Добросав Никодиновић: Образовање у Србији – приватне установе

Образовње у Србији је у хаотичном стању, ниског квалитета. Појавом приватних школских установа, од средњег, високог и постдипломског образовања, образовање је постало тржишна роба, јер је извор готовине, кад је робна производња практично престала. Чак и места без икаквих образовних капацитета су постала седиште високошколских установа (Тутин, Лепосавић и многа друга). Универзитете оснивају појединци, верске институције, особе које са образовањем скоро немају никакве везе. Настала је хиперпродукција наставног кадра. Оцене имају тржишну цену. Продукује се кадар без знања. О куповини диплома, одличних оцена се јавно прича на сваком кораку. Криминално време, криминално друштво, кримимал свуда, па и у образоавњу. Политичари су први који су купили дипломе, дипломирали а да не занају ни како се зове факултет који им је дао диплому. Чак и дисертацје стичу успутно.

,,Интернационални универзитет” у Новом Пазару до данас нема акредитацију. Оснивач Зукорлић је покушао оштром реториком да изнуди акредитацију, али није успело. Бацио је мантију хоџе, ушао у политику, постао посланик и председник Одбора за науку, образовање … И одмах приступио реформи школства Србије како би прописе о високошклским установама прилагодио решењу својим проблема.

Од почетка се сусмњало да је то мотив његовог политичког ангажовања. Као тројанског коња је понудио идеју ,,помирења”  да би забашурио своју прошлост, јер његовом појавом на јавној сцени су многе појаве, па и међунационални односи у Рашкој области погоршани.
Ако се све то узме у обзир закључује се да се Зукорлић трансформисао, од хоџе, ортодосксног верника, до међудржавног помиритеља. Велика трансформација, која подражва једног другог актуелног политичара на високој државној функцији.

Као посланик заборавио је своју изборну базу, предност је дао личним интересима. Чак га не иснтересују ни муслимани Рашке области, а о Србима нема ни говора, иако локална самоуправ 14 година спречава да Срби поставе Споменк Стефану Немањи у Новом Пазар, оснивачу државе у којој је Зукорлић посланик  те државе.
А промовише помирење! Ко кога овде лаже? Село умире, нестају старци један за другим, парлог осваја оранице, окућнице, путеви или не постоје или су разровани или зарсли у шикару. Једноставно дегерација цвета свуда.
Шта друго рећи, већ се да се сетимо оне народне мудрости да ,,Не пада снег да покрије брег, већ да свака звер покаже свој траг“, односно ,,Бог је прво себи браду оставио”.
Чак се не можмо ни у бога поуздати, а камоли у његове службенике, а од олитичара смо доживели само штету и несрећу.
 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!