Соња Лихт: Мој “КЛИК“

sonja-liht

Џорџа Сороша сам упознала фебруара 1990. године. Милан и ја смо били стипендисти Сорош фондације 1988-89 у Америци, али сам га упознала тек пошто сам била позвана на састанак Сорош мреже у Дубровнику. Он је неке своје пријатеље у Мађарској питао да ли знају некога у Југославији ко би могао да води Фонд. Пошто сам од прве половине осамдесетих имала развијене односе са мађарским дисидентским круговима, они су препоручили мене.

Тај сусрет је почео излетом на Лапад. Цела група отишла је на бродић у дубровачкој градској луци и Сорош ме је тада освојио начином на који нам је купио карте. Понашао се као учитељ који води ђаке на екскурзију. Ви потпуно другачије замишљате човека који је у том тренутку већ мултимилијардер, који отвара фондације, који је на листама најбогатијих људи света. И онда, упознајете некога који је до те мере једноставан, обичан и који очигледно ужива да буде у улози учитеља на излету. Ту је био мој „клик“ са њим који траје до данас. Имамо једну јако лепу комуникацију. Навикла сам и њега и себе да му увек кажем истину, што понекад није било лако. Понекад смо имали јако озбиљне расправе, али то је он од мене очекивао.

поставио: Зека Поповић