Александар Дикић: Трамп је кловн који може Европу вратити у ’30-е.

Trump is dump!

Да будемо начисто – Трамп је кловн, егоцентрик, примитивац и популиста. Додајте томе и манипулатор, сексиста, преварант, расиста…

Како је онда успео да победи на изборима у деценији потпуне политичке афирмације и партијски једностране опредељености миленијалаца, миграната, ЛГБТ активиста, афроамериканаца, Холивуда, силиконске долине?

dikicПобеда Трампа је победе беле Америке. За њега је гласало највише белаца у историји америчке изборне трке. Да парадокс буде још већи – иако је за противкандидата имао,  опет по први пут у историји, жену-добио је више гласова белкиња од белкиње Хилари!Трећина Хиспаноамериканаца дало је поверење човеку који је своју кампању започео тврдњом да ће протерати 11 милиона илигалних миграната и да ће изградити зид на граници према Мексику, који ће финансирати ова земља нерадника, криминалаца и силоватеља! Губитници транзиције, отпадници ниже средње класе који нису преживели Обамину санацију страховитих последица светске економске кризе, бескућници, незапослени – гласали су за човека који је „тежак“ неколико милијарди долара, који живи у вилама и сопственим хотелима широм Америке, који је оженио манекенку као трофеј-супругу и чија је упозоравајућа референца у бизнису да је већ неколико пута банкротирао.

И узалуд сада демократе жале што нису гласали за Сандерса, јер је био исувише лево орјентисан и етикетиран као социјалиста што је најгора политичка стигма за просечног америчког гласача. Или што нису кандидовали Бајдена, најпопуларнијег демократу који је сигурно могао да победи у родној Пенсилванији, кључној свинг-држави која је и превагнула протекле изборе. Или што нису напали Трампа да жели помоћу државног удара да се докопа власти јер су се у избор за председника Америке укључиле и тајне службе безбедности. Хилари је била хакована од стране руских специјалаца и темпирано нападнута од стране „белог“ ФБИ ( 80% белаца ради у овој агенцији), који је неколико дана пред изборе обновио истрагу у вези фамозних мејлова са приватног сервера некадашње државне секретарке.

Без обзира на све то, Хилари није дорасла изазову који гласи – како просечни бели Американац може да се поистовети са човеком који је милијардер, који је успео управо у корумпираном систему који је оставио милионе на цедилу, који је чистокрвни представник америчке буржоазије која је одвојена од сиромашних, обичних грађана по свом начину живота, систему вредности и политичким ставовима.

Трамп је знао све своје слабости. Зато је и играо на карту евидентних контраста. Ако се обраћа сиромашном слоју – нудиће им послове које су им отеле зле, мултинационалне корпорације. Иако је сам запошљавао мигранте из Пољске и Мексика, иако је и сам износио и капитал и послове из Америке. Ако се обраћа белцима, понудиће им најекстремнију мигрантску политику – депортацију и зид. Ако се обраћа послодавцима – он је један од њих, слично се сличном радује.

 И свако обраћање, свака његова понуда изазивала је дубоку поделу америчког друштва. Та поларизација је и кључ Трамповог успеха.

Кредо Трампове политике је конфронтација уместо координације. Он је прво морао да победи кандидате унутар своје партије. Није штедео увреде којима је нападао ратног хероја Мекејна, предесника Сената Рајана или нову младу наду Рубија. Један за другим падали су пред човеком који је постајао већи и јачи од саме странке. Чинило се да ако га Републиканци не подрже да се неће опоравити од новог пораза сигурно још деценију, ако не и дуже. Зато је Трамп заправо кандидат треће партије. Управо оно што је фалило америчкој политичкој сцени.

orban-trump-putin

Трумп је исувише сиров, неартикулисан, неконзистентан да би представљао постојећи конзервативни естаблишмент. Али је време после Обаме, време неизвесности и тектонских геополитичких промена, време у којем не успевају стари рецепти. Ово је време за нешто ново, за неког аутсајдера, за неког ко не поштује правила. Ово је време када утакмицу не добија фер плеј. Судија је одавно побегао да га не би линчовали, играчи су поскидали дресове и беже у свлачионице, а гневна публика је пробила ограду и утрчала на терен. Та публика извикала је Трампа за свог неприкосновеног вођу.

Промене у Америци по систему спојених судова увек узрокују промене у целом свету. Европа је пред изборима. Марин ле Пен и њој слични надају се да ће их цунами покренут са друге обале Атлантика трампортовати на врх пирамиде са које ће и они покушати да своје државе учине „одличним“.

Србија никада није оскудевала у популистима и националистима опште праксе. Ако је у Америци предреволуционарно стање, у Србији је као у котлу. Ово је плодно тло за нове поделе, за говор мржње према политичким противницима, за нетрпељивост према националним заједницама. Трампологија је предмет који се овде изучава и примењује годинама уназад. Од зелене салате Богољуба Карића (Трамп се у кампањи хвалио својим прехрамбеним производима), преко Вучићевог дизања Београдске куле (симбол Трампове империје је Trump tower) до Шешељевог појављивања у ријалити програмима (Трамп је светски познат по „Помоћнику“).

Ако Европа дозволи да јој Велики брат посеје Трампологе у доба када се суочава са економском, мигрантском и идентитетском кризом онда ће заличити на Европу тридесетих година. Тада је континент био мозаик различитих врста диктатура. Од медитеранских – Португал, Италија, Шпанија, Грчка, до средњеевропских – Хорти, Антоанеску, Хитлер. Ни Балкан томе не може одолети, јер се већ остварује добра сарадња са господарима државица насталих после распада источног блока. У Србији Вучић, у Македонији Иванов, у Црној Гори Ђукановић, у Мађарској Орбан.

Тридесете године двадесетог века као да се полако враћају и у овом столећу. Надам се да нам се четрдесете неће поновити.