АЛЕКСА МИЈАИЛОВИЋ: КАТАСТРОФА СЛОВЕНА (2. део)

Ипак, у то време, немачки цареви обраћали су много већу пажњу Италији него истоку. У борби за њу по смрти Фридриха II из династије Хоенштауфена 1250. године Свето Римско Царство губи суштински значај и опстаје све до 1806. године, али само као мање-више формална организација.
На несрећу Словена немачки продор на исток није се остваривао само преко немачких држава. Распад немачке државне организације није се зауставио на губљењу значаја Царства, већ се продубио урушавањем и саме немачке државе на велики број кнежевина, грофовија, баронија, ритерских добара и независних градова. Највеће кнежевине биле су на истоку земље јер су се оне увећале управо освајањем територија словенских племена у полабљу.
Већ у 12. веку кнез Албрехт Медвед добија од цара поседе на средњој Лаби и на њих досељава немачке колонисте. Његови наследници проширују кнежевину на исток све до Одре па чак и преко ње и тиме настаје Бранденбуршка марка која је постала највећа кнежевина у целој империји. Утврђени град Полапских Словена Бранибор прекрштен је у Бранденбург, а источно од њега на месту другог насеља Полапских Словена настаје Берлин, будући главни град Немачке. Дакле, захваљујући свом продору на исток Немци ће свој главни град временом изместити из Ахена који се налази на самој граници са данашњом Белгијом, у Берлин који се налази куд и камо источније, чак између Лабе и Одре.
Такође у 12. веку, средином века, немачки саксонски херцог Хенрих Лав осваја словенске прибалтичке земље све до Одре и град Либек претвара у велику немачку луку на Балтику. У 14. веку Либек и Хамбург оснивају немачку Ханзу, савез 80 северних немачких градова која под своју контролу ставља трговину од Брижа до Новгорода. После војске и цркве немачком продору на исток придружују се и немачки трговци. Нормално, Ханза није имала само економску моћ, већ и политичку и војну. Тако на пример, када је Данска покушала да укине њено монополско понашање дошло је до рата између ње и Ханзе у којем је Данска била поражена.
Сва напред наведена немачка освајања била су погубна по Словене. Немци насељавају своје становништво, колонисте, на најбољој земљи, а Словенима шта остане. Такође, оснива се безброј немачких манастира те се Словени на силу покрштавају а тиме губе своје обичаје и свој језик, чиме наступа процес њихове германизације.
Поред крупних феудалаца, свештеника и трговаца, немачком продору на исток придружују се и немачки витешки редови.
Још у 10. веку у прибалтику од ушћа Висле па до Финског залива налазио се огроман простор између Пољске и Русије непокривен државном организацијом, идеалан за освајање. Од многобројних племена на тој територији која дакле нису успела да створе своје државе живели су, поред осталих, и данас познати Пруси, Литванци, Летонци и Естонци. Већ 1201. године немачки балтички трговци на ушћу Двине у Балтик оснивају град Ригу. Наредне године, ради освајања осталих територија, а под идеалним изговором ширења хришћанства, Немци оснивају духовничко – ритерски ред Мачоносаца.
Нешто раније, за време Трећег крсташког рата, 1190. године, у Светој земљи, немачки витезови оснивају верско-војни ред под називом Тевтонски витезови. Као један од бисера словенске наивности и глупости, пољски кнезови у својој борби против паганских Пруса позивају их у помоћ, те се они 1226. године стационирају на ушћу Висле у Балтик. Тевтонски витезови освајају земљу Пруских племена и на њој досељавају немачке колонисте и оснивају немачке градове. Пруси, припадници литванске групе народа могли су или да се понемче или да нестану. Тако настаје једна од највећих крађа идентитета у целокупној европској историји. Пруси, стопивши се са немачким колонистима, дају своје име Немцима са своје територије који ће у каснијој немачкој историји постати најистакнутији Немци нарочито када је у питању војна историја.
Немачки витешки редови Мачоносаца и Тевтонаца уједињују се 1237. године и тако оснажени почињу да испољавају претензије и на руске земље. Њима се на Чудском (Пејпуском) језеру супротставља руска војска Новгородског кнеза Александра Невског 1242. године и страховито их поражава. Тиме је даљњи средњевековни немачки продор на исток био заустављен.
И Пољаци су најзад укапирали кога су позвали у своју близину те су, да би се одбранили, створили 1386. године персоналну унију са Литванијом којој је тада припадала и Белорусија и Украјина, па чак и неке чисто руске територије. До одлучујуће битке долази 1410. године код Гринвалда у којој немачки ритери доживљавају тежак пораз. У битки гине и Велики мајстор, старешина реда, а њеним исходом војводство Пруска постаје пољски вазал.

Немачки продор на исток од 9. па до 15. века од Лабе па све до нешто источније од Њемена где ће настати град Мемел, довео је и до масовног насељавања немачког становништва на те просторе као његове трајне последице и утицаће на збивања у Европи чак и у 20. веку.
Док на северу Европе немачки феудалци, попови, трговци и ритери успешно остварују продор на исток од Лабе па све до Финског залива само Свето Римско Царство немачке народности доживљава велику кризу у периоду ид 1254. па до 1273. године. То је период без цара односно период међувлашћа тј. Интерегнума. У самој Немачкој владало је „право песнице“.
Ту ситуацију користи чешки краљ Пшемислав Отакар II (1253 – 1278) те иако је и Чешка припадала Царству а чешки краљ био један од седам изборника (курфирста) који су учествовали у избору Цара, он осваја велико војводство Аустрију као и Штајерску, Корушку и Крањску и припаја их својој држави.

Најзад, 1273. године је за цара Светог Римског Царства изабран Рудолф Хабзбуршки, другоразредни гроф са поседима у Алзасу и Швајцарској. У то време Хабзбурзи су очајнички тежили да негде у царству запоседну већи посед и да се у њему устале. И тада они користе прилику и царску титулу те Рудолф са царском војском 1278. године напада и у битки на Моравском пољу туче чешку војску док у њој гине и сам чешки краљ. Победник, цар Рудолф Хабзбуршки, присваја као наследно добро своје породице Аустрију, Штајерску, Корушку и Крањску, што је, уствари, значило стварање Хабзбуршке монархије. Она ће у наредним вековима пресудно да утиче на судбину западних и јужних Словена. И та нова немачка држава кренуће у немачки продор на исток, а самим тим и на угњетавање, асимилацију и германизацију Словена у њеним границама.
Дакле, Словени Пољаци у својој наивности позивају своју браћу у вери, немачки Тевтонски витешки ред да им помогну у њиховој борби против паганских Пруса и врло брзо ступају с њима у крвави рат који ће се наставити кроз следеће векове, што значи да иста вера не представља никакву препреку за најкрвавије сукобе, док Словени Чеси својом погрешном политиком проузрокују долазак у њихову најближу околину, у Аустрију, Хабзбуршке династије, њиховог највећег непријатеља у следећим вековима.
Немачки продор на исток под вођством Хабзбурга почетком 14. и током 15. века није био могућ јер су се они у то време на истоку граничили са моћном Мађарском краљевином. Чак је мађарски краљ Матија Корвин (1458 – 1490) 1485. године ушао у Беч и из њега владао све до своје смрти.

 

НАСТАВИЋЕ СЕ…

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!