, браћо и сестре, уложили за наше беднике толико љубави, толико мера и труда, толико физичких и материјалних жртава, да би свака наша реч похвале Вашег искреног и срдачног братства изишла тек бледом и баналном фразом. Наша је једина жеља да би што скорије осванули у нашим „ослобођеним“ крајевима тако светли и радосни данци, да би Вам свима Вашу љубав, Ваше гостопримство могли да вратимо радосна срца……….Вама и свему чланству Ваше жупе наш искрени братски поздрав“ (16)

Друштаво Београд II приредило је свечану академију 1940. Садржај вежби био је : “Коњица” дечја игра са коњчићима уз песму “Коњића малог бујног имам”. Вежба је имитирала војничке коњичке вежбе. Сликовите вежбе састављене су по народним песмама. Приказан је дух соколског васпитања омладине. Крај вежбе је у скупинама уз хорску рецитацију “Јединству” од Николе Павића. Вежба “Живе луткице” приказала је моменат из детињства девојчица. Вежбано је уз песму “Ми смо деца весела”. Вежбе “Јутарњи поздрав птичица” и “Ритмичка деветка”, … . Лепоту и богатство народних песама соколи су ценили и користили за састав вежби. За вежбу чланица “Три девојке просо желе” коришћене су песме.“Три девојке просо желе; Планино моја; У башти ми зумбул цвета; Граб, граб зелен граб и Играле се делије на сред земље Србије”. Вежбе на греди и разбоју, “Полонеза”, “Младост у ритму”, “Улазак гладијатора”, “вежбе палицама”. Вежба “Да се не заборави” подсетила је на време уочи ослободилачких ратова. Музика је свирала песму “Што ћутиш, ћутиш Србине тужни. Соколи као и народ спремали су се за борбу на живот и смрт уз четничку песму “Српска ми труба затруби”. После објаве рата, цео народ кренуо је бој са песмом “Ко не жали, море, млад умрети”. Музика је интонирала збор са “Хеј трубачу ..”. Онда борба. Војник гине не жалећи свој живот а “Војничко писмо” вирило му је из шињела. … . Наступали су ђаци и студенти. Млађи чланови и предњаци су пред академију позвани у војску, па су замене вршене брзо. У једној тачци вежбале су ученице гимназије. (17) Општи петнаестодневни течај у Савезној просветној школи у Београду посетила је Видосава Стејић из Сокола Београд  II. (18)  Поводом акције за подизање соколског дома друштва Велимир Поповић и старешина друштва инж. Лаза Костић били су примљени код председника општине Јеврема Томића. Председник општине обећао је прикладно земљиште и био је спремљен предлог за седницу већа. Друштво је требало да добије плац код Зеленог венца, са погледом на Саву и Срем. (19)

Соколско друштво Београд II обратило се Савезу трезвене младежи за пропагандни материјал за борбу против алкохола. Савез им је изашао у сусрет. Соколско друштво Београд II известило је Савез да је од 10 до 17.11.1940. приредило недељу трезвености када је свим вежбачима пред врстом одржан говор против алкохолизма. Одржана је посебна 17 10. 1940. седница нараштајског одсека посвећена трезвености. На седници је просветар Влад. Митић говорио о значају борбе за трезвеност и потребе узајамне сарадње сокола и трезвењака. Лекар др. Тока Богосављевић  одржао је предавање о утицају алкохола на људски организам. Нараштајац Симон Рацковић читао је свој рад „Демон алкохол”. У Гласнику С.Т.М. бр. 3/4 од 1940. истакли су да су писали о тој акцији  као примеру за углед. Настави ли су : „Савез Трезвене младежи ће увек изаћи радо у сусрет сваком соколском друштву, како у погледу слања пропагандног материјала тако и у погледу предавача када им то буде потребно.” Чланак је пренет у часопису „Око соколово”.(20) Следећи традицију друштво је приредило дочек православне Нове године. Приређивачи су желели да буду на окупу сви чланови друштва и њихови пријатељи. Вежбачи су довели своје родитеље и старије рођаке, а старији чланови своју децу и пријатеље. Сваки учесник донео је у торби, корпи и зембиљу по нешто за јело. Приређена је чобанска вечера. Дана Роксандић је примала пакете, па је са осталим, све изнела  и послужила за заједничким столом. Цело време свирао је соколски оркестар, док су млађи певали и играли. Било је у програму шаљивих тачака, лутрије, стрељачких утакмица и сличне забаве. У пријатној атмосфери дочекана је Нова година, а са бучним весељем испраћена стара. (21) Соколско друштво  забрањено  је после Априлског рата 1941.

Соколско друштво Београд II  oсновано  је 1927. За првог старешину био је изабран др. Иван Рибар, бивши старешина соколског друштва у Ђакову и председник Народне скупштине.   Друштво Београд II је у лето 1931. организовало летовање соколића и соколица у Двору, у Босанској Крајини. Соколско друштво  Београд II је са целим својим чланство походило костурницу палим браниоцима Београда у Горњем Граду. Друштво Београд II приредило је 3 октобра 1937.  са 120 учесника излет путничким бродом у Смедерево. Соколско друштво Београд II учествовало је у соколским радним акцијама. Друштво је у свом просветном раду подржавало и појачавало дух храбрости и родољубља ради одбране отаџбине. После оснивања Бановине Хрватске 1939. соколи су се пред прогонима склањали у Београд. Соколско друштво Београд II  ангажовало се у помоћи избеглим соколима из Хрватске. Друштво је  од 10 до 17.11.1940. приредило недељу трезвености. Поводом акције за подизање соколског дома председник општине  Јеврем Томић обећао је земљиште. Друштво је требало да добије плац код Зеленог венца.  Соколско друштво Београд II забрањено је после Априлског рата 1941.

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

  1. Душан Јовановић, „Десетогодишњица соколског друштва  Београд II”, „Око Соколово“, Београд, 1 јануар 1938, бр. 1, стр. 11, 12;
  2. Р, „Треће соколско друштво у Београду”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 марта 1927, стр. 96;
  3. Д.Ј, Соколско друштво Београд II”, „Око Соколово“, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937,  бр. 7, стр. 144, 145;
  4. „Академија”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. април 1931,  бр. 17, стр. 5;
  5. „Соколско друштво Београд II“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10. септембра 1931, бр. 37, стр. 3;
  6. М.Ј, „Прослава „Првог децембра” у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1 јануара 1937, бр. 2, стр. 39,40, 41;
  7. Душан Јовановић, „Соколски излет у Смедерево”, „Око Соколово”, Београд, 1 новембар 1937, бр. 10, стр. 236, 237;
  8. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, стр. 27, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5;
  9. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XX  редовну годишњу скупштину 7 априла 1940 год.”, стр. 45, „Око соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4;
  10. Бог. Р.Р. „Завршен је жупски предњачки течај”,  „Око Соколово“, Београд,  1 јануар 1938, бр. 1, стр. 18,19;
  11. Начелништво, „Утакмице у одбојци за првенство Соколске жупе Београд”, „Око Соколово“, Београд,  1 јануар 1938, бр. 1, стр. 19;
  12. Душан Б. Јовановић, „Соколско друштво Београд II”, „Око Соколово“, Београд, 1 фебруара 1939, бр. 2, стр. 28;
  13. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26 марта 1939 год.”,„Око Соколово“, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4, стр. 29;
  14. М.А.В. „Соколске радне чете”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 172;
  15. „Не клевета, већ жалосна истина!”, „Соколски гласник“, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 3;
  16. „Значајно писмо“, „Вести”, „Око соколово”, Београд, 1. март 1940, бр.3;
  17. С.М. „Академија соколског друштва Београд II”, „Око соколово”, Београд, 15 мај 1940, бр. 5 и 6, стр. 98;
  18. „Вести”, „Око соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7;
  19. „Соколске вести”, „Око соколово”, Београд, 4 фебруара 1941, бр, 1;
  20. „Пример за углед”, „Око соколово”, Београд, 1 марта 1941, бр. 2 и 3, стр. 32;
  21. Д.Ј, „Дочек Нове године у Соколу II”, „Око соколово”, Београд, 1 марта 1941, бр. 2 и 3, стр. 32;
 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!