Милан Гушавац: Због чега је Војводина српска!? I део

Правно – политички поглед

Међуратни период:

Иако је по присаједињењу Војводине остатку Србије аутономија изгубила сваки свој смисао постојања, након кратког периода краљевине, на силу је форсиран „војвођаснки идентитет“. Самозвани „ослободиоци“ отишли су толико далеко да је САП Војводина, као и САП Косово, имала у председништву СФРЈ један глас, баш као и све републике чланице федерације. sfrj-1974Врхунац пораза српског питања унутар Југославије представља 1974. година, када је донет Устав, којим је потврђен амандман XXX, донет 1971. године, а на Устав из 1963. Тиме је дозвољена најшира самоуправа свим чланицама федерације, што укључује и законодавну, извршну и судску власт у покрајини. Тиме је омогућено касније оцепљење свих чланица некадашње федерације, осим Војводине. Те 1974. године је федерација претворена у оно што се у теоријском смислу сматра конфедерацијом.

Треба нагласити да су по завршетку „Великог“ рата, јер већег до тада није било, 1918. године, у Новом Саду и Руми сазване „Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи“ и тзв. „Румска скупштина Срема“, које су прогласиле безусловно присаједињење ових региона краљевини Србији. Велика народна скупштина, у којој је било 757 делегата, основала је „Народну управу за Банат, Бачку и Барању“, којом је председавао Јован Лалошевић, а радом саме скупштине руководио је Славко Милетић. Тим чином су делегати Срема, Баната, Бачке и Барање спровели у дело вековну тежњу тамошњег становништва за уједињење са матицом Србијом.

Прво су делегати „Подгоричке скупштине“ 5.11.1918. одлучили да желе у заједницу са Србијом, дан касније на „Народном Збору“ у Руми исто су одлучили и Сремци, а 7.11. је и српска Војводина присаједињена Србији. Остале територије ослобођене од Аустро-Угарске „чизме“ формирале су Државу СХС, са седиштем у Загребу. Потоња краљевина СХС (Југославија) формирана тако што је у њу Србија (са проширењима) узидала своју државност и унела правни субјективитет, а њој се присајединила Држава СХС, која није имала правни субјективитет.

Након ових дешавања долази до периода мира, када простори Срема, Баната, Бачке и Барање постају неодвојив део српске државе, а касније и краљевине СХС/Југославије. Недуго затим, Нови Сад постаје средиште Дунавске бановине, која је обухватала подручја: равног Баната, јужне и средње Бачке, Срема, јужне Барање, севера Шумадије и Браничева.

Комунистички период:

Бомбардовањем Београда од стране немачких снага почиње други светски рат код нас, а по ослобођењу од  страног окупатора, наставља се самовоља. Доласком „нове“ власти, насилно се укида монархија као вишевековни облик владавине у Срба, а директивом се проглашава република, без икаквог референдума.

Република је кроз историју била веома несвојствена српском народу, а једина држава српског народа са републиканским обликом владавине до тада била је Дубровник. У новој Југославији, уводи се социјалистичко државно уређење, а касније једностраначје и самоуправљање као посебан вид социјалистичког огранизовања државе. За промену овако значајних државних питања и темеља државности, комунисти нису ни на који начин омогућили било какав вид народног изјашњавања. Свирепо су спроводили одмазде над свим онима који су се успротивили једностраним актима репресије, етикетирајући их као „народне непријатеље“.

У мислима комунистичке врхушке владала је максима „Јака Југославија значи слабу Србију, и обрнуто“. Тога су се, на жалост, слепо придржавали и они функционери „партије“ спрске народности. Самим тим, српски национални корпус морао је бити подељен у што више јединица, чланица југословенске федерације. Тако је 1963. године, престала дотадашња Федеративна Народна Република Југославија, а „рађала“ се Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Формирано шест република на неисторијским границама. СР Хрватску чинили су некадашња Хрватска – Славонија, којој су додати Далмација и Барања које јој никада нису припадале. Формирана је СР Македонија која је историјски гледано увек била у оквиру Србије … Формирана је такође и Муслиманска, Југословенска, Македонска и Црногогрска нација, махом на српским етничким просторима. Једина република чланица која је имала аутономне покрајине јесте Србија, и то две – САП Косово, и САП Војводину.

Партизански генерал Коста Нађ у јединици
Партизански генерал Коста Нађ у јединици

Остаје нејасно који је могао бити критеријум за формирање АП. Ако је етнички, онда Војводина свакако не би требала бити издвојена, јер ју је већински насељавао српски живаљ. Са друге стране, интересантно да Истра, као област са тада још већинским италијанским становништвом није постала АП. Ако је пак историјски, како то да су Далмацију спојили са Хрватском и Славонијом, и како то да су Вардарску област одвојили од Србије, а Космет удаљили од Београда!? (Зашто не и Херцеговина у односу на Босну? прим. СКК) Тако је српски етнички корпус подељен на оне у Србији (погрдно Србијанце), на оне у САП Војводини (промовисана посебност), на оне у САП КиМ (којима је забрањен повратак на своја огњишта), у СР Црној Гори (промовисана посебност), у СР БиХ (окрњен етнички корпус) и оне у СР Хрватској (намењене као колатерална штета). Војводина је тада први пут постала политички субјекат којим је узорана бразда обезличењу Срема, Баната и Бачке. Вештачки се стварала свест о посебности, сада већ не те три географске области, него Војводине као целине, и то без Барање, у односу на остатак Србије.

Тада је у плодну равницу посађена клица аутономаштва, која је „наводњавана“ „најбољим“ комунистима из читаве државе, са задатком ширења идеологије пролетера. На жалост, чини се да је данас поменута максима метастазирала у следећу „Јака Војводина значи слабу Србију, и обрнуто“. Због тога и дан данас наша држава грца под притиском постулата са средине прошлог века, а тужно је да још постоје људи који заговарају тезу да би се у Војводини, региону без енергената, боље живело као самостасталној држави.

Питање Војводине данас:

Као последица вишедеценијске државне кампање, стварају се две Војводине, непомирљиве. Једна традиционална, верна култури свих народа који живе у њој, са префиксом српске културе као доминантне. Она представља синоним за љубав према свом, поштовање према туђем и толеранцију према другачијем. То је она Војводина која је заснована на предању о Милошу Црњанском, Лази Костићу, Јовану Јовановићу Змају, Јаши Томићу, Доситеју Обрадовићу, Светозару Милетићу, Милици Стојадиновић Српкињи, Ђури Јакшићу, Јовану Хаџићу, Сави Текелији и многим другим великанима нашег народа са ових простора. Та Војводина свесна је колико је наш народ уложио у слободу тих земаља и зна то да цени.Управо прва Војводина сматра да су Срем, Банат и Бачка, она три срца јуначка … Да су неизоставни део Србије. Таква Војводина је вечна, док год има верујућих људи у њој!

Фото: Гето Србија
Фото: Гето Србија

Друга Војводина пак, нетрпељива је према свему што је различито од измишљеног „војвођанерског идентитета“ и због тога агресивно асимилује припаднике свих народа и трпа их у један велики безлични чабар, на чијем врху се налази малобројна интересна група која једина има корист од тога. Тај моћан лоби влада Развојном Банком Војводине, ВАНУ, Канцеларијом у Бриселу … Спремна је за све новотарије и „нове трендове“ а одбацује оно што је уткано у суштину Војводине. Форсира заставу и лажну нацију, тражи полицију, главни град и сл.

Та опасна групица, данас ради на федерализацији Србије, а сутра ће по старом рецепту из Љубљане, Загреба, Сарајева, Скопља, Подгорице и Приштине, уз подршку „међународне заједнице“, да „интернационализује питање Војводине“ и да покуша сепарацију. Због тога је врло важно прозрети њихове намере, предухитрити их и спровести оно што је Уставни суд Србије одлучио, а то је да АПВ остаје само љуштура, без икаквих надлежности. Временом, када се подигне свест народа, о томе да би од укидања АПВ корист имали сами грађани и локалне самоуправе у којима они живе, Србија ће бити уређена по најјефтинијем и најефикаснијем моделу управе – са два нивоа власти, централном и локалном! Након дужег размишљања, и покушаја да нађем други одговор на самом себи постављено питање – „Због чега је Војводина српска!?“ схватам да заправо није никаква тајна, да управо Војводина представља највећу историјску победу српског народа, и да је то разлог због чега је Војводина српска!

Штампано у Искри

 

3 коментара


  1. Ovo je jasna stvar, vojvodina ne treba da postoji, jer sta ce Srbima iz Kikinde ili Rume autonomija od Srba iz Uzica ili Paracina.
    Je li Iskra Ljoticevski emigrantski casopis?

     
    Одговори

  2. Моментом присаједињења Војводине, Краљевини Србији, аутономија апсолутно губи сваки смисао.

    Данас, она служи за даљу разградњу српске државности и пуњење џепова разним битангама, холштаплерима и србомрсцима.

    Када сване дан, ова лажна аутономија, мора бити укинута уставом.

     
    Одговори

  3. Tekst pun proizvoljnosti, labavih konstrukcija i odokativnih zaključaka. Najsimpatičniji je deo u kome se navodi šta je u mislima „komunističke vrhuške“. Je li autor teksta Kleopatra ili Vidovita Zorka?

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!