Остоја Симетић: Сви на Запад – срећа је у новцу

Рођак мог кума, врхунски електроинжињер, настањен у Сједињеним Америчким Државама, доспео је, преданим радом и знањем, до врло високе позиције у предузећу. Толико га је власник ценио, да му је поверио изузетно важан пројекат са иностраним партнерима.

Кључну презентацију је наш земљак фантастично одрадио и пројекат је прихваћен. Власник је приредио вечеру у ексклузивном ресторану где су он и јунак ове анегдоте једини представљали менаџмент фирме и правили друштво Азијатима. И вечера је прошла у одличном расположењу.

Када су гости отишли, газда је имао неколика питања за нашег сународника.

  • Да ли си задовољан у фирми?
  • Јесам.
  • Је ли ти довољна плата?
  • Потпуно.
  • Зашто онда возиш тај ауто?
  • Како то мислите, па то је нов пасат, купљен пре неколико месеци?
  • На нивоу на коме ти радиш у нашој фирми, тај ауто није адекватан. Погледај шта возе остали менаџери твоје разине. Знаш, аутомобил који ти возиш, кварт у коме живиш, ресторани у које одлазиш, одећа коју носиш… нису само то, кола, кућа, јеловник и одело, већ и показатељ класе, нивоа и снаге – престижа компаније у којој радиш и коју представљаш и у приватном животу, закључио је бизнисмен причу.

Шта можемо да закључимо из овога? Можемо да схватимо систем Запада. У овој краткој епизоди из живота једног успешног пословног човека, огледа се сва суштина потрошачког друштва.

Остоја Симетић
Остоја Симетић

Успињањем на друштвеној лествици, да бисте се тамо одржали и били прихваћени, ви морате у свему да опонашате припаднике своје друштвене класе. Не можете да одлучите да с новим, увећаним приходима, живите на исти начин, а вишак средстава штедите, како бисте осигурали себи некакву безбедност. Од вас се очекује да возите таква и таква кола, живите у толикој и толикој кући, летујете на таквим и таквим местима итд. Све те нове трошкове, чак и увећаним приходима, не можете лако да подмирите. Но, нема проблема. Ту су банке. Можете лако, као цењени грађанин из добре фирме, с високим дохотком, да добијете кредит, који ћете отплаћивати без већих мука. Док сте у систему. Е, ако из система искочите – сажаљеваће вас и Тантал. Ако добијете отказ, сви кредити вам падају на главу. Озбиљне уштеђевине нема, банка одвози ауто, мења браву на вашој кући, а деца вам не иду на колеџ.

Хер Милорад

Тај притисак разара. Сваки колега је непријатељ, конкуренција за ваше радно место. Сваког дана ново доказивање, ако треба и потказивање, подметање… мора се. Сигурност је недостижна. Арена се отвара сваког јутра и гладијатори у кравата се бесомучно бију за сваки цент у џеповима њихових, најчешће безимених власника. Трбух је пун док човек може да гура, да побеђује и гази ка врху. Може и да се напредује, да се добије више, уз наравно, нови кредит. Сада је претећи пад још опаснији, још смртоноснији.

Зато ћути и ради. Не буни се, не мисли, не таласај. Имаш комфорну гробницу, шта би више хтео? За идеале гину будале. Твоје није да мислиш, твоје је да вредно и марљиво радиш. За то си адекватно плаћен. Летујеш у Акапулку, возиш Линколновог теренца, жена ти се лепо облачи и срећна је због тога, а деца имају ајфон и све што уз то иде.

Газда који инсистира на већем, бољем и скупљем аутомобилу свог сарадника није то случајно захтевао. Његов бизнис зависи и од имиџа, а све што се види је део те представе. Систем то захтева. Ако се прекомерно не троши, како да најбогатији увећају своје богатство? Ако се не троши оно што се нема, како да банке креирају свој лажни новац којим купују и душе, а не само ствари? Хиперпродукција захтева хиперпотрошњу. Ако не постоје реалне потребе за свим тим направљеним стварима и измишљеним услугама, створићемо их, зар не? Шоу мора да се наставља.

Не смеш да штедиш, треба да трошиш! Докле? Заувек. Док си жив. Уосталом, само зато и јеси жив. Зато постојиш. Да радиш за нас и купујеш наше производе који ти не требају, али ми хоћемо да ти их продамо. И тако у круг.

Одједном, увиђа се генијалност Ракићевог „Долапа“.

Ми владамо тобом против твојих интереса, твог здравља, породице и живота. Нама тако одговара. Али не само то, желимо да то и не схватиш, већ да мислиш да ти чинимо услугу. Мораш бити пресрећан због новог возила, чланства у кантри клубу или италијанског одела. То што својом крвљу плаћаш непотребни, педесет шести, електронски уређај није трагедија, већ доказ твог успеха, символ престижа, статуса и друштвене моћи. Ако још узнапредујеш, иницираћемо те у још више сфере, где ће бити и лепих, младих жена, због којих се супруга неће ни бунити, заузета прегледањем туристичких аранжмана, картијеових каталога и прескупих ципела. Имаће и приватног тренера или лајф коуча. Можда ћеш стећи и јахту. Нама ћеш донети десетине, можда стотине милиона, а ми ћемо ти се одужити стотинама хиљада.

Све можеш. Све ти је допуштено, на дохват руке, само посегни. Једино, немој да питаш и немој да мислиш. Петком, после радне недеље, можеш добро да се напијеш. Опусти се, иди у спа центар, играј голф или се пентрај по вештачким стенама, јаши коње, скијај, скачи падобраном… било шта што те чини срећним, али у понедељак, дођи свеж, оран и послушан да зарађујеш за нас. Увек осећај да долазе млађи, гладнији, амбициознији… знај да ништа није вечно, сигурно нити гарантовано. Бори се за наш капитал сваког минута, буди лојалан, вредан и ради.

Ако се умориш, исцедиш, паднеш, устани, концентриши се и засучи рукаве, имаш за шта да живиш, да се бориш и да гризеш. Новац. Даћемо ти паре, а ти онда купи себи срећу, сваког викенда и годишњег одмора.

Увек петком, читајте нови чланак Остоје Симетића

 

2 коментара


  1. Прави Србин – „генетски“ социјалиста 🙂 или да поједноставим ноблес оближ… Рођак вашег кума не мора да ради на руководећем месту у компанији, може да се бави пројектовањем или шта је већ (на)учио из области електротехнике, па га нико неће присиљавати ни на дрес код нити на одржавање „нивоа“. Или да се врати у Србију, чујем да овде траже већи број стручњака…

     
    Одговори

  2. Коста Гаврас је снимио фантастичан филм о томе на шта све човека тера систем компетиције по сваку цену, Le couperet http://www.imdb.com/title/tt0422015/

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!