Приказ књиге Мирољуба Секулића „ПОСЛЕ СТО ГОДИНА“

Роман Мирољуба Секулића ПОСЛЕ СТО ГОДИНА, заснован на аутентичним догађајима, на почетку има посвету упућену „успаваним ратницима Великог рата „Посвета у потпуности одговара садржини романа, која захвата два временска периода, један историјски, у којем се прича одвија на самом почетку Првог светског рата и у првој години његовог трајања, и други савремени, у којем се успоставља не само тематска него и значењска веза између историјског времена и савременог тренутка.

Роман је стога остварен кроз два временска тока. Прво поглавље, о четири колико их има у књизи, после описа свадбе у типичном сеоском амбијенту, започиње одласком тек венчаног младог пара из Србије на медени месец у Беч код пријатеља, а наставља се у следећа два поглавља, догађајима из Првог светког рата у којима се преци протагониста романа из нашег времена налазе као активни учесници тих историјских догађаја. Основна прича романа, она која носи његову семантичку тежину, одвија се дакле током Великог рата и веома сложене и трагичне историјске и егзистенцијалне драме у којој су се нашли главни ликови овог прозног остварења. На једној страни су обични људи из једног села у Западној Србији, који живе мирним и готово идиличним породичним животом, који се из основа мења почетком и током рата због великих и трагичних последица које је изазвао. На другој страни су мање бројни ликови аустријских војника и официра, међу којима доминира лик окрутног претка оног бечког пријатеља код којег је, на почетку романа, дошао на медени месец млади брачни пар из Србије.

Актуелно време овог прозног остварења наставља се његовим завршним, четвртим поглављем све до наших дана, да би тачно сто година од почетка Великог рата симболично била разрешена загонетка лобања српских војника које су за време ратних збивања донете у бечку катедралу и око којих се одвија један од кључних токова овог прозног дела.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!