Миодраг Лукић: Гдје је наше мјесто у историји?

srbi-vojska-vojnici-rat-1

Нема га осим као починиоца етничког чишђења и назови геноцида у Сребреници. Све остало припада неким другим народима „бољим“ и послушнијим него што смо ми.

Не тако давно сам прочитао један текст у њемачкој штампи гдје се новинар бавио историјом Словена па је рекао: „Словени заузимају већи простор у географији него у историји“. Наравно ја сам то прокоментарисао са: „То је зато што сте ви писали историју“.

Чињеница је да је такозвана нордијска историјска школа свела све Словене, а нарочито Србе баш на тај положај да заузимамо већи простор у географији него у историји, мада како ствари стоје избрисаће нас и из географије, као што нас бришу из историје.

Кад смо већ код брисања из историје, а што је стварни повод настанка овог текста, гледао сам на ТВ Арте емисију о Османском царству, односно о пропадању истог. Кроз увод који је говорио о продору Османлија у Европу чуо сам и на великој карти Европе као и дјела Азије и Африке, видио да Османлије заузеше скоро све до Беча, али нико не помену да су заузели и Србију. Маричка и Косовска битка не бијеху поменуте. Лијепо сам могао да пратим страдање, Грчке, Бугарске, Албаније која тада није не постојала, Босне, Хрватске и Мађарске, само српских држава нити Срба нигдје није било.

Био сам љут, али сам рачунао да не могу избјећи помињање Срба и Србије барем у дијелу о пропасти Османског царства јер Срби су први 1804., почели са ослободилачким ратовима. Био сам непријатно изненађен када су рекли да су Грци први почели борбу за ослобођење 1821., године, а грчка историчарка која је учествовала у емсији је то потврдила не трепнувши. Болесник са Босфора издише у мукама које му задају ослободилачки покрети код Грка, Бугара, Румуна, али Срба нигдје нема. Чак се помиње Невесињски устанак, али као устанак сиромашних против богатих Босанаца, а од Срба ни трага ни гласа.

Послије дијела емисије који је говорио о Берлинском конгресу на карти се појављују одједном Србија и Црна Гора као независне државе, али се не помињу нити је на карти могуће прочитати њихове називе, док је сасвим други случај са Молдавијом која се „јуначким ратом“ против Турака ослободила и заслужила своје мјесто у историји. Да моје изненађење буде веће помиње се устанак Албанаца на Косову који су искрварили у низу битака против Турака и нису успјели да се ослободе.

Емисија траје, ја постајем све љући, а супруга ме пита зашто гледам то „срање“ кад ме толико нервира. Хоћу да видим до краја, одговарам и настављам скоро мазохистички да зурим у екран са кога сипају лажи.

Стигоше на ред и Балкански ратови па новинарка чије лице не видимо стидљиво помену Србију које је по њој, односно по аутору, те емисије, имала епизодну улогу у Балканским ратовима и њена улога се свела, вјеровали или не, на етничко чишћење муслимана у Македонији. Без имало стида тврде вајни историчари како су Срби, кварни и опаки какви јесу, протјерали 450 000 муслимана из Македоније. Чудовиште коме се лице не види, наставља да су Срби праксу започету почетком двадесетог вијека, наставили крајем истог у Босни и Херцеговини и наравно са истим циљем починили геноцид у Сребреници. „Јуначки Албанци“ су учествовали у првом Балканском рату и тако за себе извојевали независну државу Албанију и поред настојања злих Срба да их у томе спријече. Дежурни зликовци Срби су ипак у нечему успјели, добили су Косово које им никад није припадало иако су на њему изгубили једну битку до које је дошло јер су се са сјевера спустили ка југу и ту напали на Османлије.

Почео сам већ да пуцам од бијеса, када је чудовиште почело да говори о Првом свјетском рату у коме смо опет добили улогу злоћа због Гаврила Принципа и Младобосанаца и више нисмо поменути јер је госпођа из Европе скочила у Арабију и задржала се тамо довољно дуго, довољно да се смирим и не избацим телевизор кроз прозор.

Смирио сам се, барем мислим да сам се смирио, али осјећај празнине и немоћи ме не напушта као и последње двије и по деценије од како је почело систематско сатанизовање мог народа. Већ годинама покушавам да демантујем вијести које су очигледна лаж, али без значајнијег успијеха јер иза мене нико не стоји. Нема државе која би рекла: „Доста сте лагали“, нема цркве која би то исто рекла, а поједнци који му пружају подршку су само морална утјеха за све битке које губимо већ дуго, превише дуго.

Емисија се завршила, ја остао без ријечи да зурим у екран на коме су се покретале слике које одавно нисам видио, а моја боља половина се изнервирала и питала ме да ли сам ја последњи Србин на свијету, кад се једино ја бринем због лажи које се понављају и поново рађају већ двије и по деценије. Подсјетила ме на ријечи мудрог Иве Андрића који је негдје записао да је јадна држава о којој се брину обични људи, они којима то није посао, а не брину се они који су зато изабрани и плаћени. На крају, о овом и не треба да се брине писац који једва да је познат у свом народу, кад у истом том народу хиљаде историчара, новинара, политичара и политолога једу свој хљеб на рачун свог народа, а ништа не чине да га заштите барем од безочних лажи наших вијековних пријатеља.

Да, пријатеља јер емисију су направили наши пријатељи Французи и ваљда су зато тако безочно лагали. Вјерујем да би се Нијемци мало уздржали од тако безочног лагања јер нам никад нису били пријатељи.

Моји вапаји упућени владама Србије и Републике Српске, САНУ, СПЦ-у трају двије и по деценије, али их још нико није чуо, а страхујем да ме нико неће ни чути. Лако је могуће да ћемо нестати и из географије као што смо нестали из историје и да ће се онда неко од преосталих сјетити да је неко упозоравао, кукурикао, урлао и нико га није чуо, али тада ће бити касно.

https://zekaonica.blogspot.rs/2016/11/blog-post_28.html

 

 

2 коментара


  1. Тачно тако.
    Лично видео: У серијалу на „Хистори“, се наводе људски губици у WW1, па се, између осталог, каже да је УСА имала 51.000 погинулих, а Србија 46.000.
    А рат је завршен захваљујући фантастичним победама Италије.

     
    Одговори

  2. Miodrag Lukić je iz Lopara – Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, živi i stvara u Švajcarskoj. Piše romane, drame, pripovjetke…
    Romani: Ludi Vjetar – Serbian Gigolo, Studio Evropa, Ranjeni Vuk, Sudbine, Hijene, Ranjeni vuk II, Meso, Foka, Ajduk, Probisvijet, Naličje raja…
    Drame: Bankarka ili laž naša nasušna, Kruna kraljice lepote, Pečat jezika, Vidovnjak Đoka i paraziti, Pedestitis, I da sam pametan poludeo bih, Odlaganje života, Gastarbajter, Ajnštajnova žena, Edukovana žena, Zvezde dna, Gospodar nikako da dodje, Neću kući, Idealna žena, Braća iz ti lepe, Savršen muškarac, Povratna karta, Ljubavnik u mreži itd, Autošovinisti, Namćor, Ništa novo…
    Sva pomenuta dramska djela autor je i režirao u Srpsko-švajcarskom Pozorištu Duga u Švajcarskoj čiji je i osnivač, kao što je osnivač istoimenog pozorišta u Loparama

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!