Миленко Вишњић: Баш увредљиво – Регионални Срби

milorad-lintaКоме треба језичка кованица „Регионани Срби“ или, Срби из региона? По чему су српски лидери, Срби, кад им је узор идеолог и теоретичар протестантског менталитета, Макс Вебер? Којем Србину здравог разума је узор нацизам, фашизам и неолиберализам, традиционални непријатељи Славена и православља?

Рођен сам у нормалној држави – нисам рођен ни у каквом „Региону“, не пристајем да ми се фалсификује и родни лист!  Рођен сам, као и осталих 8 милиона етничких Срба, у СФР Југославији, каква год да је та држава била.

За тренутак се присјетимо како је некад Милошевићева влада, медијски дијелећи Србе на Космету – на Србе и Црногорце, неопрезно или из незнања, или можда и несвесно, радила против српских националних интереса, а за интересе Запада! Недуго иза крвавих догађаја на Космету, добили смо хибридну нацију – Црногорац. У мањини, и од оних најгорих по чојству, ипак смо добили нове антисрбе.

Срби и „Регионални Срби“ – Срби и антисрби 

„У Региону“, „Регионални Срби“, „Срби у Регији“…  Је ли циљ свих ових новосклепаних језичких кованица, скуваних у пропагандној кухињи Запада и домаћих еврофанатика (објавили, прва „Ал Џазира Балканс“, затим режимски „Пинк“, а онда и други), даља подела Срба и прављења нове хибридне нације – „Регионални Срби“?

Регионализам је политичка доктрина нацизма са два циља. Први, да укине нацију, француски национализам. Други, да германски шовинизам буде европска парадигма. Националсоцијалистичке радничке партије Хитлера и оснивача регионализама. Савремени регионализам се у пракси реализује у виду евроатланских интеграција, пише на фејсбуку Милан Галогажа.

По чему су Владајући, по националности Срби, кад од доласка на власт дијеле српско национално биће, на Србе и „Регионалне Србе“, припремајући основу за стварање још једне хибридне нације (антисрбе) на српској земљи? Какви су Они Срби, кад поклањају (продају за провизију) вековним непријатељима српску земљу – посредно, западним империјалистима; привреду војну инфраструктуру, природне ресурсе?

По чему су они српске вође, кад од 2000. (све њихове главне вође су, од Ђинђића – Шамца до Вучића – Бугојна, изгледа културолошки предодређени германофили из босанских недођија) пустоше српске земље, уништавајући све што је грађено вјековима; кад збуњеним и пониженим грађанима, својом (Сорошовим доларима) медијском машинеријом, уморном народу испирају здрав мозак, уништавају српску и православну културу, шире русофобију?

Поред свих замјерки, издвојио бих Владу Војислава Коштунице, која је омогућила „Регионалним Србима“ да југословенско могу превести у држављансгво Србије.

Који су то Срби, кад у маниру Гебелсове пропаганде, у својим отровним медијима, из часа у час малтретирају осиромашени и обезглављени народ, пријетећи му да хитно мора мијењати своју свијест, усклађујући је са Веберовим материјалистичко-протестантским менталитетом – његовом нехуманом идеологијом, духом капитализма.

Који су и какви су то Срби, кад лажу свој народ како је „Србија сваким ванредним изборима, у сваком погледу, све боља и боља; лажу и да је БДП највећи у Европи“? А народ, к’о народ, изморен борбом за голи биолошки опстанак, ћути и нема времена, нити могућности да провјерава ноторне лажи Владајућих – вјерујући им на часну ријеч.

Ако су Они стварно етнички Срби, шта је са њиховим менталним здрављем, кад поклањајући петину српске земље, безобразно тврде да „је Србија стабилна и фактор стабилности у Региону“? По аналогији њихових изјава, произлази да је потребно стално поклањати српске земље, да би Србија била још стабилнија, и још значајнији фактор у „Региону“. Дрско и безобразно, макар било и од Владајућих!

Какви су Они Срби, кад Србију задужују ММФ-овим скупим кредитима, безочно, неразумно и бесконачно, гурајући пропадајућу економију у дужничко ропство без повратка (ако већ одавно и није)? Изговарају се стално, говорећи, у ствари, да је ММФ одговоран за економски развој Србије, за пензије, за плате буџетлија, за пропало здравство и незапосленост. Укратко, за све недаће у Србији, Они криве ММФ.

Које је то српство, кад Они шаљу српску дјецу на војне вјежбе заједно са нацистима, учећи их мржњи према правди, и припремајући их за рат против Русије. Шта је са српством, ако организују параде хомосексуалаца, безначајан број оних који својим парадама срамоте и малтретирају цијелу Србију и српски народ у цјелини?

Какви су Они Срби, ако чине све да око себе окупе антисрбе, обезбјеђујући подршку за сигурнију и безбједнију издају; ако уништавају школство и здравство; ако тргују српском судбином; ако сматрају да је хомосексуалност добра препорука за радно мјесто министра?

Манипулација са српском несрећом

Какви су то Срби, кад зарад власти злоупотребљавају српску несрећу, посебно оних који су протјерани из „Региона“ (Космета, Хрватске, БиХ…)? Који су то Срби, кад оснивају којекаква удружења која, наводно, „брину“ о заштити остављене имовине својих унесрећених „Регионалних Срба“?

А, у стварности,  то су политичке странке у коалицији са Владајућим, а њен предсједник се у задњем сазиву удобно смјестио у Скупштину Србије, не као „Регионални Србин“, него са држављанством Србије (Савез Срба из региона: „Прихвати Програм и Статут наше политичке организације“)?

Какви су то Срби, који на команди Мену-а „Срби из региону“, сајта Владе Србије поставе само назив „Босна и Херцеговина“, заједно са Албанијом, Бугарском и осталим државицама Југоисточне Европе, без назива и „Република Српска“? Па и Република Српска је у „Региону“, зар не?  Боје се, „Какви су то Срби“, да им западни спонзори не замјере због бриге за „Регионалне Србе“ и блискост са Бања Луком.

Који су то Срби, кад на сајту те „политичке организације“ –  поставе мамац-образац, који треба да попуне они који су оставили своју имовину негдје у „Региону“, додуше, без изричите напомене да „кандидати“ треба да постану и чланови поменуте „политичке организације“ – посредно, чланице владајуће коалиције.

Да ли је ова смишљена игра Владајућих, након двадесетак година од напуштања „Региона“, пука манипулација на рачун сиротиње, није потребно коментарисати?! Елем, ја се усуђујем закључити: ова игра са избјегличком имовином, само је један у низу стотине механизама како уцијенити избјеглице, како лако доћи до гласова на изборима.

За награду и труд, предсједника те „политичке организације“, Владајући су наградили са удобним четворогодишњим мандатом у Скупштини Србије, (видите, Србије, а не „Региона“), уз обавезу да безусловно подржава Владајуће.

Реакције „Регионалних Срба“?

„Са великом тугом и иронијом користим кованицу „Регионални Срби“. Из простог разлога што сам љути противник оснивања такве некакве политичке организације („Савеза Срба из региона“), на челу са мојим земљаком, комшијом из Кордуна, М. Линтом – данас народним послаником у Скупштини.

Нема никаквих „Регионалних Срба“, већ само расељених, протјераних, обесправљених, тужних, несретних Срба; који имају свој Завичај; који су имали свој комадић земље, своје небо, своју шталицу и своју кравицу. Те Србе је Линта превео у „Регионалне Србе“.

Мој Кордун је био и остао највећи полигон зла или, регија у Хрватској гдје је страдало више од 33.000 становника, на преко 170 стратишта у Другом свјетском рату. Или, око 41 % од укупно погинуле дјеце, била су српска дјеца са Кордуна. Ја сам Србин из Хрватске, затим са Кордуна; ја сам избјеглица и нисам спашавао своју главу да бих био један од Регионалних Срба“ – завршава свој срцепарајући коментар Никола Кобац.


ОТВОРЕНО ПИСМО ОТВОРЕНОЈ РАНИн/р Предсједника Регионалних Срба, г. М. Линти

Поштовани Предсједниче „Регионалних Срба„,

Дозвољавам себи да многе ствари, догађаје и појаве тумачим срцем и зато Теби и мојој драгој „читалачкој“ публици унапријед велико извињење – ако у овом писму случајно фулам тему. Или не дај боже да кога увриједим. У њему нема ништа лично и ништа посебно.

Зашто писмо баш у данима који ми доносе велику тугу, који се не заборављају и који отварају нове боли на старим ранама? У данима који су запечетили судбину Срба из Хрватске, и да ли само Хрватске? Пажљиво пратим несретну и неспретну годишњицу почетка „Олује“. Или (о)коначног обрачуна Хрватске државе са преосталим Србима који су своју несрећу из 1991. године оивичили границама Републике Српске Крајине. А 1995. све своје имање понијели на леђима промашеног надања одлазећи пут Србије у неповрат. То што се тих тужних дана Срби по групама и свака за себе на различитим локацијама организују и окупе је мањи проблем. Та – Срби смо, мора свако по своме.

Али ти Предсједниче не смијеш по нама!

Забољеше ме ријечи из писма (од неки дан) угледног професора, Србина из Хрватске који ме приупита да ли познајем Регионалне Србе. Одговорих му – ја такве не познајем и ја тај нисам. Необично сам обичан Србин са Кордуна и немојте мене професоре ућеравати у регије и регионе, рекох му. Могли би да ме опет одатле исћерају, као што су ме оћерали из Српске Крајине? Дакле, ово Писмо је и молба да се Србима забрани улазак „у регије“. И да се сви Срби уведу у друштво разумијевања, вјере, толеранције, да се отријезне и освијесте. Да будемо исти на сваком мјесту, у сваком времену и да се не дијелимо. Будимо само људи и Срби. Учини то, преклињем Те.

Други разлог или опет молба је у чињеници да град Бања Лука и „Нектар пиво“ потпомогнуто М-телом 4; 5. и 6. августа организују „величанствен концерт“ – „српског имена“ Nektar „Fresh Wave“ на Бањалучкој тврђави Кастел. (За мало да не написа Книнској). Пјевати ће, свирати и веселити се свјетске познате групе (чија имена на ћириличном писму не знам написати) док ће у позадини црне мараме плакати. И у опанцима по Новом бањалучком гробљу лутати.

Дакле, молим те г. Линта, народни посланиче, Предсједниче, Потпредсједниче, земљаче, пријатељу гласни се и реци шта мислиш о овоме. Подржи Саву Штрбца и придружи се Петицији да се Концерт одложи дан, два – док се сузе не покупе. Прикључи се препоруци Његове светости Патријарха српског Иринеја да на Дан жалости послушамо црквена звона док бубњеви буду ћутали.

Јавни се Саопштењем, пусти Ковача, Главаша, Срб, усташе, високу политику, процјене и реци овима нашима Главашима, Хасанбеговићима, Готовинама да нас бар тај дан поштују. Да поштују све избјегле, расељене, помрле, објешене, заклане, умлаћене… замоли „Регионалне Србе“ да утјечу на политичаре и да бар 5. августа заћутимо заједно и заплачемо толико гласно колико нам је тежак избјеглички живот – свако за себе.

Са искреним поштовањем!

Никола Кобац, избјеглица у пролазу

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!