Миленко Вишњић: Ал Џезира гура самосталност Српске

bih-tone-u-dzihadПокретање ТВ канала, „Ал Џезира Балкан“ у Сарајеву 2011. године, један је од најзначајних корака убрзане исламизације БиХ-е и Балкана. Балканска „Ал Џезира“, огранак катарске државне мреже, удобно се смјестила у сарајевском највећем тржном центру, комплексу који је финансирала „Међународна босанска банка“ (ББИ).

„Међународну босанску банку“  је основала „Исламска банка за развој“, са почетним капиталом хаџија из Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије. Због ситних душа и за неколико дана,  „Ал Џезира Балкан“ је покупила најбоље српске спикере и новинаре, углавном из Бања Луке. Остале, из осталих дијелова „региона“, „занимљива телевизија“ је покупила оне углавном са екавским, ијекавским, икавским, а неке – и нијекавским изговором.

Поред разних пикантерија за доконе, ипак одушевљене домаћице, „Ал Џезира“ одговорно оправдава своју политичку улогу, одговорно извршавајући постављене јој задатке – ширење „мултиетничке“ исламизације. Заједно са неким њеним локалним лошим копијама, „Ал Џезира“ слови у Републици Српској као моћан антируски и антисрпски медиј.

Хаџије купују углавном бошњачку земљу

Стратези будуће Исламске државе су све предвидјели. У непосредном окружењу, „Etihad Airways“ из Уједињених Арапских Емирата  је купио удио од 49% у бившем србијанском ЈАТ-у, дајући му назив по европским стандардима, „Air Serbia“.

Угледавши се на „Зато што сам паметан“ колегу из Београда, није ни некад српски, а однедавно, црногорски лидер Мило хтио пропустити тако добар посао, продајући у мају ове године „Порто Монтенегро“, будући нови дом за арапске супер-јахте и, по потреби, највеће бродове у Бококоторском заливу. Ускоро ће Арапима и Лука Бар отићи к’о халва!

Слободан пут до БиХ је напола отворен, како небом, тако и морем. Економска „подршка“ Исламских земаља је у сталном порасту у БиХ, посебно је повећана на простору средње Босне. Док се исламске инвестиције у неким сусједним државама могу свести на „пуки финансијски циљ“, у БиХ таква „подршка“ има друштвено-политичке, вјерске и безбедносне посљедице.

Исламска подршка додатно продубљује, већ јако дубок јаз етно-вјерских подјела, у већ дубоко подијељеном друштву на силу састављено у државу звану БиХ. Статистистички показатељи говоре о растућем броју арапских туриста. У првих осам мјесеци 2016. године, „земљу“ је посјетило око 30.000 туриста, углавном из Саудијске Арабије.

Око 13.000 посјетилаца из Уједињених Арапских Емирата је било у БиХ, само између јануара и јула ове године. Још више збуњује да већина од ових појединаца већ има неку имовину или, неко предузеће у БиХ. Међутим, због скривања података, тешко је тачно сазнати шта је све у исламском власништву, недавно већински хришћанске БиХ.

Како су хаџије стекле ова имања, одакле им капитал, како су га донијели или, шта ови „туристи“ раде у БиХ, тешко да ће, сем креатора цијелог пројекта исламизације, икад јавност сазнати.  Оно што се поуздано зна, јесте да је обим ових инвестиција нафташки значајан – прелази неколико десетина милијарди долара.

Кувајтска Развојна група, Бурој, гради комплекс у подножју Трескавице, Бјелашнице и Игмана са 2000 вила, 160 стамбених објеката, неколико хотела, више болница, спортске комплексе, и највећи тржни центар у југоисточној Европи, вриједан 4 милијарде долара. Кувајтски инвеститори су изградили енклаву у општини Тарчин (на путу Сарајево-Мостар), укључујући комплекс од око 160 вила и апартмана.

Тамо је арапски језик наводно „званични“, а локалним Бошњацима је само дозвољен улазак у круг “енклаве“, под условом да раде као слуге или чистачи. Такође, Кувајтска компанија гради под планином Игман стамбени комплекс са 246 стамбених јединица, вриједан 25 милиона евра.

Исламизација и умјерених муслимана

Посљедице прилива исламског свијета у БиХ, почевши с Алијиним добровољцима деведесетих прошлог вијека, видљиви су већ годинама  и на босанским улицама, у институцијама… Уведен је и (за хришћане необичан обичај), да „религиозне“ бошњакиње играју улогу друге жене „исламским туристима и пословним људима“; нова у БиХ, стара остаје у зељи поријекла.

Учење арапског језика одавно је постало „ин“. Популарност тог тренда је достигла кулминацију у дјеловима Сарајева, које много посјећују исламски „туристи и инвеститори“. На такси штандовима се може чути како возачи наглас понављају тешке ријечи нама тешког за изговор семитског језика. Таксисти, угоститељски радници, особље хотела и продавци изгинуше борећи се да привуку пажњу странаца из Исламских земаља. У ствари, већина их доживљава као странце, а мањина као браћу.

Оно што највише плаши, не само хришћане, него и умјерене бошњачке муслимане (историјски је била већина таквих), јесте што ти исламски пословни посјетиоци  углавном упошљавају чланове локалних заједница вехабија, или селефија, возаче, туристичке водиче и мајсторе, што је легалан извор финансирања заједница које су биле некад, а и сад су, извор већине локалних и међународних добровољаца џихада.

Када је љетос новинарка Кликс-а, Лејла Чолак критиковала растући тренд ношења бурке у Сарајеву, била је подвргнута свирепим нападима и пријетњама насиљем на друштвеним мрежама; од позива да је полију бензином и спале, до гажења аутомобилом.

Интензивирана исламизација средње Босне (ФБиХ насељена и средњебосанским Хрватима) ће истовремено повећати политички и друштвени јаз између босанских Муслимана и немуслиманских заједница Хрвата и Срба.

Многи истакнути Бошњаци у ФБиХ су већ упозорили на опасност од „свеукупног тока развоја опасних догађаја“. Фахрудин Радончић, медијски магнат и лидер једне политичке партије, изразио је забринутост да „неко тако великим групама људи жели да исламизује БиХ“.

Јасмин Имамовић, градонацелник Тузле, недавно је отишао и горак даље, директно оптужујући лидера СДА, Бакира Изетбеговића (син Алије Изетбеговића) за подршку арапском приливу и појачаној исламизацији БиХ. И многи други угледни Бошњаци су дизали и сада дижу глас против, али исламизација БиХ, од деведесетих прошлог вијека, се стално убрзава.

Сјеме је давно посијано

Откако је исламистички председник Алија Изетбеговић 1990. године дошао на чело онога што се тада звало БиХ, он и његова партија („Странка демократске акције“, акроним СДА) нису штедили напоре на исламизацији институција и територија које су биле под њиховом контролом.

Током босанског џихада 1992-1995, Изетбеговић је формирао „муслиманске бригаде“ и муслиманску тајну обавештајну организацију, јавности понављајући западне неолибералне флоскуле о наводној оданости мултиетничком друштву. Под непосредном контролом западних обавештајних служби, највећи дио овог Алијиног напора су великодушно финансирали донатори са Блиског и Средњег истока.

Тада – у то ратно муџахединско вријеме БиХ-е, умјесто данашњег медијског отрова, Ал Џезире, од 2011. године смјештене у Сарајеву – ЦНН (CNN) и други западни медији су извјештавали о демократском напретку Аљине мултиетничке и мултивјерске БиХ.

Сагледавајући само дио чињеница везаних за процес исламизације БиХ (са Ал Џезирама или без њих, ширили они или не исламизацију), Републици Српској остаје само један једини избор – бјежати што прије из још формално непроглашеног Исламског Боснистана. Босански хришћани, уопште, немају шта изгубити, јер прије или касније ће се морати раздружити са оним што се данас зове БиХ, да ли са избјегличким кесама или понијети са собом све своје.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!