Драган Пајовић: Порекло

Не може да нам се отме, поништи, затре, јер не почива у нама, већ у времену које је било и које ће бити. Не нестаје са нашим упокојењем. Ми смо само проточници, карике у ланцу настајања, трајања, а понекад и посртања. То је порекло. И кад нисмо свесни свога постојања и одговорности пред животом, сетимо се да нисмо расли у саксијама, узгајани у расадницима, заливани у пластеницима, иако нам се и то спрема у будућности, клонирањем и другим методама управљања животима. Но, има и аутохтоних врста са слободних српских планина, дубоких корена и високих, широких крошњи.

За разлику од имена које може да се заборави, територије која се сужава и нестаје у времену пред нашим очима, писма српског које се обезвредњује, не само од туђина, већ и од сопствене деце, вере која се купује, капарише и којом се удовољава моћнима, порекло је ниска којој не познајемо почетак и не поимамо завршетак.

Драган Пајовић
Драган Пајовић

Наравно, многи су пелцовани од порекла, ко у доба титизма, ко глобализма и хају за њега колико за лањски снег. Да ли је, зашто, колико и коме порекло битно? И сам сам се нашао збуњен, када ме је малолетни син, прошлог лета, на тераси краљевачке градске кафане, пред порцијом ћевапа, упитао „тата, а одакле потиче ово месо?“ Пред мојим збуњеним ликом, додао је „па питај конобара!“ И нашао сам се у недоумици. Како да одговорим детету што и ми старији не знамо, а посве и не трудимо се да знамо. Порекло меса, домаћинство у којем је узгајана животиња и уопште порекло намирница које уносимо у организам треба да нам буде приоритет. А да ли је? Шта и колико знамо о свему што једемо? Чини ми се да нам је битније да имамо ишта на трпези и у тањиру, него брига о квалитету и пореклу истог. Тако је неко хтео и у томе је успео.

А шта је са новцем који је данас у оптицају у Србији и све до тајних рачуна на којима се таложи и који у 90% користи највише до 10% грађана. Знамо да на гранама новац није растао. И ми бисмо нешто убрали да јесте. О пореклу новца којим се данас све купује у Србији не знамо ништа. Нагађамо и слутимо. Куповна моћ једних се пропорционално смањује ширењем платежних капацитета других који су покуповали, набавили, ускладиштили, налагерисали, а откуд? Још једном се поставља питање порекла. О њему се мисли, шапуће, али се гласно не изговара.

Када се помене порекло новца и порекло намирница којима се хранимо и највећи лобисти свега неаутентичног се сете да је порекло ипак једна озбиљна и битна ствар. И јогуне се и побуне, тобож. Из истог се може закључити да порекло смета ако носи са собом конотацију националне припадности и почива на систему вредности а, ако су у питању материјалне благодати, та гадљивост на порекло нагло сплашњава. А небрига је почела од тренутка када смо запоставили себе, зајахали обећања и залепршали од цвета на цвет, одрекли се српства у име једнакости са онима чије постојање не задире у лавиринт времена, већ у политичке кухиње и друге овалне просторије, када су нас срозали да би нас прегазили, када смо порекли и када смо се одрекли, када смо прихватили власт и сласт.

Од пијаце где знамо од кога и код кога купујемо сир и кајмак, воће и поврће, до послова који се обављају искључиво на бази поверења и пословне традиције која проистиче из контролисаног порекла субјекта са којим сарађујемо, и што су солиднији корени у прошлости једног предузећа, веће су му шансе да потпише уговор, порекло у суштини, хтели ми то или не, неопозиво утиче на наше изборе.

А порекло се не учи, нити оверава дипломама. За разлику од племства, на пример, које може да се стекне, па и купи већ, слично господству, које се носи само по себи и не доказује, порекло се преноси у онима који су одабрани да буду.

Извор

 

4 коментара


  1. Порекло и корени, своју најопипљивију везу са данашњицом, манифестују кроз чин стварања, кроз креацију, надахнуће, кроз уметност. Култура и јасно изграђен културни образац су основ сваког препорода и обнове.
    Сваки прави уметник је свестан да кроз чин стварања отеловљује све оно што се у њему таложило кроз векове, кроз дух његових предака и њихових традиција, вере, обичаја, патњи, страдања и њихових радости.

    Дакле, чин стварања није само лични чин уметника. Путем стваралачког чина, преци говоре кроз нас.

    Када човек има свест о пореклу, он има и свест о своме месту на овом свету. Он је тада чврсто везан за корене свог бивства и отпоран је на хладне и разорне ветрове времена, који дувају са свих страна. Ако човек нема ту свест, ако не залива корене свог постојања, ако их одбаци, он постаје усамљеник, део безличне, аморфне масе коју савије сваки поветарац. Само човек који је свестан значаја порекла и своје улоге у тој духовној вертикали, може бити стваралац у пуном смислу те речи. Ови други само спроводе и извршавају идеје које је сковао неко други, на неком другом месту, за нечије туђе потребе.

    Ново доба, доба Модерне и јесте намењено за масу, не за Човека. Да би се Човек, претворио у масу, мора му се одузети историја, традиција, култ предака, култура, мит и све оно што је специфично само за дату друштвену заједницу. Да би се то постигло, потребан је један џиновски казан у коме се људи претварају у супстанцу без идентитета. Та супстанца ће се без проблема разлити у сваки унапред припремљен калуп мајстора Новог светског поретка.
    Када се од Човека добије калуп, онда тај калуп без проблема, можеш убедити, на пример, да је Албанац домаћин на Космету, да је НДХ била прихватљива творевина, да је НАТО пријатељ, да је осиромашени уранијум лековит, да је Блер сјајан човек итд.

    Е, зато је важно знати и изнова промишљати о пореклу, зато је важна култура, зато је важан културни образац, зато су важни Селимовић, Андрић, Бошковић, Тесла, Пупин, Његош, Надежда Петровић, Милица Стојадиновић, Лазар, Косово…Зато је важан Горски Вијенац.
    Калупи не познају ове појмове. То је све тако ретроградно и назадно за њихове прогресивне мозгове.

    Ја ипак бирам да будем Човек.

     
    Одговори

    1. Захваљујем на коментару и слажем се са написаним.

       
      Одговори

  2. Poreklo je važno, to bi svako morao da zna i da ceni. Tragedija je u tome da ovako nešto mora da se objašnjava.

     
    Одговори

  3. Трагедија је део наше суморне стварности.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!