Миленко Вишњић: Меркелова се одриче својих балканских штићеника

merkelova-idi-kuciДугогодишња сагласност Вашингтона и Брисела (Берлина), да по сваку цену ограниче руски утицај само на оквир њених граница, жртвује се у корист заједничке борбе САД и Русије на искорењивању ИСИС-а и уопште исламског тероризма, па и на већ добро исламизираном Балкану.

Декларативно и суштински, Ангела Меркел је тренутно остала једини верни заштитник неолиберализма. Међутим, због будућег усклађивања односа са Великим братом, постоји разложно веровање да Берлин (или, Меркел већ током кампање) мора напустити реторику о неолибералној идеологији.

Изненадне промене у свету (Бергзит, избор Трампа, јачање француске десницe, Мађарска, победа русофила у Бугарској и Молдавији, промене у Естонији…) и, уопште, Меркелова је доживела као властити пораз. Канцелар мора жртвовати своје амбиције о економском Четвртом рајху, принуђена да остави на цедилу и своје старатељство над полтронима марионетских влада Балкана.

 „Последњи чувар либералног Запада“

И само једна чињеница, да ће неминовно доћи до зближавања САД и Русије, на рачун снова о Великој Европи, сама је по себи узнемирујућа за најмоћнијег политичара у ЕУ; довољан разлог за њену патњу због немоћи да промени наметнуту јој вољу, и чињенице да губи верност улизичких балканских слуга, некад и још спремних да зарад љубави према Канцелару униште властите државе.

Ако на предстојећим изборима у Немачкој Меркелова случајно и победи, за њу забрињавајућа међународна промена политичке климе ће је додатно довести у очај. Доналд Трамп ће можда и прекршити нека од атрактивних предизборних обећања (изградња зида на граници с Мексиком, брзо повлачење НАТО..), али оно најважније неће.

Међутим, оно што ће најгоре погодити госпођу Меркел, јесте извесност да Трамп нема избора, него да остане при свом плану прихватања реалности јачања Русије и поштовања минимума њених националних интереса. Можда ће и већи ударац за Меркелову бити подела сфере утицаја између САД и Русије, о чему се на Западу много, много пише.

И на домаћем терену, Меркел ће доживети доста политичких непријатних изненађења. Несумњиво је да ће се немачка политичка сцена изменити на штету њене неолибералне политике. Већ сада је извесан улазак у парламент анти-имигрантске АФД партије (Алтернативе за Немачку), што ће унети додатни немир у њено већ уздрхтало срце.

Меркелова, у коалицији са социјалдемократа, се потрудила да за протекле четири године „увозе“ више од милион муслиманских имигранта (преко милион људи, половина без идентитета, 5% терористички кандидати), што је отворило широк простор на десној страни политичког спектра Немачке, за који АФД не штеди ни време ни средства да испуни. Исти труд је уложила и у „вечитим кандидатима“, као што је наша мајчица Србија.

Слабљење утицаја Ангеле Меркел у њеним колонијама, почевши од Кијева, па до Београда, видљив је и онима који много не маре за историјску промену друштвеног уређења на Западу.

Ни на личном плану, Меркелова се није најбоље снашла ни после избора Трампа – био је то вражије лош и политички несрећан почетак јачања веза са Вашингтоном. Не уздржавши се од често понављаних флоскула – трала, трала,  Трампу је јасно поручила „да ће стати у одбрану неолибералних вредности“.

Цена сарадње Немачке са Вашингтоном, казала је Канцеларка, биће залагање за демократију, слободно тржиште, слободу и достојанство сваке особе без обзира на њено порекло, боју коже, веру, пол, сексуалну оријентацију или политички став.

Језиком диктата изговорене, ове речи будућем председнику Великог брата, упућени сматрају оштрим прекором Трумпове кампање и будуће политике помирења с Русијом. Тепајући јој, Њу Јорк Тајмс је шефицу ЕУ назвао, „последњи чувар либералног Запада“.

Како год, чињеница је да ће се политички односи између лидера Немачке и Сједињених Америчких Држава – који су било тако блиски током Обаминих година, морају градити на неким „новим вредностима“, неолибералним свакако не.

У ретко тамним тренуцима Меркеловог канцеларског живота, њен један искрен пријатељ јој је предложио одлазак у пензију, уместо кандидовања и за четврти мандат. Међутим, у сендвичу између Трампа – на Западу и Путина – на Истоку, Последњи Мохиканац ће ипак, можда, наставити своју борбу за „традиционалне либералне вредности“!? Али, реално, веровати је да ће и томе доћи скори крај; како заштити пропале идеологије, тако и заштити њених верних полтрона на Балкану.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!