Остоја Симетић: Има ли ДСС будућност?

Остоја Симетић
Остоја Симетић

Да је ДСС у тешком положају, није тешко закључити. Да ли може да се опорави и заигра значајну улогу у српској политици, засад је непознаница.

Желим да у овом чланку, заједно промислимо ту тему.

Прво, ваља одговорити зашто је странка испала из скупштине 2014. Моја дијагноза је – драматична недоследност.

Зашто тако мислим?

После кампање „Изводљиво је“ којом се ДСС хвалила због добијене студије о изводљивости, иста постаде најтврђи противник евроинтеграција.

Коштуница је Хаг назвао деветом рупом на свирали, па је власт којом је ДСС доминирала, донела закон којим је „подстакла“ многе на „добровољну“ предају трибуналу.

После кидања са досовским партијама, ипак је две владе правила с њима, а не са радикалима.

Сигурно би се могло навести још прегршт сличних примера, но збиља нема потребе. Илустрација је јасна.

Странка која сопствену доследнст и поштење истиче као кључне вредности, не може некажњено чинити горе побројано.

Не само гласачи и симпатизери, већ и чланови су, услед реченог, бивали све збуњенији и разочаранији, па се проценат од избора до избора драстично умањивао, све до бродолома из 2014.

Тада су маневарске могућности биле веома мале. Ипак, схватило се да је неопходно ући у тзв. патриотски блок како би се обновио парламентарни статус и добила прилика за промоцију државотворне политике.

Истом је за председницу изабрана Санда Рашковић Ивић, која је имала слуха за нужност родољубивог удруживања.

sanda-kostunica-200x200

Елем, многи незадовољници, предвођени самим председником Коштуницом, напустили су странку и жестоко је критиковали. То је, сасвим сигурно, однело део гласова.

Дошло је до борбе за превласт у странци, па је струја Андреје Младеновића отишла, стварајући фантомски „Самостални ДСС“.

Андреја Младеновић

После кратког периода стабилизације, уследили су нови ломови. Председница и њен гуру, Ђорђе Вукадиновић, мислили су да треба ући у нешто што би подсећало на нови ДОС. Већина у странци то није желела, па се догодио најпрљавији раскол који се могао замислити. Било је много страсти, мржње и тешких увреда. И одлазака. У делу патриотске јавности, верује се да је до раскида дошло, јер се ДСС тобож продала напредњацима учешћем у врачарској и вождовачкој власти.

Преостало чланство окупило се за последњи јуриш, како рече Игор Ивановић, с Милошем Јовановићем на челу, да странка или пропадне или постане победничка.

Пропасти је лако. Како ојачати, питање је које захтева мудрост.

Неке ствари су већ добро постављене. Нови лидер је тврдокорни националиста с покрићем. Он је живео и докторирао у Европи, научно се њоме бави и зна јој мане. Зато сад истиче да ће се странка убудуће борити за своју политику, а против политике уласка у ЕУ, коју сматра национално разарајућом, без обзира заступа ли је власт или опозиција.

Дакле, неће да се удружује с повампиреним досовцима, како би једне еврофанатике заменили други, без икакве промене штетне политике.

Ко би могао да буде #zajednickikandidat ?
Ко би могао да буде #zajednickikandidat ?

Да, странка је врло јасно против Вучићеве владе, али није ни за Шутановца, Радуловића, Тадића, Чеду, Живковића и остале.

Друго, Милош Јовановић, децидно каже, уз француски призвук, да треба срушити петооктобарску републику.

Ово је кључно. Да би се ишта могло лечити, било држава било партија, ваља наћи прецизан узрок болести. У Србији, то јесте петооктобарска политика.

Шта под тим подразумевамо?

Предају државе западу. Страховит утицај и невероватну моћ аутошовинистичких медија и НВО. Потпуну доминацију другосрбијанског елемента у култури и образовању. Обезубљивање војске терањем у пензију најспособнијих официра с вишегодишњим ратним искуством.

И наравно, најважније, наметање прихватања теза из хрватско муслиманске и арнаутске ратне пропаганде о претежној српској кривици за ратове у бившој југословенској држави и злочине у тим сукобима из чега следи да Србија треба свуда около да моли за опроштај, немајући право на свој национални интерес.

Ипак, на нашу срећу, има интелигентних људи у Србији који могу да схвате и већ разумеју да нас ЕУ неће привредно развијати како бисмо постали конкуренција њеној привреди.

Знају паметни људи да ко се једном одрекне своје територије, призива нове покушаје комадања. За њих није тајна да без слободе нема ни стандарда, а да је национална држава једина одбрана и колективних и индивидуалних права људи.

Такви мислећи грађани су језгро будућег гласачког тела праве српске политичке снаге. Хоће ли ДСС бити део ње или чак њена оклопна коњица, зависиће од умешности новог руководства да ставове јасно уобличи и представи народу нудећи му јасна, конкретна решења и одговоре на питања, те свеже кадрове у које се може веровати.

Увек петком, читајте нови чланак Остоје Симетића

 

7 коментара


  1. Оно што се догодило ДСС-у је нешто најгоре што може да се деси једној политичкој организацији у савременим условима деловања.

    После преласка цензуса на једвите јаде и то у коалицији са Дверима, и у моменту када су национално освешћени гласачи и грађани ишчекивали истинску, директну и бескрупулозну борбу са западним намештеницима, догађа се унутрашњи колапс, поделе и увреде испод сваког нивоа.

    Дакле, прокоцкан је један солидан мењалачки потенцијал и занос, и странка је доживела ударац који може бити фаталан.

    Нисам од људи који је склон да по сваку цену, моментално доноси неке закључке и тражи кривца. Време ће то најбоље показати, када падне први снег.

    Шта би био пут опоравка?
    Моментално престати са међусобним оптужбама са Сандом и Вукадиновићем, обрачун, ако је могућ са новим партијским Младеновићима, обнова страначке кадровске инфраструктуре и приближавање обичном човеку путем разних акција које би привукле младе и енергичне људе са јасним идејама и ставовима.

     
    Одговори

  2. Из написа се види да влада конфузија.
    Србија може опстати само темељним вредностима и идеологији ДСС.

     
    Одговори

      1. Нисам написао да је напис конфузан, већ да влада конфузија.

        Међутим, самокритичност је свакако врлина, али у конкретном случају недостаје сагледавање општег контекста, који је и те како важан и који би дао знатно друкчију слику о ДСС од 2000-те до данас.

        ДСС је непрестано био под ударима и од страних фактора и из државе. Било је ту свега и свачега… Да поменемо, тек примера ради, да је Ђинђић противуставно избацио посланике ДСС из Скупштине Србије… Или, губи се из вида да је Коштуница победио Милошевића у борби за председника СРЈ. Милошевић је са те позиције владао Србијом путем свог партијског апарата, не директно, док Коштуница ту могућност није имао.

        Што је почетна идеја била да се пође ка ЕУ, па је врло брзо прозрето да је то опасна странпутица те се од тога одустало, тешко може да се пише на негативну страну, с обзиром да тиме није нанета штета држави и народу. На против, штета је спречена. Колико нас кошта касније срљање ка ЕУ, уверавамо се свакодневно.

        Политике ДСС су биле јасне и конзистентне и спровођене су сасвим добро.
        1. Ослобађање од дужничког ропства и јачање привреде, као први услов независности. Дугови Србије 2008. су били најнижи још од времена СФРЈ, ММФ је већ речено да може да закључа канцеларије. Привреда се дизала. О свему томе постоје егзактни подаци.
        2. Унутрашње јачање државне организације. Устав. Колико је то само тешка борба била. Колико сплетки и саботирања. Па и то се некако „избоксовало“.
        3. Јачање веза са РС. Никада боље везе нису биле са РС него кад је Коштуница био премијер.
        Да додамо да за време Коштунице није било приближавања НАТО….Итд…

        Питам, шта је генерално боље могло да се чини? И то је чињено са једва 15% подршке у народу!? Та наравно да је услед те слабости морало долазити до политичког лавирања и попуштања по неким питањима како би се основни правац сачувао.

        Дакле, све скупа, то је правац који и данас свако нормалан у Србији подржава. Колико је та политика исправна, показало се када су „наследници“ окренули брод у супротном правцу. Ваљда је јасно да и Тадић и сада Вучић воде потпуно супротну политику и ваљда је јасно колико је тај заокрет погибељан.

        Видећете само како ће изгледати нови устав кад га Вучићева братија октроише. А колико се само немилице пљује по „Коштуничином“ уставу?!

        И шта се десило? Уместо да поверење и подршка ДСС и Коштуници као опозиционој опцији јача, јер се све боље и јасније показује да је та политика драматично боља од садашње, десило се супротно. Што више пропадамо, народ све више пљује Коштуницу а даје подршку „проевропским снагама“, мада је свима јасно да је у питању само серија уцена и да у ЕУ нећемо бити примљени.

        Што се Коштунице тиче, ево људима смета и што тихо живи на селу и пише мемоаре.

        Рационалног објашњења за овакво шизофрено понашање бирачког тела нема. Можемо нагађати да се народ једноставно уплашио и уморио од себе, па једно мисли а супротно ради (гласа).

        Да додам, ево примера како понекад мора да се лавира:

        Мени су лично Двери, односно дверци одвратни, управо зато што су мучки ударили нож у леђа ДСС и Коштуници. Али, шта сад? ДСС треба да остане на горепоменутом концепту, јер нема ништа друго а да је добро и државотворно за Србију, и окупља све што је на истим или сличним фреквенцијама, па и Двери.

         
        Одговори

        1. Ја се у потпуности слажем да боље странке од ДСС у Србији нема нити је било од ’45.
          Но, чињеница је да стрмоглаво пада, стално.
          Ваља наћи разлоге који су до странке, па их отклонити.

           
          Одговори

          1. Србима није важно да ли је странка добра, какав јој је програм, каква је идеологија странке па чак ни ко јој је лидер.
            Важно је да ли постоји могућност да се направи нека комбинација, добије посао, отвори кафић или трафика.
            Ако се дође до главног одбора или неке врсте посланика, од општинског до скупштинског, тек онда је остварена сврха учлањивања у странку.
            Сетимо се шта се десило са ДСС после “промена“ 2000.
            ДСС је постала мега странка. Настало је прелетање, сваки олош се ту сакупио не би ли се окористио.
            Сада имамо то што имамо. Неки нови клинци покушавају да искористе гужву и да преко странке направе комбинацију за себе и да се умиле власти. А све је кренуло од Андрије Младеновића и одмах ми је било јасно шта ће се догодити. Потребан је нови ДСС са људима од интегритета ови садашњи су све рекли а и узор им је , вероватно, Кнежевић бивши ДС-овац који је лепо догурао.
            Чак до министра!

             

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!