Дража Петровић: Маријан под видео надзором

untitled

Маја Гојковић делује као особа која у три ујутру може да вам издекламује члан 107, став 2, Пословника Скупштине који гласи: „На седници Народне скупштине није дозвољено непосредно обраћање народног посланика другом народном посланику, коришћење увредљивих израза, као ни изношење чињеница и оцена које се односе на приватни живот других лица“.

Међутим, Народна скупштина Србије под руководством Маје Гојковић изгледа потпуно супротно од члана 107, став 2, као да у њему пише: “На седници Народне скупштине обавезно је непосредно обраћање народног посланика Маријана Ристичевића другом народном посланику, коришћење увредљивих израза, као и изношење чињеница и оцена које се односе на приватни живот других лица”.

Када се ових дана сазнало да је Маријан Ристичевић члан надзорног одбора Републичког фонда за здравствено осигурање, оправдано се поставило питање: а зашто не постоји неки надзорни одбор за надзирање Маријана Ристичевића?

Свима је лакнуло када су сазнали да је Маријан Ристичевић ипак под неким надзором, и то видео надзором, зато што је нон-стоп у крупном кадру директних преноса Скупштине Србије.

-Објекат је под видео-надзором – пише на кравати Маријана Ристичевића, библијске личности српског вишестранчја.

У питању је – ко не зна – посланик Српске напредне странке на кога је премијер гарантовано мислио када је изјавио: “Желимо да направимо нормалну и пристојну Србију”.

Или су га, могуће, угурали у парламент да би грађанство видело како ће изгледати Србија ако подухват стварања нормалне и пристојне Србије неким чудом пропадне.

-Од целог тог племенитог подухвата прављења пристојне и нормалне Србије испадоше “муда Маријанова”. Само не знам где смо се прерачунали? – изјавиће једног дана премијер, разочарано, загледан у Маријана Ристичевића, шармантног интелектуалца пријатне спољашњости који је својевремено издржао 110 дана на “Фарми”, ријалити шоу програму телевизије Пинк, главног медијског промотера настојања премијера да од Србије направи пристојну и нормалну Србију.

Има људи који оправдано сматрају да је онај непристојни Маријан Ристичевић пљунути овај пристојни Маријан Ристичевић.

Посланица “Доста је било”, рецимо, пре неки дан је толико била убеђена да је у питању исти онај Маријан Ристичевић да га је дискретно пљунула усред парламента.

-То је он! Пљунути Маријан! – изјавила је после те интересантне акције доказивања аутентичности.

Камере су снимиле пре извесног времена да два посланика СНС стално арлаучу “ауууу” када Маријан има излагање у Скупштини. Они су објаснили новинарима да се звук „аууу“ догодио спонтано као одраз њихове реакције на бројке које Ристичевић износи у парламенту, а у вези са стварима које су “покрадене у време власти Демократске странке”.

-Иако се први пут десило спонтано, сада је то постало традиција кад Ристичевић говори – објаснили су напредњаци Марко Атлагић и Вучета Тошковић.

И та двојица су пример настојања стварања нормалне и пристојне Србије. Напредњаци су наиме особе које по потреби могу да арлаучу “ауууу”, а по потреби могу да арлаучу и “еуууу”, нарочито ако по команди ваља подржати ЕУ & европске интеграције.

Некада су арлаукали: “Ауууу Еууууу”, што је био одраз њихове личне сумњичавости према ЕУ, али у међувремену су успели да раздвоје те две врсте арлаукања, па кад Ристичевић говори арлаучу “аууууу”, а кад премијер говори арлаучу “еууууу”.

То је само још један доказ мултикултуралности Српске напредне странке уз помоћ које можда не уђемо у “Еууууу”, али смо већ ушли у: “Аууууу”.

Изворна СРС, претеча СНС, била је партија прављена по моделу „ко овде не полуди, тај није нормалан“, и у том првобитном леглу недијагностицираних ликова с посланичким имунитетом скупљених с колаца и конопаца свих српских земаља, јасно су се временом издвојиле две групације. Већа, сачињена од оног што се у жаргону зове „Пера, Мика, Лаза…“, то су били неки страобални анонимуси, за које никад нико у животу не би чуо да из лагодне позиције благајника кућног савета нису испливали некаквим за обичног човека нестварним подвигом: прочитали су комплетну војводину библиографију, предводили добровољачку јединицу „Брадате кашикаре“, свирали гусле, гајде или оргуље у „Лудој кући“ и јоште свашта што им није био адут за пријемни испит у циркусу, на кастинзима за Фелинијеве филмове, али јесте пред конкурсном комисијом СРС.

Мања групација, с повременим изливима рационализма, бланко је потписивала сва сочињенија оне веће групације, аплаудирала корама од банана, кородираном есцајгу, парцелисаним њивама, својеручно закатанченим медијима… Па кад је та рационалнија групација коначно решила да се отцепи, повукла је са собом и онај нерационалнији део. Тим спојем настала је Српска напредна странка… И шта ми сад ту да радимо?

поставио: Зека Поповић

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!